Svaki poslodavac, narocito privatnik ima interes da sebi obezbedi sto kvalifikovaniji kadar za sto manje para. Sasvim logicno razmisljanje.

Cinjenica je, prema statistici biroa (ako je to uopste relevantan faktor), da najvise ima diplomiranih pravnika i ekonomista. Tako se recimo za posao u advokatskoj kancelariji prijavi njih 50. Poslodavac vidi ko je sa drzavnog pravnog, a ko sa singi-mingi-mutombo faksa, odmah pola izfiltrira. Od ostalih 25, 5 su pusaci, aj zdravo, 5 ima predrasude prema drugim rasama, 5 se odmah raspituje o odmoru i povecanjima plata. Ostane njih 10. Osoba koja ima najvise iskustva i najbolje preporuke, dobija posao. Sasvim normalno i logicno. Ovo je scenario kada se neko zaista prima preko konkursa.

Niko nece da ima posla sa budalama koje ce 3-6 meseci da obucava pa da tek onda shvati da je ta osoba idiot, pa sve da je zavrsio 3 fakulteta, a takvih itekako ima.

гаддембичфак ... 

Meni je ovo potpuno porazavajuca i, negde i licemerna cinjenica, obzirom da znanje koje se stekne na Drzavnom nije nista vece niti korisnije od onog koje mozes da dobijes na Privatnom fakultetu(ko hoce da uci), a placas ih skoro pa isto, mnogi Drzavni su skoro i duplo skuplji od privatnih....Ko koga tu zajebava  A cinjenica je da se na Drzavnim fakultetima uci brdo nepotrebnih stvari, citav nastavni plan i program je zastareo, a tome ne pomaze ni cinjenica koju je Anea navela a to je da na Drzavnim fakultetima uglavnom predaju Metuzalemi i mamuti kome ni dekani nista ne mogu i koji smatraju da MORA da se radi i uci onako kako su oni radili i ucili pre 20 godina...I koji ne idu u toku sa savremenim desavanjima, sto je na nekim Fakultetima potpuno pogubno za sticanje odredjenih znanja(to je poseban problem na Umetnickim fakultetima, mediji se vecito razvijaju i menjaju i prosto NE MOZES forisrati nesto sto se radilo pre 40 godina i sto izlazi iz upotrebe)..I jos gomila nekih stvari.

Licno smatram da su privatni fakulteti...bezveze na losem glasu i da imaju sta da ponude, naravno, ljudima koji zele da uce, i cinjenica je da je na njima mnogo humanije studiranje i da je mnogo vise olaksano ljudima koji zele da uce 

Meni se cini da znanje ne zavisi od toga da li je vlasnik fakulteta drzava ili privatnik, vec od samog studenta.
Ako idiota upises na najbolji fakultet, gde ce da mu predaju Nobelovci, gde ce imati priliku da radi na najsavremenijoj opremi po najmodernijem planu i programu... ako je nezainteresovan... trom, lenj... pokupice vrlo malo, gotovo nista.
Ako akademski radoznalog, svestranog studenta stavis na bilo koji fakultet u oblasti njegovog interesovanja... bez obzira na sve manjkavosti u planu i programu... on ce uspeti da se profilise kao kvalitet i bice razmenjiv na trzistu rada bez problema.
Dve godine sam u gimnaziji sedeo sa drugarom kome su iskljucili struju pa je domaci radio pri sveci a kupao se grejuci vodu na suncu... i odrzavao je odlican uspeh bez problema. Gomila idiota je imala sve uslove na raspolaganju... privatne casove, brze racunare, komotne sobe, putovanja, iskustva... nisu to znali da iskoriste.
Dakle, sve je u coveku/studentu, i meni se licno cini da je skroz pogresno davati prednost studentima sa ovog ili onog faksa...

Dodao bih i da su najcenjenije diplome sa stranih univerziteta, s pravom. Ne bih sad da izigravam PR-a, ali fakulteti u Engleskoj, kao onaj na kom sam proveo jedan semestar 2008. su vise nego odlicni u svakom smislu. Pritom, ne mora da se radi o Oksfordu ili Kembridzu... imas gomilu isto toliko ili slicno kvalitetnih mesta koja nisu izvikana kao pomenuta dva. Sve je podredjeno studentu: gomila sluzbi... od savetodavne gde rade doktoranti iz psih., socijalne, vrtica za one sa decom, sluzbe za internacionalne studente, za karijerno savetovanje... cim dodjete dobijete svog DoS (director of studies) koji vas akademski usmerava i pomaze vam u pripremi za nastavu/ispite. Profesori su vise nego korektni, uvek su dostupni e-mailom, i tacno se znaju termini za konsultacije. (oni koji su na medicinskom u Beogradu znaju koliko je tesko nahvatati pojedine profesore  )... Ispiti nisu razlog za anksioznost, tremu... vec prilika za "proslavu znanja", iliti sansa da se dokazete, istaknete.. mnogo se vise paznje poklanja kritickom razmisljanju nego pukoj reprodukciji fakata... tako da se ocene mnogo cesce dobijaju kroz pisanje eseja na neku temu... nego kroz usmena odgovaranja. Ide se na sirinu u obrazovanju, tako da postoje tzv. joint honours (studirate 2 naizgled nespojive oblastii... npr... muziku i spanski..), nakon diplome postoje razne beneficije (npr. psiholozi sa tog mesta gde sam proveo semestar su nakon diplomiranja sa odredjenim prosekom automatski clanovi britanskog psiholoskog drustva), spektar poslova nije striktno vezan za materiju studiranja (npr. studirate sociologiju... ne mora da znaci da cete ostatak zivota provesti tavoreci u nekoj kancelarijici baveci se metodologijom, statistikom, i ostalim standardnim temama... vec mogu, obzirom da je sociologija jako akademski siroka i bogata oblast, da vas angazuju banke, korporacije, medijske institucije...), itd. itd...
Postoje naravno i mane... ja sam ih doduse iskusio jako malo... ali uopsteno gledano, nas sistem i njihov se razlikuju fundamentalno u svemu... od pozicije fakulteta i personala u odnosu na studenta... do prilaska predavanjima, ispitivanju, i na kraju koliko ce to parce papira i sve za sta bi ono trebalo biti garancija, da vam bude korisno.

Problem je što na privatnim fakultetima svaki deseti hoće stvarno da uči a kriterijumi su takvi da završi skoro svako ko upiše. Zato postoji sumnja u kvalitet diplomaca tih fakulteta.
Dođu takvi i na državnom ali oni odustaju, studiraju po deset godina ili se prebacuju na privatne.

Ovo je osnovni problem.