Ljudi i danas mogu da zive bez straha i mrznje ako mogu da shvate da nisu kreatori svoje sudbine nego su kreacije svoje sudbine, odnosno da nemaju odgovornost ili zaslugu za sve sto im se desava. Emotivni strah i mrznja su emocije koje su rezultat neshvatanja zivota.
Ljudi i danas mogu da zive bez straha i mrznje ako mogu da shvate da nisu kreatori svoje sudbine nego su kreacije svoje sudbine, odnosno da nemaju odgovornost ili zaslugu za sve sto im se desava. Emotivni strah i mrznja su emocije koje su rezultat neshvatanja zivota.
Priča, dijalozi, likovi su po romanu i očigledno veoma dobri i originalni.
Ima autentično argentinskih momenata tipa bizaran nivo korupcije u sudstvu (što je Srbinu shvatljivo), i Argentinci su toliko romantični da možemo reći da je fatalna ljubav jedan od zasebnih likova u filmu, što se meni sviđa volim sentiš, mada je film i brutalan na momente.
Sam film bi mogao imati još koji sloj autentičnosti u odnosu na očigledno kvalitetnu bazu, malo je plastičan, ne znam šminka kostimi par truć scena. Mada ima par vrh glumaca i očigledno je film inteligentan odmor od prosječnog američkog trilera.
Ukratko veoma dobar triler, ali nekako ne ulazi u "najbolji ikad" listu.
A nekad su proizvodili čelik, je li ? Iz dimnjaka se dimi, ali unutra. . . Spiros 'Vondas' Vondopoulos
»Bogu hvala, vek i po poživeh, u zdravlju i radu. Slutim da mi je vreme umirati, te ove reči u pero govorim advokatu Nikoli Novakoviću, jer u vas, deco moja, sve zajedno, nemam ni malo poverenja ...« Dalje: »Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ne mora se bojati pakla; sa đavolima će mu biti lepše i prijatnije. Sto se tiče moje imovine, a to vas jedino zanima, mogu vam saopštiti sledeće: sve što imam OSTAVLJAM SAMOM SEBI, jer verujem u drugi život. Znači, neka sve ostane kako je bilo za moga života, dok se ne vratim. Vaš otac — Pantelija Topalović.«
Tema: 
