Šta pomislite u onom trenutku kada na svet treba da dođe vaš naslednik? Uplašite li se kakav ćete otac biti? Poželite li da budete bolji tata od svog, i mislite li da je to baš tako jednostavno? Iz iskustva znam da se mnogi muškarci uplaše od tog radosnog događaja, i da sa olakšanjem prepuštate vašoj boljoj polovini da radi ono što zna bolje od vas.

  Naravno da volite svoju bebu, obožavate, ali vi ipak planirate da svom detetu posvetite više pažnje kada bude malo starije. Vi stupate na scenu kada vaše dete počne da priča, da hoda i kada ume da traži od vas šta mu treba. Presvlačenje, menjanje pelena, kupanje, prepuštate mamama.
To ne znači da ne posedujete očinski instikt. Zapravo nesvesno vi već stvarate sliku kakav će vaš odnos biti. Već smišljate šta će biti to što će te detetu dozvoljavati a šta braniti, i uvek je to suprotan odnos od onog što ste imali sa svojim očevima. Ali...vremenom ćete shvatiti da to nema veze sa vašim planovima jer će vas ono osvajati najefikasnijom strategijom, bezgraničnom ljubavlju i bićete potpuno u službi njegove volje ))
  Teško je biti tata, ali vi ste ipak stariji i prošli ste kroz ono što će ono da prođe, detinjstvo, pa ćete tako i znati gde treba staviti tačku.
Ali način života kakav vodimo, stresne situacije, nervoze, nedostatak slobodnog vremena, sve to kvari vaše planove vrlo pedantno smišljene.
Biće situacija kada ćete milion puta reći: "Od sada više vremena provodim sa tobom" a onda uvek nešto iskrsne. I tako dolazimo na ono da postajete isti kao vaš otac.
   U svakom slučaju postajete zreo muškarac, ova nova uloga obogaćuje vaš život i imate neprocenjivo iskustvo.
Obično nemate naviku dok čekate bebu da kao majke pričate o svojim osećanjima, što me i vraća na početak ove priče. Mešaju vam se razna osećanja, od radosti preko zbunjenosti i neverice do briga i zabrinutosti. Osećate se "gurnuti" samo u ulogu oca jer žena u tom trenutku nije sposobna da pokaže strast i bliskost sa vama kao i pre.
    Život se menja, tako vi to vidite. Dolazi do potpuno drugačije orgaznizacije vremena. Rastrzani ste između posla i porodice jer vam nije jasno da li da više vremena provodite u zarađivanju za život ili da više vremena provodite uz porodice, a plus želite i malo vremena za sebe (sport, hobi, prijatelji...) Stvarno vam nije lako, skidam vam kapu...
A žena razdražljiva...

   Ali nije mi namera da vas uplašim, stvarno to nikako. To jeste realnost, ali ima i za takav period rešenje. Važno je samo razgovarati i razgovarati  (to vam uvek napominjem - uvek kada su u pitanju problemi između muškarca i žene).
Važno je da ženi kažete kako se osećate.
Jedan deo sebe uvek treba sačuvati, kompromis se uvek pronađe.
Plašite se da će sada vaše vreme sa ženom oduzeti dete. Sve to stoji ali uvek treba da vam je na pameti da će i taj period proći, a da će veza ako se bude ulagalo u nju biti snažnija i kvalitetnija.
Ljubav, razumevanje i strpljenje.
Ne postoji savršen otac i partner, a ne postoji ni savršeno dete.

Piše: Dejanka Stepanović Maksimalno

Moje iskustvo je da su se muškarci, bar moji dragi prijatelji, lakše snalazili sa bebom, pelenicama, brčkanjem u kadi, nego sa umornom, neraspoloženom ženom koja im sad posle porođaja ne pruža dovoljno pažnje. U stvari većina muževa očekuju da, kad se jednom beba rodi, dobiju od žene isto kvalitativno i kvantitativno vreme kao i pre dok su bili na početku braka i kad bebe nije bilo. Teško im je da razumeju zašto njihova žena s pola mozga stalno brine o bebi, čak i kad je ova podmirena i spava. Još im je teže da razumeju zašto se žena koja je na bolovanju oseća iscrpljeno i slabo, hronično umorno i ne raspoloženo. A upravo tako se i oseća većina žena još dugo posle porođaja.

Tate, imajte strpljenja i razumevanja, vaše žene vas i dalje podjednako vole, ali zaista su iscrpljene i umorne. To nije usmereno protiv vas.

Mame, mislite na svoje drage mužiće. Suprotstavite se preterivanju u zaštitničkim instiktima prema svojim bebama. Mislite i na sebe i na ostale životne potrebe.