BEOGRAD - Više od 300.000 mladih ljudi u Srbiji, mlađih od 30 godina je - bez posla!
Od ukupnog broja nezaposlenih, koji su se tokom prošle godine nalazili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, oni čine 32,37 odsto.
Stopa nezaposlenosti mladih u našoj zemlji je tri puta veća od prosečne stope nezaposlenosti odraslih!
Stopa zaposlenosti mladih u Srbiji je samo 19,5 posto (za razliku od zemalja u EU, gde je 40 odsto)!
I od tog malog broja mladih koji rade, samo 6,2 odsto imaju zvanično zaposlenje, dok ostali rade "na crno".
Ove, nimalo ohrabrujuće podatke, izneo nam je Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Nažalost, trećina mladih koji preko NSZ traže posao je bez srednjoškolskog obrazovanja, a više od dve trećine na zaposlenje čekaju više od godinu dana. Među njima su uglavnom opšteobrazovni profili, mladi mašinskih struka, dok do radnog mesta najbrže dolaze programeri, informatičari, menadžeri...
Trenutno najviše nedostaju mesari, kuvari, razne uslužne delatnosti, ali i profesori englesko, nemačkog jezika, matematike...
- Veliki problem za brže i bolje zapošljavanje mladih je nedostatak praktičnog znanja, na čemu insistira najveći broj poslodavaca - objašnjava Ristanović. - Oni objašnjavaju da "ne žele da rizikuju" sa neiskusnim kadrom. Da nevolja bude veća, zbog dugotrajnog čekanja na zaposlenje, mnogi mladi zaborave i ono što su znali, dok sistem škola i struktura stručnog obrazovanja ne reaguju dovoljno brzo na potrebe tržišta rada.
Kako bi pomogli što većem broju mladih, ali i onih starijih, da dođu do zaposlenja, a nalaze se na evidenciji NSZ; u ovoj službi su tokom protekle godine, u saradnji sa filijalama širom Srbije i lokalnom samoupravom, organizovali razne vrste dodatnog obrazovanja i obuke: dokvalifikacije, prekvalifikacije, učenja stranih jezika, rada na računarima...
- Od svih koji su prošli razne programe obuke tokom prošle godine, čak 65 odsto su bili mladi do 30 godina - objašnjava Ristanović. - Međutim, i dalje određene okolnosti onemogućavaju njihovo brže zapošljavanje. To su, pre svega, nedovoljno dinamično menjanje privredne strukture, otežene mikro i makro-ekonomske prilike, broja radnih mesta, nedovoljno razvijen sistem karijernog vođenja i savetovanja, neusklađenost zanimanja, znanja i veština sa potrebama poslodavaca, nedovoljna podrška razvoju preduzetništva...
Sva ova saznanja, kako nam je rekao Ristanović, stručnjaci NSZ koristiće pri izradi Nacionalnog akcionog plana za zapošljavanje mladih, koji je u pripremi.

LAKŠE DO RADNOG MESTA
PRELIMINARNA registracija radnika koji su višak i poslodavaca koji su zainteresovani za učešće u projektu "Otpremninom do posla" počeće ove sedmice.
Služba i projektni tim će, posle završetka preliminarne registracije, raditi intenzivno na povezivanju zainteresovanih poslodavaca i radnika koji su proglašeni za višak.
Projekat treba da omogući viškovima zaposlenih da ulaganjem otpremnine sebi obezbede novo radno mesto, a poslodavcima da dobiju iskusnog radnika uz finansijske pogodnosti.
Glavna ideja je da zaposleni otpremninu ili deo otpremnine uloži u pokrivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ili u opremanje svog radnog mesta kod novog poslodavca, ili u dodatno obrazovanje ili obuku potrebnu za novo zaposlenje.
 

Izvor: Novosti