Na neki nacin si upravu na neki ne   .

Zivot nije idealan pa tako da moramo da prolazimo kroz raskidem. Nije to dobro ali se mora tako. E sad oko tog nejavljanja su upravu, mislim bezveze je nejaviti se, reci lepo sta i kako je nevolise je vise kao pre, nasao si drugu ili nesto trece ali bar budi iskren i reci sta i kako je bar nikoga nelazes i nezavlacis. I u muskom i u zenskom slucaju. Ja tu islrennost nenormalno cenim.

 

U svim mojim dosadašnjim vezama uvek sam ja bio "ostavljena strana". Zbog subjektivnih ili objektivnih razloga sa obe strane. Teško je reći kome je teže, onom koji ostavlja ili onom koji je ostavljen... Mislim da su "sporazumni raskidi" jako retki, iz razloga što uglavnom jedan partner/ka, često pokušava da ubedi suprotnu stranu da treba "sačuvati vezu", da je "šteta prekidati nešto što je lepo i ok"... To su uglavnom subjektivni i pomalo sebični argumenti, jer ljudi uglavnom polaze od sopstvenih želja i interesa. Poenta je da ipak treba postaviti sebi pitanje:"  Da li sam ja za tu osobu, da li je ona/on srećan/na sa mnom, šta u mojim postupcima ne valja kad voljena osoba želi da raskine?" Ja sam dugo izbegavao da postavim sebi takva pitanja, ali kad sam konačno to uradio shvatio sam neke vrlo bitne stvari, pronašao snage i način da to postepeno ispravljam. Zato savetujem: pokušajte i vi, ne košta ništa, a može da pomogne. 

Sad mi je ovo zazvucalo kao izjava mog prijatelja:-Ona je mene ostavila...(( ,pa smo ga zezali kako prosipa *socijalku*,a verovatno se ponasao tako da na kraju nije ni imala drugog izbora...)) Salim se! To su tuzne stvari,ali si u pravu da iz svega treba nesto nauciti,pa i sebe menjati nabolje kako bi sledeci put bilo uspesnije.
Sto se tice sebicnih argumenata,mislim da je to sasvim o.k.-pa,ljudi smo,i treba da se borimo za svoje interese! Slazem se da se treba povuci ako nemas sanse,ali mi je muka od prica iz spanskih serija-ja ga volim,pa ga iz ljubavi pustam da bude srecan sa drugom-MA,NEMOJ!!! Treba se boriti za svoju srecu! Uostalom,ko to kaze da ce on/ona biti srecniji na drugoj strani?! Moje je da se borim za sebe,ako ne ide-o.k.,ali ako nesto volim i stalo mi je-pa,naravno da cu pomeriti i sunce i mesec da uspem da ga/je ubedim da sam BAS JA prava osoba,a posle cemo da vidimo... 
Pisem ovo zato sto sam pre bila u tom sanjarskom fazonu i verujte da je glupost.Treba se boriti za sebe,a ako ta osoba nema petlju da kaze NE,onda neka trpi kad ne zna da se izjasni. Iz iskustva i svog i tudjeg znam da ti koji se kao nesto prenemazu obicno nisu na cistom NE,pa zasto onda ne pokusati?! Oni kao imaju pravo da se prave blesavi,a *zagrejana* strana treba da bude kulturna i da cita misli da treba da se povuce... Ne znam bas... 

da se i ja ubacim...
imaš potpuno pravo(go,girl!)... sad ti ja ne znam (valjd sam još u toj sanjarskoj fazi) šta da radim... šalje mi porukice,piše pjesme,spominje stalno ono "lomiš mi srce ko bagremov prut" i onda odjednom se prestane javljat i sretnem ga s nekom i prođe kraj mene i ni ne pozdravi... hm,da glumim da mi nije stalo(profesor iz psihologije kaže da je to najbolje ako nekog želimo kazniti  ) ili...?

Iz mojih dosadšnjih iskustava( a i iz iskustava nekih mojih poznanika i prijatelja), shvatio sam da "borba za ljubav voljene osobe" ima smisla jedino ako i druga strana to želi, ako do nje dopiru pokušaji, ako ona/on dopuste da ljubav i trud partnera ponovo nađe put do srca. U mom slučaju, nikad mi do sad nije pružena "druga šansa". Ja ne mislim da su te devojke loše osobe, jednostavno nailazio sam na one koje ne pružaju nikad drugu šansu. Kao što sam rekao, bilo je tu i puno objektivnih uzroka, na njih čovek teško može da utiče. A subjektivne uzroke treba korigovati, koliko se može. Savršenstvo ne postoji. Što se tiče dileme da li treba pustiti voljenu osobu da ode ako to želi... ponoviću jednu lepu misao koju sam nedavno pročitao:" Kad neku osobu istinski i nesebično voliš, pokloni joj slobodu, ako to od tebe zatraži. Ako ti se sama/sam vrati, onda je to prava ljubav za ceo život". Ima nečeg u tome...

Za Satine-meni se cini da imas posla sa mangupom  ili si se *pravila blesava*,pa te provocira da se *probudis*.Prvo razluci sta je u pitanju,pa onda dalje... 
Za Shogun-a-Sto se tice te lepe misli-nema ko sta kome poklanjati,sloboda postoji dali vi to nekome ili ne.Onaj ko zeli da ode,otici ce,pa makar vi dubili na trepavicama.Ne moze se niko zadrzati protiv njegove volje,a takve misli sluze ljudima za utehu da ako ih vec neko ne zeli ili ih ne dozivljava kao nesto posebno da se utese,jer su eto bili fini...
Ja sam pisala o situacijama u kojima se vecina nadje kada dodje do kriznih momenata,pa se jednoj strani cini da u toj vezi nema sta vise da trazi,pa se necka,razmislja o tome da ode...,a ponekad je potrebno da se druga strana *probudi* i podseti je da ima i te kako razloga za ostanak(AKO IMA RAZLOGA)...Ako ne,onda ni Bog tu ne moze pomoci!!! 

Sloboda postoji, ali bi trebalo da postoji i minimum osećaja za pokušaje partnera/ke koji se bori da sačuva vezu. Kažem, trebalo bi da postoji.... ali, uglavnom nije tako. U većini slučajeva dominira sebična briga "za sopstvene interese i zadovoljstvo". Uostalom, nekome u vezi može početi da smeta partner/ka i iz čistog hira, ako je veza duga dolazi i do prezasićenosti. Mislio sam na tu situaciju, kad sam citirao misao. U jednoj vezi, uvek jedna strana izađe više povređena(naročito ona strana koja nije želela kraj veze), a ponekad obe strane izađu iz veze jako povređene. Sve zavisi...

Jeste,uvek boli... Ali,opet se zalecemo nadajuci se najboljem,iako najcesce bude  ...i kada se *oporavimo* a mi jopet,...,i jopet,... dok ne stanemo na ludi kamen   
(Ma,gde li je taj kamencic?!)

Ma sigurno je tu negde.... u cipeli!

Maa volii tee,samo se pravi