Malo sam čitala i ovo je dobar savjet. Vjerojatno ima puno dobrih savjeta. Znam da ti nije lako prevazići problem. Imam nekog iskustva sa sličnim ljudima (što se tiče povučenosti), a imam to (na nekoj razini) i u sebi . Samo par savjeta. 
Životinje pomažu.
Vjerojatno nisi fleksibilan i pokušaj ublažiti krutost. Nisu svi ljudi dobri, nisu ni svi loši. Pokušaj ublaži kritičnost prema sebi i drugima.
Nemoj sve ozbiljno shvaćati.
Ono što te možda muči pred drugima je da se osjećaš kao (neprilagođen) frik. Ima dosta frikova, samo što to možda ne vidiš. Samo malo spusti ogradu.
Zaista možeš vježbati na ovom forumu. I to je neki početak.
Da li si karakterno povučen, da li si  postao više zbog nekog događaja illi općenito kroz život?

Moji problemi su poceli jos u detinjstvu. Roditelji su me dosta stitili, brinuli o meni, mazili kako da kazem. Bio sam mamina maza sto bi se reklo. Uvek sam bio povucena osoba, u osnovnoj skoli sklona ostalim vrsnjacima da me diraju, ponizavaju zato sto nisam imao stav, uvek sam se ljutio na to, ali oni su me jos vise dirali. Kasnije srednja skola, malo bolje sto se drustva tice, imao sam komunikaciju sa odredjenim osobama, ali to je sve bilo u domenu skole, van skole se nisam vidjao sa tim ljudima.

Moji problemi su poceli jos u detinjstvu. Roditelji su me dosta stitili, brinuli o meni, mazili kako da kazem. Bio sam mamina maza sto bi se reklo. Uvek sam bio povucena i stidljiva osoba, u osnovnoj skoli sklona ostalim vrsnjacima da me diraju, ponizavaju zato sto nisam imao stav, bio sam im cudan. Uvek sam se ljutio na to, ali oni su me jos vise dirali. Kasnije srednja skola, malo bolje sto se drustva tice, imao sam komunikaciju sa odredjenim osobama, ali to je sve bilo u domenu skole, van skole se nisam vidjao sa tim ljudima. Takodje, nisam voleo izlaske, sto je naravno bilo cudno mnogima. Uvek sam voleo nekako da budem vise sam, dodjem kuci iz skole, pustim tv da gledam ili slusam neku muziku, pricam sa mojima i tako mi vreme prodje. Skola se zavrsila, ja sam ostao takav kakav sam i bio, povucen, nisam stekao ni jednog bliskog druga. Ljudima sam uvek bio cudan sto nemam ista interosovanja kao vecina
Sada kako sam stariji taj problem je prerastao u to, da sam mnogo opterecen sta drugi misle o meni, strah, trema, imam utisak da me svi gledaju, ismejavaju, posmatraju bilo gde da podjem. To su neverovatni problemi i sve je gore kako vreme odmice. Nemate uopste normalan tok zivota.
Zato sam odlucio da moram da menjam sebe, da imam drugacija razmisljanja, da razvijam socijalne vestine, ali sve je to uzalud. Izgleda da cu tesko neso uraditi, ne ide to tako lako. Treba mi pomoc.

Pa, napokon dodjosmo do korena problema - razmazenost. Preterana zasticenost. Neralnost.

A sve se svodi na jedno - da li ti uopste zelis da imas prijatelje, poznanike, devojku, decka... sta god?
Ovo je pitanje za tebe, ne sta ti mislis da okolina ocekuje od tebe...

Mislim, kada gledam ljudski zivot u kosmickim razmerama, ti si samo otkucaj Vasione (znam, plagijator sam), ali tako je... Bioloski gledano, tvoja jedina uloga je nastavak vrste... Drustveno i kreativno gledano, u svakoj generaciji se javi sacica zaista kreativnih ljudi, pravih vizonara.... i mozda njih 10-15 u svakih 100 godina ostane zabelezeno.
Vecina nas bude prosto zaboravljena. Dovoljno je pogledati groblja... cim je spomenik stariji od 2-3 godine, pocinje da zarasta u korov. Dragi ljudi se obilaze sam za parastos... mozda Zadusnice... a i to...

E, sad... kad sve to stavis pred sebe... pa uporedis sebe i istoriju kosmosa, shvatis da se jedino taj produzetak vrste ocekuje od tebe, a i to... nije obavezno... Kontracepcija postoji vekovima, hiljadama godina... tako da je i tu biolosku ulogu covek uzeo u svoje ruke...

Znaci.... jedino sto od tebe moze da se ocekuje je da budes srecan... sve ostalo nije vazno...
Ali srecan pod svojim uslovima...

Ako ti ne zelis, ne osecas potrebu, nemas nameru da budes "socijalno bice" bez obzira sta okolina ocekivala od tebe, onda ja ne vidim razlog zasto ne bi ziveo kao i do sada...
Ako je usamljenost i zatvorenost ono sto ti prija... onda je tako...
A ako sve radis zbog drugih, onda si zaista u problemu...

Pozitivna strana ljudske zainteresiranosti za sebe je ta da neće biti opterećeni tobom. Ako te i promatraju - zaboli te, gledaj i ti njih. Moguće je da misle "vidi kako ovaj tip ima dobru majicu", a ti misliš da misle kako si čudan. Stoji i ono što sam ti i napisala, ima više čudaka nego što misliš.
Možda ti ljudi djeluju staloženi, normalni itd., ali upoznavajući ljudski rod nailaziš na slabosti, strahove, neke njihove čudne stvari itd. Znam da ti je to teže za shvatiti zbog nedostatka iskustva. Vremenom ćeš ga dobiti. Samo hrabro. Da li postoji bar jedna osoba u tvom životu s kojom si bliži?
Mislim da si sramežljivi introvert.
Prva dva linka su na hrvatskom i nisu provokacija. Ne znam da li je ta knjiga izašla na srpskom jeziku. Nadam se da će ti bar malo pomoći.

http://www.poslovni.hr/after5/tisina-snaga-introvertiranih-osoba-236477

http://www.alfa-portal.com/slider/moc-koju-introverti-imaju-u-svijetu

http://theadventurouswriter.com/blog/famous-introverts-introverted-personality-types-traits/

http://www.forbes.com/pictures/lmj45ifjd/albert-einstein/

Ma kakva povucenost... Zalosno je da takav stav obicno imaju oni koji ili suvise obrazovani, ili suvise osecajni, ili ponekad arogantni i rezervisani. Mislim da se ipak najvise radi o samokriticnosti, i to je ono najsmesnije, da su najsamokriticniji cesto bas oni koji zapravo najvise vrede. Potrebno je shvatiti najpre:
1) Ljudi su degenerici
2) Ne ocekuju od tebe ni 5% onoga sto smatraju da sami mogu da ponude
3) Javna komunikacija u vecoj grupi je povrsna i nema neku veliku poentu, niti ce neko da hvata stenografe i belezi sadrzaj izgovorenog kao sto se recimo dogadja na forumu, reci odnosi vetar.

Dobar primer...

Ja imam slican problem ko i on. Bio sam kod psihijatra i rekla mi je ti bezis od ljudi i kako mi je nadmeno ponasanje e onda sam se iznervirao kad mi je ona to rekla. Ne radim ja to namerno da kad izadjem medju ljude da osecam neprijatnots ili ukocenost tela...ili kada sam u kontaktu sa devojkama.

Ovo je vec epidemija....gde li su se samo zarazili....

Ima jos ko....

Pa ne znam sta je tu za srpdnju po tebi? Takvo ponasanje je uglavnom od detinjstva ili ranog detinjstva...tesko se to menja kazu socijalizacija pa jeste ali lakse kad si u gradu...zivim trenutno na selu i planiram sad na salsu da krenem.