Njegovi odnosi sa ljudima obeleženi su stalnim i prilično bolnim razočaranjima. Nekako se uvek ispostavi da ljudi nisu ono što je verovao da jesu. Šta je uzrok ovog razočaranja? Kad tad bi se suočio sa činjenicom da ga drugi ne cene onoliko koliko veruje da zaslužuje. Da ga ne uzdižu u zvezde i ne drže nekim višim bićem koje se, nekim čudom, spustilo među njih i čijim bi samim prisustvom morali da budu očarani.

Nije mogao da podnese ni najmanju suzdržanost, o kritičnosti da i ne govorimo.

A ispostavilo bi se da ga, naprotiv, drugi smatraju običnim ljudskim bićem, ravnim sebi i ostalima, što je doživljavao kao žestoko i krajnje nepravedno potcenjivanje. Kao uvredu bačenu ravno u lice. Maltene kao šamar ako ne i udarac zadat podmuklo i s leđa.

Tada bi sa gorčinom pomišljao na ljudsku pritvornost i nepouzdanost, zaključujući kako nikom nije verovati i kako se čovek ni na koga ne može osloniti.

Zapravo je tragao za potvrdom. Očekivao je da drugi potvrde njegove samoobmane u pogledu vlasitog bića koje je držao nečim neiskazivo izuzetnim.

Niko mu, međutim, nije mogao potvrditi da jeste ono što nije. Niti je to iko želeo da čini, osim privremeno i iz vlastite koristi, kako bi, laskajući i dodvoravajući se, izvukao nešto za sebe. Ili kako bi kroz njega obožavao vlastitu ulepšanu sliku.

Lišen tuđe potvrde, koja bi kad tad izostala, ostajao bi sveden na sebe samog, što ga je ispunjavalo užasom a užas bi rađao bes.

Izvor

Ne podnoseći sebe onakvim kakav jeste, nije mogao da podnese da ga drugi ne smatraju nečim daleko višim od onog što je zaista bio.

Nazalost desava se. Zato je i najbolje biti svoj pa ko te prihvati prihvatice te a ko te ne prihvati sta ima veze

Inace, svi ljudi traze potvrdu. Problem nastaje ako je ne pronadju tj ako su bas u takvom okruzenju da ih skoro niko ne prihvata. Zato se i formiraju grupice ljudi u drustvu i koji se bave slicnim stvarima( slusaju istu muziku, bave se istim sportom, idu u istu skolu). Nekako je lakse tako jer si automatski u grupi ljudi koja je slicna tebi i koja prihvata nesto sto i ti

Jebiga... tako su manje vise svi diktatori nastali...

Ne mogu da kazem da mi je jasna potreba ljudi za potvrdom o kakvoj se ovde prica... Jedinac sam, ceo zivot za sebe mislim da sam pametan i sposoban i sve sto uz to ide, ali se nikad nisam opterecivao time da od drugih ocekujem da to moje misljenje hrane svojim stavovima...

Ocigledno da dobar deo ljudi bude istinski nesrecan, a kod nekih se to kao i ovde pretvara u bes i zelju za osvetom, ako ne dobiju tamo gde zele potvrdu..

Ovo potvrda slobodno moze da se zameni nagradom....bez obzira na to sta mislili o sebi,najvernije merilo uspeha bi trebalo da bude zadovoljstvo koje covek dobija.....sve ostalo je samo privremeno dislociranje...

Ko god trazi potvrdu od drugih za svoje postupke znaci da sam nije dovoljno uveren u ispravnost istih.