Beograd 12. 06. 2011

PRESS

SRBIJA SE za ČETIRI DECENIJE EKONOMSKI NIJE NIMALO POMAKLA
Povratak u prošlost: Srbija sada živi u 1971. godini

Ideja - Ekonomista Miroslav Zdravković, rođen baš te godine, uradio istraživanje kojim je dokazao da su nam plate, BDP i industrijska proizvodnja iste kao pre 40 godina

Ekonomska slika današnje Srbije gotovo je identična onoj od pre ravno 40 godina, ako se posmatraju industrijska proizvodnja, plate i BDP.

Ova poražavajuća činjenica pokazuje da se u suštini nismo makli ni za pedalj od već davne 1971. godine.

Te godine je rođen i autor ovog istraživanja ekonomista Miroslav Zdravković koji je i došao na ideju da uporedi osnovne podatke iz 1971. sa današnjim.

- Baš kao da se neko zaverio da u 2011. godini ponovi realne vrednosti iz 1971, što pokazuje da se nismo makli dalje od početka. Stariji od mene možda su sačuvali i neku pozitivnu sliku, mlađi od mene, u zavisnosti od godine rođenja, imaju svoje viđenje i svoju priču. Ali, moja generacija vrti se oko nulte tačke - ocenjuje Zdravković za Press.

On je izračunao da za sadašnju prosečnu platu od 39.928 dinara može da se kupi skoro identična količina namirnica kao npr. 1972. kada je plata bila 1.550 dinara.
Boli koliko je isto

- Tada je moglo da se kupi nešto više hleba, krompira i piva u gotovo istim količinama, dok recimo sada može da se kupi više mesa, kafe i vinjaka. Početkom sedamdesetih više se trošilo na pozorište i bioskop, ali je manje izdvajano za rentu, pa je recimo za jednu platu moglo da se iznajmi 10 stanova od 60 kvadrata. Danas onome ko iznajmi stan te veličine ostane manje od pola plate. U drugim zemljama danas se za platu može kupiti mnogo više namirnica nego pre. Četrdeset godina ekonomskog napretka znači da svega možeš da kupiš više jer ti plata raste. U Srbiji, posle 40 godina, situacija po tom pitanju je gotovo nepromenjena - ističe naš sagovornik.

Industrijska proizvodnja bila je veća u skoro svim granama koje su izvozile, ali mnogo manja u proizvodnji hrane i struje.

- To je bilo vreme kad su se gradile termo i hidroelektrane, kao i putevi, pa je investiciona, građevinska aktivnost bila tri puta veća. Ali, tada nisu postojala zanimanja kao što su, recimo, informisanje i komunikacije gde danas radi 37.000 ljudi. Dakle, industrijska proizvodnja je na nivou iz 1971. ali sa promenjenom strukturom. BDP indeksi su takođe isti kao i sada - dodaje on.

U Srbiji se pre 40 godina na hranu trošio 41 odsto prihoda, a danas samo nešto malo manje - 38 odsto. Iako je čak i broj stanovnika na približno istom nivou kao 1971, samo je starosna granica promenjena, danas je neuporedivo teže doći do stana.

- Ranije su se stanovi dobijali od države, a sada oko 70.000 građana ima kredit, dok mnogi žive kod roditelja ili iznajmljuju stan - kaže Zdravković.




Uz opasku da mu je zaključak mnogo više lični nego ekonomski, Zdravković kaže da pripada generaciji koja je na neki način „promašena" jer je primorana da se bori za život, pa nije mali broj onih koji su pobegli u inostranstvo.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić potvrđuje da nam je industrija, naročito poslednjih 20 godina, u velikoj krizi.

- Razumem zašto smo imali probleme u poslednjoj deceniji 20. veka, to je vreme koje nam je svima dobro poznato, vreme raspada, sankcija, ratova i industrija je tada stvarno ozbiljno izgubila korak. Ali je neprihvatljivo da je i nakon 2000. godine nastavila da se tako razvija. Neverovatno je da je stopa rasta industrijske proizvodnje od 2001. do 2008. iznosila svega 1,9 odsto godišnje, a istovremeno je stopa rasta BDP-a bila 5,4 odsto. I umesto industrije razvijale su se usluge koje su beležile stopu rasta od 10 do 15 odsto na godišnjem nivou. I to je ta loša činjenica koja je dovela do toga da nam je industrijska proizvodnje na nivou iz 1970. - kaže Savić za Press.
Kompletan tekst možete pročitati u štampanom izdanju Pressa

Natalija Sekulić

Press

Да је мени да се вратим у период Првог српског устанка да видим од чега су људи куповали онолике кубуре и барут. 

Ma gluposti sve sedamdesetih u proslom veku i dvadeset prvi vek... Znas tada je sedemdesetih bilo dobro kao, pa nije lose ni nama...

gomila gluposti, tada je od prosečne plate moglo da se kupi mnogo više, svi su zidali vikendice, išli na odmor na more leti a na planinu zimi. Nisu morali da od plate kupuju sebi stanove i plaćaju školarinu deci a to su ooogromne stavke u porodičnom budžetu.

Prosečna porodica u gradu imala je dvoje dece, domaći automobil fiću, nosila se domaća odeća od kvalitetnih prirodnih materijala, domaća obuća od kože, a zaposleni su često imali mogućnost da preko svojih preduzeća koriste odmarališta po jako povoljnim cenama (otprilike jednom u dve godine), da decu šalju na odmor preko Uprave dečijih letovališta što je isto bilo jako povoljno a za siromašnu decu besplatno.

Ја и брат ишли сваке године бесплатно на море,зими на планину,3 недеље преко социјалног + авион повратна карта ,смештај, све , само је кева морала да плаћа смештај.Имали смо доктора у дому здравља,напише нам као"деци је потребна рехабилитација због бронхитиса и сл."
Твоје  је само да се спакујеш

Била сјајна времена...иако смо тада били подстанари,причају моји,живело се сасвим опуштено

Ma divota bila, jedino što sad to plaćamo sve.

Edit: Zapravo, mnogo više... kamate su zeznuta stvar.

ГраЏани живе у '44.,а само ''елита'' из круга двојке поново живи своју '68.!

И то се ишло групно,каже кева ,авион Београд-Ријека,пун "социјале"
Али пази,није држава тад била баш толико бахата.Никад ми нисмо били у неком скупом хотелу или сл.,увек је то био приватни смештај...сачека те тај домаћин,староседеоц на аеродрому или те чека превоз до њега..једеш оно што ти он спреми,долазак на спавање до толико и толико сати,ако ти се не свиђа једи у ресторану или спавај на улици.Ипак је то била јака организација јер је домаћину исти тај смештај држава такође морала да плати.
Даље,Отац ми никад није био  комуниста,члан партије или сл. и није био на неком положају.Најобичнији занатлија.
Па сад повежите 2 и 2 и како је тада држава ипак пазила на своје грађане.

SFRJ se jeste zaduživala, inostrani javni dug je 1990 godine iznosio oko 22 milijarde dolara.

Na kraju 2009 samo Srbija, Hrvatska i Slovenija su dugovale između 100 i 150 milijardi eura. Zaduživanje je dakle nekoliko puta veće, a život  gori.

Cifre su preuzete iz nekog članka sa b92.

Otprilike...

Mada, da je mpglo mnogo bolje nego sto je sada, moglo je...