Vratimo se na trenutak u sedamdesete, kada se u SAD, kao reakcija na rat u Vijetnamu, javio termin Yippie (Youth International Party), koji je označavao mlade, buntovne ljude koji su održavali izvesne veze s urbanom gerilom i drugim terorističkim organizacijama, a sve u pravcu obračuna sa starijom generacijom, koja je izazvala rat. Vremenskom mutacijom pokret se uskoro pojavljuje pod imenom hipi, da bi se razlikovao od mladih republikanaca (razdeljak, odelo, kravata, posao na Volstritu) poznatih pod imenom japi.

Godine su prošle, sociološka karta sveta se u mnogo čemu promenila i danas s pravom možemo tvrditi da više ne postoje pravi hipici. Međutim, opstali su japiji. Primat japija doživeo je svoju renesansu početkom osamdesetih godina na njujorškom Volstritu, ali i u londonskom Sitiju. Globalna ekonomija i neoliberalni kapitalizam su tek počeli da se formira i japije je na tržištu moneta bio glas da su to mladi ljudi, često u predinfarktnom stanju, ali sposobni da zarade svoj prvi milion do 25. godine života. Zaista je i bilo tako. Ponovo je za neko vreme nastupilo zatišje, a sada, u zenitu liberalnog kapitalizma, kada hipika više nema (u ideološkom, ali i trendi smislu), ostali su japiji, koji u rukama drže poluge moći i novca.

Imidž japija - dobra odela, košulje na pruge, odlični satovi, fenomenalne cipele, kožne aktovke i brzi automobili - postao je zaštitni znak uspešnih mladih ljudi koji odlučuju, organizuju i rukovode i koji su po pravilu mladi i ambiciozni. Nesreća je što su najčešće i agresivni, bez ikakvih čvrstih moralnih nazora i spremni da se na bilo koji način popnu na sam vrh. Izostajanje suštine i insistiranje na formi nije ekskluzivitet povezan samo s uspešnim poslovnim ljudima. Prošli vek i svitanje ovog u kome živimo još više potenciraju formalnost nasuprot suštine, te se tako danas u mnogim svetskim metropolama mogu videti kolone muškaraca i žena koji, kao da su klonirani, brižljivo neguju imidž japija čak i kada to nisu, tačnije - upravo kada to nisu.

Izvor: Krstarica

 

U zemljama tranzicije, prelaska s državne svojine na neokapitalističko ustrojstvo globalnog sveta, dešava se zanimljiv fenomen koji nije zaobišao ni ove prostore. U nekim slučajevima pod pojavnim plaštom japija sakrili su se mnogobrojni neradnici, tatini sinovi i kriminalci. Kako da prepoznate folirante? Nije uvek lako, ali je moguće. I oni nose skupcena obeležja, ali ispod svega toga, kada malo bolje pogledate, neki od tih naizgled uspešnih ljudi po ceo bogovetni dan sede u bašti nekog poznatog kafića, a njihovi telefonski razgovori su potpuno privatne a nimalo profesionalne prirode...

Tako je kako je. Pretvaranje u formi, to jest, kamufliranje formom ionako nije najveći problem koji imamo. Pogledajmo s druge strane nešto što govori u prilog ovdašnjih, ali i svetskih japija. Činjenica je da su ekonomske, trgovačke, bankarske i diplomatske veštine u dobu u kome živimo toliko usavršene da se suva teorija više ne priznaje ni u jednoj oblasti, ili se priznaje samo kada donosi opipljive rezultate. U tom smislu, kada razdvojimo kukolj od žita, mladi poslovni ljudi sve češće dobijaju svoju šansu. Njihova vizija sveta, vizija sveta mladih, obrazovanih i sposobnih ljudi, ne pati od kulture kojom su nas donedavno gušile generacije starijih. Ovo je invazivno društvo, vek odluka i brzog stupanja na scenu i ta filozofija otelotvorena u mladim poslovnim ljudima ima svoje prednosti. Svet čini dinamičnijim mestom u kome postoji veći broj šansi za uspeh.

Naravno, ne ponašajte se ni tako kao da su modni časopisi jedina Biblija kojoj se treba klanjati. U susretu s mladim čovekom koji odgovara definiciji japija utvrdite da li je posredi froma ili tu ipak ima i suštine. Razgraničite to i sa sobom kada se ujutru pre dolaska na posao poslednji put pogledate u ogledalu.

Izvor: Krstarica