Postoji i život van posla   

Nekim ženama su njihov dom i porodica najvažniji u životu i nemaju neku preteranu želju da osim toga rade još nešto - ako i rade, to je zbog neophodnosti obezbeđivanja novca. To je sasvim u redu. A ima i žena koje veoma žele da naprave uspešnu karijeru, koje vole svoj posao i taj posao im je izuzetno bitan u životu. I to je sasvim u redu. Postoji, međutim, jedna greška koju su neke "žene od karijere" sklone da prave. Koja?

One će se posvetiti poslu - u potpunosti. Kad god je to potrebno, ostajaće prekovremeno. Ostajaće nekad i kad to nije neophodno, ako misle da time nešto mogu da postignu. Čak i kad su kod kuće ili već negde van posla, često će razmišljati o mogućnostima za napredovanje.

Sad, posvećenost poslu, naročito ako je to posao koji volite, dobra je. Previše je onih koji posao samo otaljavaju. Međutim, prevelika okupiranost poslom ne samo da nije dobra po zdravlje, društveni i porodični život već smanjuje i same poslovne uspehe. Kako to?

Pokazalo se da ljudima ipak nije dovoljna jedna jedina stvar da bi se osećali ispunjeno. Ukoliko se usredsrede na samo jedan aspekt tog života, osećaće se nezadovoljeno. Česta reakcija na taj osećaj nezadovoljstva jeste da se još više posvete tom aspektu - u ovom slučaju poslu - ali pošto se tu ispunjenje ne može postići, nezadovoljstvo ostaje, a s vremenom se i pojačava. Dodatno se zanemaruju drugi aspekti života na uštrb posla, osećanje nezadovoljstva raste, i to se negativno odražava na poslovne sposobnosti.

Statistike pokazuju da su najuspešniji poslovni ljudi oni koji znaju da postoji i život van posla, oni koji se zanimaju još nečim. Ne kažemo da obavezno morate da se udate i rađate decu ako za to u ovom trenutku još uvek niste spremne, ali dobro se odrazi i na zdravlje (psihičko i fizičko) i na sam posao ako se pronađu još neka zadovoljstva - da li će to biti druženje s prijateljima, češće viđanje s porodicom i rodbinom, treniranje nečega, neki hobi ili mešavina svega ovoga - na vama je da odlučite.

Bitno je upamtiti to da, ma koliko vam posao značio, ma koliko vam poslovni uspeh donosio zadovoljstvo, postoje i druga zadovoljstva u životu. A ta druga zadovoljstva ne da ne ometaju poslovni uspeh već naprotiv - povećavaju ga. Zato, uživajte!

За мене посао представља искључиво место на ком зарађујем новац и на ком срећем пријатеље са којима радим.
Пошто радим у просеку по 10 сати, живим за викенде којима нестајем ван града.
Волела бих да имам више слободног времена, али са истим приходима. 

Опет сам те уФатио у лажи.

Ваљда са већим приходима.

Признај.

sve manje...dodje covek kuci da odspava i opet nazad!!! Kada pogleda zasto je ziveo, uvidja da je celog zivota ziveo za druge. Zato sam ja privatnik i drugi zive zbog mene... 

Nekad treba biti skroman. Samo ponekad. Cisto protiv uroka.

Dobro je kad imaš posao sa flexibilnim radnim vremenom,kad si možeš sam odredi kad ,koliko i dokle, tj.posao koji je prilično lepršav pa ti daje prostora za razne kombinacije.

Jos bolji posao je onaj gde nemas radno vreme uopste.

život je uvijek van posla

Најбољи посао је онај који уопште немаш, а прилично зарађујеш!

Ja imam veliku srecu da radim malo i da imam puno vremena

za svoju porodicu i ono najvaznije za sebe...  

...a novac...ima ga dovoljno...

..što me podseti da treba da okačim sledeći tekst:
Kako da očuvate entuzijazam zaposlenih u vremenu multitaskinga i prekovremenog rada?


Organizacijama koje žele da u 21. veku ostvaruju vrhunske rezultate neće biti dovoljno da obučavaju svoje ljude ili da njima dobro upravljaju, moraće da ih inspirišu. Međutim, u vremenu prekovremenog rada, multitaskinga i velike konkurencije na visokokonkurentnom tržištu, entuzijazam je potreban ne samo zaposlenima, već i njihovirn nadređenima, koji rade čak 80 radnih sati nedeljno.


Svet poslovanja kao da je podeljen na one koji nemaju entuzijazma i one koji ga imaju, ali nemaju vremena da ga podele sa drugima. Ukoliko zaposleni ne pokazuju entuzijazam - krivica leži u menadžmentu. Pravi lideri zrače optimizmom i na sopstvenom primeru pokazuju kako se savladuju problemi i naporni zadaci.




Posao treba da funkcioniše 24/7, ali ne i ljudi

Sem je radoholičar. Išunja iz svoje kancelarije pre zore kako drugi ne bi primetili da po celu noć ostaje na poslu, a Suzan ne može da prestane sa volontiranjem na raznim projektima. Oboje su članovi Kluba anonimnih radoholičara u Americi, koji se leče od preteranog rada. Ovo društvo organizuje nedeljne sastanke na kojima svaki član pokušava da se izbori sa ovim problemom i promeni se. Klub definiše radoholičare kao ljude koji su obično perfekcionisti i zabrinuti, izrabljuju sebe poslom, prezauzeti su, ne vode računa o svom zdravlju i obično odlažu odmor, karakteriše ih i nedostatak samopoštovanja i izbegavanje svake intimnosti.

Englezi bi rekli „Get a life!". Mi bismo rekli „Čoveče, počni da živiš! „Međutim, neki ljudi ostaju u svojim kancelarijama zbog toga što im je dan prekratak za sve poslovne obaveze koje ih čekaju.

Na organizacijskom nivou svi su fokusirani na ispunjavanje trenutnih zadataka. Rokovi rnoraju da se poštuju. Sve se završava u poslednji čas. Prezauzeti direktori ne uspevaju da se malo odmaknu od rutine i razmisle o strateškim temama ili još ređe novim idejama. Ono što su naučnici nedavno shvatili je da ljudi mogu najbolje da razmišljaju kada se uopšte ne koncentrišu na posao. Odlične ideje rađaju se obično dok se pere auto, šeta pas ili drema. A da li je moguće da savremeni menadžeri dođu do ideje za vreme brzog jutarnjeg tuširanja? I geniju kao što je Arhimed bilo je potrebno opuštanje u kadi kako bi otkrio jedan od osnovnih principa frzike. Dokazano je da ljudski mozak nije u mogućnosti da proizvodi sveže ideje ukoliko pati od prekovremenog rada, premora i stresa. A gde je tu entuzijazam i kako doći do inovativnih rešenja koja pokreću posao?




Kompanije moraju da poštuju vreme neophodno za strateško razmišljanje

Jedino rešenje, prema podacima koji su naveli ispitanici magazina Fortune, jeste restrukturiranje kompletnog top menadžmenta, kojim bi se povećao broj kadrova da bi senior menadžeri mogu da predahnu i razmišljaju o strateškim pitanjima, ali i da motivišu sebe i druge. Jednostavno, ponekada je potrebno povratiti onaj vatreni entuzijazam koje vodi sve preduzetnike. „Vreme za strateško razmišljanje je neophodni element u svakom menadžmentu. Velike ideje uvek dolaze sporije„ kaže Tom Demarko, autor knjige „Mitovi totalne efikasnosti". O tome je pisao i Piter Draker: „Ono šta čovek može da smisli i uradi u kratkom roku je sigurno ono što je već radio i ono što već poznaje. Svakom čoveku je potrebno vreme za razonodu i opuštanje." Direktori današnjih multinacionalnih kompanija opuštaju se uz naporne fizičke vežbe. Sve više igranje golfa zamenjuju triatlonskim disciplinama i vežbama kako bi dobili titulu „najizdržljivijih menadžera".

„Moj radni dan počinje u 4 ujutro dugom vožnjom bicikla. Za vreme pauze za ručak imam lako trčanje od 12 kilometara, a uveče dok većina ljudi posećuje frižider pred spavanje, ja plivam tri kilometara“, kaže direktor jedne multinacionalke. Ovakvi menadžeri koji vode računa o sopstvenom fizičkom i mentalnom zdravlju zrače pozitivnošću koju mogu lako preneti i na svoju okolinu i zaposlene.


Kako da na zaposlene prenesem entuzijazam?

Pronađite vreme za entuzijazam koji ćete preneti zaposlenima. Stavovi ljudi mogu biti zarazni, ali je entuzijazam najzarazniji. Međutim, prvo je potrebno da entuzijazam pronađete u sebi. Ne treba puno pričati o tome koliko jedna pozitivna osoba može da utiče na okolinu. Entuzijazam raste kada razmišljate o rešenjima i šansama, a ne o problemima i poteškoćama. Ukoliko ste dobro raspoloženi, uprkos prenatrpanom radnom planu, ne skrivajte svoj optimizam i potrudite se da to prenesete i na zaposlene. Budite iskreni i saosećajni. Pokažite svoju snagu, ispričajte neki pozitivan primer iz prakse tokom kraće pauze za osveženje. Nađite snage da počnete sastanak porukom punom entuzijazma koja opisuje novi uzbudljivi projekat u koji kreće vaš tim. Mnogi zaposleni u nekim trenucima pate od nedostatka samopouzdanja. Odgovorni menadžeri shvataju da je odavanje priznanja i delegiranje odgovornih zadataka ključno za uspešnu izgradnju tima u kome svako ima potrebnu dozu samopouzdanja i elana za rad. Potrebno je ohrabriti potencijal. Nedostatak samopouzdanja često dovodi ljude do toga da ne mogu da prihvate nove izazovne zadatke na poslu. Oni praktično rade sa malim procentom mogućnosti. Ohrabrujte saradnike tako što ćete im dati nove izazovne aktivnosti. Davanjem većih zaduženja svojim podređenima i vi ćete se osloboditi određenog posla koji će vremenom u potpunosti preći na druge.






Manjak entuzijazma direktno utiče na produktivnost

Indiferentnost, nezainteresovanost za posao, neangažovanost, nepostojanje želje da se poboljša poslovanje odlike su zaposlenih bez entuzijazma. Sve to utiče na ukupnu efikasnost. Ilustrativan je podatak da polovina zaposlenih koji imaju pristup internetu na poslu svetsku mrežu koriste u privatne svrhe. Oko 80% zaposlenih na internetu čita vesti, 61% njih čita lične mejlove, gleda online bankarske račune, informacije o putovanjima i online šopingu. Ovo je zapravo otvorilo rat između menadžmenta i zaposlenih posebno zbog informacije da oko dve trećine poslodavaca nadgleda ova „krstarenja zaposlenih" i proverava sadržinu njihovih mejlova. Razmislite kako bi se situacija promenila kada bi direktor ohrabrio zaposlene i organizovao jedan sat za interesantne podatke na intemetu. Svako bi imao slobodu da potraži željene sadržaje, ali bi imao i obavezu da drugima preporuči dobre sajtove ili prosledi neku video šalu. Dok naš narod sebi daje oduška za vreme prazničnih groznica kada nivo radnog entuzijazma opada, Amerikanci to čine za vreme Super Bowl utakmica. Sportski list Chalenger tvrdi da su američke kompanije izgubile stotine miliona dolara za vreme finala. Gubici idu i do 780 miliona USD zbog slabije produktivnosti za vreme trajanja najspektakularnijeg finala u američkom fudbalu. Gubici su vezani za periode posla kada zaposleni međusobno komentarišu rezultate utakmica i klađenja. Pametni lideri ovakve situacije koriste kako bi izvukli pozitivnu energiju iz svojih zaposlenih. Možete da zamislite kakav entuzijazam bi tih dana uneo direktor koji bi organizovao kolektivno gledanje utakmice na TV-u uz omiljeno pivo i grickalice. Naravno, mogao bi da na taj događaj pozove i svog sina koji je već odavno prestao da kupuje karte za utakmice jer tata nikada ne stiže da ide sa njim.


Google entuzijazam

Džastin Rozenstajn iz kompanije Google osmislio je visokoprofitni program Page Creator, koji omogućava onima koji ne poznaju HTML kodiranje da kreiraju svoje sajtove lako i brzo. Na ideju je došao pošto su ga prijatelji molili da za njih radi veb sajtove, a on nije imao vremena za to. Do konkretnog rešenja došao je pošto je sarađivao na projektu koji nije u vezi sa njegovim uobičajenim radnim zaduženjima. Inače, u sedištu kompanije Google okruženje je relaksirajuće: postoje sobe za masažu i friziranje, bilijarski stolovi i bazeni. „Relaksirani um donosi kreativnost. Ovde je sve fleksibilno. Mi ne nagrađujemo prekovremeni rad. Mi samo merimo rezultate, kažu u ovoj kompaniji.
(izvor: BC Bilten)




Prekovremeni rad ubija kreativnost

Senior menadžeri u većini američkih kompanija rade oko 80 radnih sati nedeljno, navodi se u istraživanju magazina Fortune, Ovaj veliki broj prekovremenih časova rada možda samo spolja izgleda dobro za kompanije, ali je krajnje destruktivan za kreativnost i stvaranje novih ideja, utisak je svih top menadžera koji su se zbog posla odrekli privatnog života i zdravlja. Velika grupa ispitanih top menadžera izjavila je da radeći po ceo dan u kompaniji nema prostora i snage za pronalaženje novih ideja, do kojih se uglavnom dolazi van radnog vremena (izvor: BC Bilten).

Izvor:ekapija

Qui habet tempus habet vitam!