A nekad su proizvodili čelik, je li ? Iz dimnjaka se dimi, ali unutra. . . Spiros 'Vondas' Vondopoulos
»Bogu hvala, vek i po poživeh, u zdravlju i radu. Slutim da mi je vreme umirati, te ove reči u pero govorim advokatu Nikoli Novakoviću, jer u vas, deco moja, sve zajedno, nemam ni malo poverenja ...« Dalje: »Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ne mora se bojati pakla; sa đavolima će mu biti lepše i prijatnije. Sto se tiče moje imovine, a to vas jedino zanima, mogu vam saopštiti sledeće: sve što imam OSTAVLJAM SAMOM SEBI, jer verujem u drugi život. Znači, neka sve ostane kako je bilo za moga života, dok se ne vratim. Vaš otac — Pantelija Topalović.«
Буч Касиди и Санденс Кид (енгл. Butch Cassidy and the Sundance Kid) је амерички ревизионистички вестерн с елементима комедије из 1969. у режији Џорџа Роја Хила, којег је написао Вилијам Голдман. Темељи се на животима америчких одметника Роберта Лероја Паркера, који је деловао под псеудонимом „Буч Касиди”, и Харија Лонгабоа, који је деловао под псеудонимом „Санденс Кид” као члан „Дивље банде” Буча Касидија, и на њиховој наводној смрти у Боливији након окршаја с органима власти.
Радња филма се одвија крајем 19. века. Прати одметнике Буча Касидија (Пол Њуман), Санденс Кида (Роберт Редфорд) и Кидову љубавницу Ету Плејс (Кетрин Рос), који беже од органа власти Сједињених Америчких Држава после пљачке неколико возова. Глумачку поставу такође чине: Стротер Мартин, Џеф Кори, Хенри Џоунс, Клорис Личман и Сем Елиот (у једној од његових првих улога). Филм је премијерно приказан у Њу Хејвену 23. септембра 1969. године, а сутрадан у Њујорку. У Србији је Буч Касиди и Санденс Кид премијерно приказан на првом одржаном FEST-у 12. јануара 1971. године. Потом се филм приказивао у југословенским биоскопима под називом Буч Касиди и Кид.
Рецензије критичара након премијерног приказивања биле су претежно негативне иако је филм био номинован за неколико Оскара, попут Оскара за најбољи филм. Мишљења данашњих критичара о филму су претежно позитивна, па се Буч Касиди и Санденс Кид сматра једним од најбољих вестерна свих времена. Филм је номинован за седам Оскара, од којих је освојио четири. Освојио је и девет награда БАФТА те награде на доделама Златног глобуса и Гремија. Песма Raindrops Keep Fallin' On My Head написана за филм освојила је Оскар за најбољу оригиналну песму. У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade, Вилијам Голдман, сценариста и идејни креатор филма је о њему рекао: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно.”
Филм је зарадио 102,3 милиона долара од продаје карата у америчким биоскопима, што га је чинило једним од комерцијално најуспешнијих филмова шездесетих, као и једним од најуспешнијих филмова икада када се прилагоди инфлацији. Када је објављен у ДВД формату и на VHS касетама, постао је један од најчешће изнајмљиваних. Амерички филмски институт (АФИ) рангирао је Буч Касиди и Санденс Кид као седамдесет и трећи најбољи амерички филм на својој листи 100 година АФИ-ја... 100 филмова. На листи 100 година АФИ-ја... 100 Хероја и негативаца Буч Касиди и Санденс Кид су се пронашли на двадесетом месту. На АФИ-јевој листи АФИ-јевих 10 топ 10 Буч Касиди и Санденс Кид је проглашен за седми најбољи вестерн икад креиран.
100 година АФИ-ја... 100 филмова - 73. место 100 година АФИ-ја... 100 хероја и негативаца - 20. место АФИ-јевих 10 топ 10 (категорија најбољи вестерн филмови) - 7. место
Конгресна библиотека Сједињених Америчких Држава је 2003. године одабрала овај филм за Национални регистар филмова као „културолошки, историјски или естетски значајан". Буч Касиди и Санденс Кид се од 2003. године налази у годишњаку 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Филм се пронашао на листи најбољих сценарија Америчког удружења сценариста (енгл. Writers Guild of America) на једанаестом месту. Са десет БАФТА номинација и девет освојених БАФТА награда, Буч Касиди и Санденс Кид је најнаграђиванији филм у историји те доделе награда.
Жаока (енгл. The Sting) је амерички криминалистичко-хумористички филм из 1973. године, режисера Џорџа Роја Хила са Полом Њуменом, Робертом Редфордом и Робертом Шоом у главним улогама. Радња је смештена током Велике депресије и прати двојицу професионалних варалица (Њумен и Редфорд) који планирају да преваре шефа мафије (Шо).
Биоскопски објављен 25. децембра 1973. године, филм је остварио значајан критички и комерцијални успех. Био је номинован за десет Оскара, а освојио је седам, међу којима су били они за најбољи филм, најбољу режију и најбољи оригинални сценарио. Конгресна библиотека је 2005. одабрала Жаоку за чување у Националном регистру филмова због „културног, историјског или естетског значаја”. Наставак под насловом Жаока 2 премијерно је приказан 1983. године.
Године 1932, током Велике депресије, курир задужен за новац носи недељну зараду у седиште – 11.000 долара зарађених у илегалној коцкарници у Џолијету, Илиноис. На његовом путу, три човека варају га тако што замењују његов новац са тоалет папиром. Дојл Лонеган, гангстер који је требало да прими новац, освећује се тако што хвата једног од превараната, Лутера Колмана, и убија га бацајући га кроз прозор. Лонеган такође наређује да се убије Лутеров партнер, Џони Хукер. Хукер бежи у Чикаго како би избегао Лонеганову потеру.
The normal boobs ( . )( . ) The silicone boobs ( + )( + ) The perfect boobs (o)(o) Some boobs are cold (^)(^) and some boobs belong to grandmothers \./\./ And let’s not forget the very large boobs (o Y o) and the very small boobs (.)(.) and lastly the asymmetrical boobs (•)(.) I love them all!!!
Кинеска четврт (енгл. Chinatown) је америчка неоноар филмска мистерија из 1974. године, режисера Романа Поланског, према сценарију Роберта Тауна, док главне улоге тумаче Џек Николсон и Феј Данавеј. Филм је инспирисан калифорнијским ратовима за воду, серијом спорова око воде у јужној Калифорнији почетком 20. века, којима су задовољени интереси Лос Анђелеса и којима је обезбеђено право на воду у долини Овенс. Ово је био последњи редитељев филм у Сједињеним Државама и садржи многе елементе филма ноар, посебно вишеслојну причу која је делом мистерија, а делом психолошка драма.
Године 1991, Конгресна библиотека је одабрала овај филм за чување у Националном регистру филмова због његовог „културног, историјског и естетског значаја”, а сам филм се често назива једним од најбољих филмова икада снимљених. Био је номинован за 11 Оскара, али освојио је само онај за најбољи оригинални сценарио. Освојио је награде Златни глобус у категоријама за најбољу драму, најбољег режисера, најбољег глумца и најбољи сценарио. Амерички филмски институт га је 2008. сместио на друго место листе десет најбољих филмских мистерија. Наставак, Два Џејка, премијерно је приказан 1990. године, у коме је Николсон поновио своју улогу и који је режирао, док се Роберт Таун вратио као сценариста. Филм није успео да понови успех свог претходника.
Tema: 
