Uh, hvala na odgovorima.

Ma ja zivim u maloj sredini u manjem gradu gde uglavnom svako svakoga zna i sve se zna. To mi predstavlja blokadu nevidjenu. Rado bi se odselio u neki veci grad u vecoj sredini i boli me uvo za ove moje ljude ovde. Pokusao bi da krenem iz pocetka, sigurno bi nasao posao i upoznao nove ljude. To je stavka o kojoj sve vise razmisljam, ali se moji bune za to. Ne vole da ja odem od njih.

Bio sam ja jedno krace vreme clan politicke stranke, navodno zbog nekog posla. Svaka stranka ima svoju omladinu pa tako i ova gde sam ja bio. Bilo je tu dosta ljudi mojih i priblzinih godina, ali sve sam ja to batalio. Osecao sam se nelagodno, kad moram duze vreme da razmisljam sta cu da kazem, onda mi se smuci sve. Cutljiv sam dosta i kada se nadjes u nekom drustvu gde svi brbljaju onda se osecas kao neki jadnicak.

Sve ovo sto vi meni pisete, kazu mi i moji. Da sam ja to umislio da me neko gleda i posmatra i da moram da prevazidjem to. Normalno je da svako baci pogled kada prodjes pored njega, ali kod mene je to prevrsilo svaku meru. Sam sebe sam poceo da nerviram vise.

Dobro, nema vise zainteresovanih clanova za ovu temu. Neke manje bitne teme su mnogo vise aktivnije

Zanimljivo.

Ma daj bre, ne teram ja niko da mene sazaljeva, mnogo me zabole.