тачно тако ... и не видим зашто би се ико томе чудио?

Сећам се девојке која је баталила факс на другој ил трећој години јер је обновила годину, закуцала на условном испиту и дигла руке ... пребацила се на неки приватни, спичила остатак у року и вратила се после на државни да би дипломирала ... уз све молбе, папире из министарства који потврђују да је градиво исто блабла ... рекли су јој ... дођи јуче. Нису хтели ни да чују. Из њене перспективе испали су џукци из перспективе осталих ... испали су фер према својим студентима.

Ima i onih koji ne traze iskustvo... doduse retko ih ima ali ih ima

Па како онда да стекнеш искуство? Радећи неозбиљан посао?

U civilizovanom svetu... volontiras za vreme fakulteta... u nasoj realnosti... volontiras... i molis boga da ce te roditelji izdrazavati jos tih godinu-dve...

Анеа ... нешто се слабо сећам, можда си ти упућенија ... како се постаје судија у цивилизованој Енглеској?

Колико се сећам они су срећни ако могу да живе од своје плате после 5-6 година стажа

Kakve to ima veze?

Ovde je stvar u tome da ti na fakultetu ne stices nikakva prakticna znanja....
Praksa = 0!

па ти си споменула волонтирање за време студија да те родитељи не би издржавали још пар година после факса по тим западима ...

А на приватним имаш праксу ... а чак и ови сурови капиталисти из Делте закључују да су то ипак лошији кадрови ... знаш зашто? Један од разлога зашто још увек јесу и што ће још дуго бити бољи кадрови са државних факултета јесте што праксу стекнеш почетком радног века овако или онако ... а теоријска подлога која услов неког озбиљнијег напретка ... махом или се стекне на факсу или се не стекне уопште.

Za puno radnih mesta ne treba naročito znanje već samo praksu. Posao se obavlja mehanički i skoro svako može da se osposobi da ga radi.
Ali ima i radnih mesta na kojima su znanje i stručnost od velikog značaja.  Kod takvih poslova logično je dati prednost diplomcima državnih fakulteta, jer potrebne kvalitete u većini slučajeva poseduju u većoj meri od kolega sa privatnih fakulteta.

Privatni fakulteti su niskim kriterijumima koje postavljaju kako bi privukli studente koji nisu u stanju da upišu ili završe državne fakultete, kao i one lenje koji hoće da diplomiraju bez većih teškoća i sa minimalnim učenjem, su krivi za takvu situaciju.
Istina ima i na privatnim fakultetima studenata koji ne pripadaju većinskom profilu. Oni su tu na gubitku.

Neka vrsta testiranja bi možda bila najpravičnije rešenje.

Testiranje moze da znaci samo jedno - sumnja u znanje odredjene osobe.
I uopste ko je taj ko bi odlucio sta sve treba da se testira i ko.To bi bio maratonski proces a i ko bi to platio a i zasto da polazes nesto sto si vec polozio.

Nije je to sumnja u znanje već izbor najboljeg od više kandidata, tj. onog ko najbolje može da odgovori zahtevima konkretnog posla.

Ako bi se organizovalo kako treba ne bi predstavljalo naročito odugovlačenje niti bi izazvalo veće troškove.