Majkl Polt

Ljudi su važniji od parčeta zemlje

 Majkl Polt, ambasador SAD u Beogradu, biće još samo desetak dana u uzavreloj Srbiji. Uzavreloj na više načina. Već početkom avgusta seda na avion i za sobom ostavlja metež koji se ne razlikuje mnogo od onog koji je zatekao kad je došao maja 2004.

Iz ove, kako sam kaže, "tvrdoglave" zemlje, kojoj prava vrelina tek sledi, vraća se u Vašington, gde će uskoro preuzeti dužnosti u okviru organizacije Nemački maršalov fond u SAD. Stejt department ga je, kao diplomatu s velikim iskustvom u Evropi, na godinu dana "pozajmio" ovoj organizaciji kojoj je cilj unapređivanje odnosa između SAD i Starog kontinenta.

Poslednje dane trogodišnjeg mandata provodi u skromno opremljenom i dobro klimatizovanom kabinetu u Kneza Miloša 50. Daleko od beogradske vreve. Završava poslove, priprema se za odlazak i prenos nadležnosti.

Svom nasledniku Kameronu Manteru, dosadašnjem zameniku šefa misije u Ambasadi SAD u Pragu, ostavlja veoma "vruć krompir" – Srbiju s nerešenim pitanjem Kosova – pitanje čije će rešenje, po mnogim analitičarima, biti "poslednji čin" raspada bivše Jugoslavije.

– Veoma je važno da se taj "poslednji čin" održi u dobroj atmosferi u kojoj će Srbija preuzeti ulogu faktora stabilnosti prema svim elementima koji su činili nekadašnju Jugoslaviju.

Trenutno to nije slučaj s politikom aktuelne Vlade Srbije, ali se nadam da će u narednih 120 dana, koji su predviđeni za dodatni angažman oko Kosova i promišljanje o tome, Vlada Srbije doći do zaključka da ovaj poslednji element razlaza, ma koliko bio bolan, vodi snažnijoj i uspešnijoj Srbiji.

Da li činjenicom da je međunarodna zajednica učestvovala u rešavanju pitanja Kosova, svet priznaje da je u otcepljenju bivših jugoslovenskih republika grešio, da se pokazalo da je Balkan mnogo veći "zalogaj" nego što se u početku pretpostavljalo i da li je taj angažman garancija da ovaj "poslednji čin" neće imati tragičnu završnicu?

 Uopšte ne mislim da je međunarodna zajednica bilo u čemu pogrešila. Čak smatram da je uspela da spreči dalje prolivanje krvi u nasilnom raspadu Jugoslavije. Da međunarodna zajednica nije intervenisala, krvoproliće bi bilo veće, okrutnosti bi bile gore i patnje naroda koji su činili bivšu Jugoslaviju bile bi mnogo teže. Međunarodna zajednica se umešala tek kad je postalo jasno da Jugoslavija, kakva je postojala, nije sama u stanju da na miran način razreši nastalu situaciju. Mnogo činilaca je u tom procesu odigralo vrlo negativne uloge, ali to nije bio slučaj s međunarodnom zajednicom. Neki napori nisu bili uspešni kao drugi, ali su bili s dobrim motivima i s dobrim rezultatima jer se krvoproliće završilo i uspostavljena je stabilnost u regionu.

Kosovo vam je odličan primer. Naravno, situacija na Kosovu daleko je od idealne, ali tamo sada vlada mir i relativna stabilnost. Potrebno je još mnogo uraditi na pitanjima prava manjina, pravu ljudi da se vrate u svoje domove, izgradnji ekonomskih i političkih institucija... Sve to na Kosovu je uradila međunarodna zajednica, a srpske vlasti joj nisu mnogo pomogle u tome.

Krvoproliće u bivšoj Jugoslaviji počelo je nakon jednostranog priznanja nezavisnosti Hrvatske. Da li se tako nešto može desiti i u slučaju Kosova?

Mnogo toga se ovde priča o međunarodnom pravu, povelji UN, nepovredivosti teritorija i suvereniteta i kako su to ključni i jedini principi po kojima bi se odluka o Kosovu mogla doneti. Međunarodno pravo uzima u obzir najvažnija bića na planeti zemlji – ljudska bića. Međunarodno pravo pomaže u regulisanju odnosa između ljudi, a ne u regulisanju odnosa između parčadi zemlje ili teritorije. U tom smislu, međunarodno pravo mora da se suoči sa stvarnošću kakva jeste.

Skoro se ništa u Srbiji ne govori o tome kako smo došli do stvarnosti na Kosovu kakva jeste danas.

Milošević je svojevremeno odlučio da pošalje svoje snage na Kosovo, čime je iselio preko 800.000 ljudi. Humanitarna kriza koja je nastupila bila je takva da je međunarodna zajednica morala da se umeša i kaže "prestanite s tim". Miloševiću su govorili "nemojte to da radite, razmislite o tome". Dato mu je vreme da razmisli, ali on je odlučio da to ne uradi. Čak je rekao: "Ne zanima me šta kažete, ovo je moja zemlja i po međunarodnom pravu ja imam suverenitet nad ovom zemljom i uradiću šta hoću". Zato je međunarodna zajednica, vodeći se principom da su ljudska bića važnija od parčeta zemlje, Miloševiću rekla "e, pa ne možete da radite šta hoćete". Zato je NATO došao i zaustavio ga, a UN preuzele kontrolu nad Kosovom. Otad je Srbija izgubila suverenitet nad tom teritorijom. Ne zbog nečeg što je srpski narod učinio ili što je učinila sadašnja demokratska vlada, oni nisu odgovorni za situaciju, znamo to. Ali Milošević jeste, a on je u to vreme vodio Srbiju. Ne možete podeliti istoriju na delove i reći "ovaj deo nam se ne dopada i ne želimo da se bavimo njime".

Zar činjenica da je Srbija sama "kaznila" Miloševića za ono što je učinio nije dovoljna garancija da bi se na drugačiji način sada odnosila prema narodu na Kosovu?

 "Garancija" je previše teška reč. Srpski narod je učinio neverovatno hrabru stvar oktobra 2000. Narod je uzeo državu u svoje ruke i rekao "želimo drugačiju Srbiju, koja više neće trpeti da joj 'taj čovek' govori šta treba da radi". To je bio veoma ponosan momenat u srpskoj istoriji. Otad srpski narod i vlada naporno rade da izgrade novu, demokratsku Srbiju. I postigli ste mnogo uspeha. Ovo jeste Srbija koja je bez sumnje potpuno drugačija od Miloševićeve.

Međutim, ono što je urađeno ne može se popraviti.

Odnosi između srpskog i albanskog naroda su veoma narušeni i to sada treba da bude prepoznato kao realnost. S time se treba suočiti.

Za sedam godina, otkako je Milošević izbačen iz Kosova i iz Srbije, Beograd i Priština mogli su se dogovoriti da Kosovo ostane u Srbiji, ali to se nije desilo. Po onome što čujemo u Prištini i Beogradu, to se neće ni dogoditi.

Ako se kaže da međunarodno pravo Srbiji daje mogućnost da insistira na tome da Kosovo ostane u njenom okviru, to ne znači da će i ostati. Po našem mišljenju, posledica daljeg insistiranja na tome mogla bi biti uzrok krvoprolića koje nije ni u interesu Srbije ni u interesu međunarodne zajednice.

Kako bi se unilateralno priznanje Kosova odrazilo na Makedoniju, Bosnu, Vojvodinu i one države u svetu koje imaju svoj "kosovski problem"?

Da budem iskren, mislim da ljudi ovde precenjuju značaj Kosova u globalnom kontekstu. Kosovo nema vrednost globalnog presedana koji bi prouzrokovao "domino efekat" u drugim kriznim područjima.

Kosovo je jedinstven slučaj i tamošnja situacija se ne može povezivati sa situacijama u drugim kriznim područjima.

Nigde se još nije dogodilo da je međunarodna zajednica došla u neku zemlju i preuzela deo njene teritorije pod svoju odgovornost. Na kraju to rezultira činjenicom da je međunarodna zajednica odgovorna za budućnost te teritorije i, samim tim, međunarodna zajednica će odlučiti o budućem statusu te teritorije. Sličan slučaj u svetu ne postoji.

Veoma poštujem značaj koji Srbija daje Kosovu u istorijskom i religijskom kontekstu i u kontekstu nasleđa predaka. Ali činjenica da Kosovo postaje nezavisno ne znači da Srbija gubi pravo da Kosovu nastavi da daje isti taj značaj. Štaviše, Ahtisarijev plan, koji je ovde kritikovan, štiti upravo ta prava koja je Srbija naznačila kao njoj najvažnija. Ahtisarijev plan označio je međunarodnu zajednicu, a ova je to prihvatila, kao garant Srbiji da će ta prava potpuno zadržati. Ta prava pripadaju ljudima, a ne parčetu zemlje.

Delite li mišljenje da će najveću političku štetu, u slučaju kosovske nezavisnosti, pretrpeti stranke koje čine sadašnju vladu, koje imaju demokratski predznak i koje bi mogle izgubiti prve naredne izbore u korist Srpske radikalne stranke? Da li očekujete takva politička kretanja u Srbiji i da li američka administracija uzima to u obzir prilikom određivanja svog stava prema rešenju situacije na Kosovu?

Uopšte se ne slažem s tim, jer svaki demokratski izabran političar ima odgovornost prema građaninu koji ga je izabrao da mu objasni svoju poziciju. To važi za sve demokratske zemlje. Uvek postoji opasnost da ćete izgubiti izbore u korist nekih radikalnih struja ako uradite nešto što nije popularno.

U životu svakog političara i, uopšte, svake javne ličnosti dođe trenutak kad mora da zauzme stav i uradi ono što smatra da je ispravno za državu i narod. Ako će zbog toga izgubiti izbore, pa neka bude tako.

Ja sam, kao građanin Sjedinjenih Američkih Država, izabrao moju vladu da uradi ono što je najbolje za Ameriku. Ako to znači da ljudi koji čine tu vladu treba da donesu neke teške odluke, čak i ako je njihova politička karijera zbog toga ugrožena, za to su plaćeni.

Srpska radikalna stranka pobediće na sledećim izborima samo ako srpski narod odluči da je to njihov najbolji put do bolje budućnosti. Ako mislite da Srpska radikalna stranka može da vam stvori bolju Srbiju, onda treba da glasate za nju.

Radikalne snage su trenutno ojačane i među kosovskim Albancima, s obzirom na to da se proces sticanja nezavisnosti prilično odužio u odnosu na ono šta su očekivali. Čuju se i razne pretnje s drugih strana, čak i od predsednika SAD, da se jednom "mora povući crta". Mogu li ovakve pretnje biti argument u rešavanju kosovskog pitanja?

Predsednik nikad nije sugerisao da ćemo tolerisati nasilje ili pretnju nasiljem bilo od koga. Rekao je samo da je došlo vreme kada je neophodno odlučiti o statusu Kosova. Naša politika je tu veoma jasna – nećemo tolerisati ničije nasilje. Preduzećemo snažne i veoma aktivne mere protiv bilo koje strane koja odluči da preti ili naudi drugoj strani. Nećemo dozvoliti da se mart 2004. ponovi i ostaćemo tamo dok god svi ljudi ne shvate da nasilje neće biti tolerisano.

Koji je onda argument za požurivanje rešavanja kosovskog pitanja?

Nakon sedam godina, ljudi na Kosovu, bilo da su Srbi, Albanci, Aškalije ili Romi, zaslužuju pravo da znaju kakva će im biti budućnost. Za napredak Kosova i Srbije neophodna je konačna odluka. Držanje ovog pitanja otvorenim sprečava i Srbiju i Kosovo i čitav region da napreduju.

Ne bih rekao da se bilo šta požuruje. Sedam godina je izuzetno dug period. Imali smo 15 meseci pregovora, sada imamo još dodatna četiri meseca. Niko nikud ne žuri. Jednostavno, vreme je da se krene napred i da se ova stvar završi kako bi ljudi koji žive ovde i koji žele bolju budućnost imali priliku da do te bolje budućnosti dođu.

O čemu bi, onda, dve strane trebalo da pregovaraju u naredna četiri meseca?

Trebalo bi da pregovaraju o mirnom razlazu i mirnoj koegzistenciji koja bi trebalo da usledi – mirnoj koegzistenciji dvaju partnera u regionu koji zajedno napreduju ka Evropskoj uniji. Ako se to dogodi, ubeđen sam da će to biti u najboljem interesu naroda na Kosovu i naroda u Srbiji.

Rešavanje statusa Kosova odloženo je zahvaljujući reakciji Rusije, ali i zahvaljujući odlučnom stavu srpske diplomatije da neće dozvoliti oduzimanje dela teritorije Srbije. Čini se, prema poslednjim izjavama Havijera Solane, Nikolasa Bernsa i drugih o prebacivanju odluke o Kosovu sa Saveta bezbednosti na Kontakt grupu, pronalaženju drugih mehanizama za proglašavanje kosovske nezavisnosti, čak i mogućem unilateralnom priznanju Kosova, da je Zapad pronašao način da ignoriše stavove Rusije i Srbije.

Upravo smo završili 15 meseci napora da pronađemo rešenje koje će najviše odgovarati i jednoj i drugoj strani. To se ispostavilo kao nemoguće.

Jednostavno, ne slažem se s rečima "zahvaljujući Rusiji i srpskoj diplomatiji". Mislim da uopšte ne bi trebalo da zahvaljujete Rusiji što podržava stav vaše vlade, a što, na kraju, ne pomaže postizanju dogovora.

Tačno je da je vaša diplomatija bila uspešna u odlaganju rešavanja statusa Kosova. Pitanje koje, kao građani ove države, morate sami sebi da postavite jeste "Kako je to zaista pomoglo razvoju situacije?"

Prošlo je 15 meseci pregovora, proći će i dodatna četiri, proći će koliko god je Srbiji vremena potrebno da se suoči s realnošću o nezavisnosti Kosova – da li je vama, građanima Srbije, bilo šta bolje zbog tog odugovlačenja?

Na taj način, po mom mišljenju, treba da ocenjujete uspeh svoje diplomatije.

Ako vas zaista čini srećnima to što vaša vlada odugovlači neizbežno i time ugrožava svoje odnose s okolnim zemljama i međunarodnom zajednicom, onda zaista treba da zahvalite i Rusiji i svojoj vladi.

Ako vas to, s druge strane, ne čini srećnim... sami izvucite zaključak.

Kako vi vidite kraj situacije s Kosovom?

Verujem da će Kosovo biti pod nadgledanom nezavisnošću do kraja ove godine. Vaša će vlada biti razočarana, ali se nadam da će prihvatiti tu činjenicu i da će početi da razmišlja o budućnosti. Nadam se da će sâm narod ohrabriti vladu da tako posmatra situaciju, da će reći vladi da vodi računa o prioritetima naroda i da počne da gleda u budućnost, a ne u 14. vek.

Nadam se da će tako biti, ali bojim se, kako vidim da sada stoje stvari, da ću se verovatno razočarati.

Koji je najgori mogući scenario?

Samoizolacija Srbije koju bi izabrala vaša vlada, dalja radikalizacija političke scene u Srbiji i izostavljanje Srbije iz ubrzanog procesa pridruživanja Evropi i uspešnog prevazilaženja posledica hladnog rata.

To bi bila tragedija za Srbiju.

To ne bi bila tragedija ni za Balkan ni za Evropu, SAD ili Rusiju, jer će sve te zemlje napredovati dalje. Naša ruka će vam i dalje biti ispružena, ali ako ne želite da je prihvatite... Za rukovanje su potrebne dve ruke.

Da li je moguć rat na Kosovu?

Nećemo ga dozvoliti. Ne verujem ni da vaše rukovodstvo želi rat. Bez obzira na to šta mi uradili, ne verujem da će se Srbija odlučiti na vojnu akciju, jer bi to bila vrhunska greška.

Rukovodstvo Srbije ima običaj da kaže da će uraditi ono što mu nalaže Ustav Srbije. Taj ustav nalaže da se teritorija štiti i vojnim sredstvima.

Predsednik Srbije i ministar odbrane bili su jasni da Srbija neće preduzimati vojne akcije, već da će iscrpeti sva pravna sredstva da zaštiti svoje interese, što je pravo Srbije. Ne verujem da će biti vojnih akcija.

Da li će rešenje kosovskog problema biti rešeno u Savetu bezbednosti ili u nekom drugom telu?

Izgleda da rešenje u Savetu bezbednosti nije moguće. Jasno je da se Rusija ne slaže s predloženim rešenjima. Odbacili su sve pokušaje dolaženja do rezolucije, iako većina u Savetu bezbednosti podržava bar ovaj poslednji predlog. Rusija ima pravo veta, rekla je da će ga iskorsititi i time se onemogućava rešenje u Savetu bezbednosti.

Ranije ste govorili da očekujete rešenje kosovskog problema do kraja leta. Sada kažete do kraja godine. Da li ste iznenađeni što se traženje rešenja kosovskog problema odužilo?

Nisam, iz dva razloga. Znam da je to pitanje izuzetno važno, teško i bolno za narod u ovoj zemlji. Znali smo da moramo očekivati naporan dijalog. Nadao sam se da će se ranije realizovati, bez obzira na intenzitet srpskih emocija u vezi s Kosovom.

Moram priznati da sam verovatno potcenio srpsku volju da prihvati realnost, ma koliko ta realnost bila bolna.

Tu je razlika između Amerikanaca i Srba. Amerikanci važe za prilično praktične ljude. Mi takođe imamo veoma jake principe koje sprovodimo s velikom odlučnošću, ali dođe vreme kad morate da kažete "U redu, ne slažem se, moji principi mi govore drugačije, ali moram da prihvatim određenu stvarnost". To se dešavalo mnogo puta i u našoj i u vašoj istoriji.

Tu se vraćamo na ranije pitanje: da li vam je odlaganje bilo šta pomoglo ili ste nešto izgubili za sve to vreme?

Moje mišljenje je da ste nešto izgubili jer svaki momenat koji je protraćen u odlaganju realnosti protraćen je i u odlaganju uspešne budućnosti.

Zato verujem da će se, za vaše dobro, kosovski problem rešiti do kraja godine.

Kako? U Kontakt grupi, jednostranim priznavanjem nezavisnosti...

Još tražimo pravi mehanizam. Nismo potpuno odustali od rešenja u Savetu bezbednosti – ako uspemo da pronađemo način da napredujemo u Savetu bezbednosti, to bi bilo najbolje. Ipak, ako ne uspemo, ne smemo dozvoliti da budemo taoci zbog te činjenice.

Imamo još 120 dana, pokušaćemo da uključimo sve strane u pregovorima i pokušaćemo da nađemo način da ih približimo. Ako ne uspemo, moraćemo se suočiti s posledicama i uraditi ono što budemo morali.

Da li je na bilo koji način pitanje Kosova povezano s evroatlantskim integracijama Srbije?

Američki narod je potrošio stotine milione dolara da podrži ekonomski i politički razvoj Srbije. Pokazali smo vam, veoma opipljivo, da želimo da vas integrišemo u partnerstvo s nama. Ne tražimo od Srbije da joj se dopada nezavisnost Kosova. Ne tražimo da potpiše papir na kom će pisati kako je nezavisnost Kosova odlična stvar. Ali tražimo od Srbije da to preboli kako bismo mogli da nastavimo zajedno. Mislimo da je za Srbiju najbolje da budemo prijatelji. Mi želimo da budemo prijatelji. Kao što sam rekao, naša ruka je ispružena i ostaće ispružena dok god je ne prihvatite.

Ali tražićete od Srbije da prizna nezavisnost Kosova?

Tražićemo od Srbije da ne opstruira nezavisnost Kosova. Srbija može da kaže kako joj se to ne dopada i kako joj se to nikad neće dopadati i na to ima puno pravo. Ali ne treba da opstruira, ne treba činiti ljudima život gorim nego što jeste.

 

Utisci o Srbiji

Kad ste došli, pre tri godine, ovde je vladao priličan haos, kao i uvek. U toku je bila predsednička kampanja, afere su se nizale jedna za drugom, Srbija je imala velikih problema s EU u izvozu šećera... S kakvim ste utiscima došli u Srbiju, a s kakvim odlazite iz nje?

Došao sam kao optimista a sada odlazim kao optimista. Najlepša stvar koja se meni i mojoj porodici dogodila ovde jeste to što sam upoznao sve vas.

Najbolje u Srbiji jeste njen narod.

Ekonomskom, pravnom i političkom sistemu je potrebno još mnogo rada. Ali ljudi su sjajni. Stekao sam utisak topline i gostoprimstva čim sam stigao. I to se nije nikada promenilo, iako se ljudi nisu uvek slagali s mojim stavovima. Nikad se niko prema meni nije ponašao neljubazno ili s manjkom poštovanja i to moram da cenim. Nije lako biti ljubazan i prijateljski nastrojen prema nekom s kim se ne slažete, ali ste vi to uspeli. Odlazim s izuzetno lepim utiscima o ljudima u ovoj zemlji.

Nadam se da će se taj duh naroda, koji ste tako elokventno pokazao oktobra 2000, ponovo pokazati i postati dominantan duh u Srbiji. Ne smete dozvoliti da vas definiše Srpska radikalna stranka!

Da li ste imali priliku da upoznate srpsku kuhinju?

To je tajno srpsko oružje jer, nažalost, uopšte ne znate za koncept "količine hrane". Ono što je vama mali obrok, nama je hrana za vojsku. Imate mnogo restorana koji su predivna mesta ne samo za jelo nego i za zabavu i provod s prijateljima. Probao sam sve: od tradicionalne srpske kuhinje, srpsko-mađarske kuhinje, pa sve do orijentalne kuhinje u južnoj Srbiji. Sve je bilo više nego ukusno i sve nam je bilo servirano s istim gostoprimstvom na koje smo nailazili na svakom koraku.

Šta ćete poneti iz Srbije kao suvenir?

Teško da ću moći da ponesem svu rakiju koju su mi poklonili, ali nosimo dosta stvari – bermet s Fruške gore, dobio sam i jedan opanak veličine ovog stola, koji će zauzeti specijalno mesto u našem domu. Dobili smo i nekoliko izuzetno lepih slika i crteža s predelima vaše zemlje, koji će nas podsećati na ovo mesto.

Ponećemo sa sobom i dosta brojeva telefona i imejl adresa ljudi s kojima želimo da ostanemo u kontaktu i da se sećamo ovog dela života koji smo proveli s vama.

 

Sporenja srpske elite

Kako ocenjujete sadašnju srpsku elitu i njihova sporenja?

Nije na meni da ocenjujem. Ja sam ovde samo gost. Reći ću vam samo nešto: u demokratijama zemlje pripadaju narodu, ne ambasadorima, predsednicima, premijerima, ministrima...

Srpska elita treba da uradi ono što treba da uradi srpski narod. Preuzmite svoju zemlju u svoje ruke i recite "Ovo je moja Srbija i spreman sam da se intelektualno borim za srca i umove sugrađana kako bi moja zemlja napredovala".

 

Srbija za deset godina

Gde vidite Srbiju za deset godina?

Ako Srbija odigra karte na pravi način, biće vrlo blizu potpune evroatlantske integracije. Mogli biste biti u NATO-u i za manje od deset godina. Ne mogu da govorim o procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ali Srbija bi mogla biti na dobrom putu ka tom procesu. Ako odigrate karte kako treba, nećete imati 20 odsto nezaposlenih i mladi ljudi neće napuštati zemlju, već će se i oni što su otišli vraćati da se priključe ubrzanom razvoju.

Na osnovu vašeg trogodišnjeg iskustva, mislite li da će Srbija "odigrati karte na pravi način"?

U ovom momentu, čini mi se da neće. Ali znate šta je sjajno u vezi s vama – užasno ste tvrdoglavi. Ako ste tvrdoglavi u pravom smeru, kao što ste bili tvrdoglavi u pogrešnom smeru, onda ćete veoma lako znati kako da odigrate karte na pravi način. Ako se setite oktobra 2000, sve karte su bile protiv vas. Milošević je sve držao u svojim rukama i govorio vam "ne smete to da uradite", ipak ste to uradili i sad ste ovde. Možda niste stigli do krajnjeg uspeha, ali ste bar na putu ka njemu.

 

Novosadske impresije

Iako ste, u početku mandata, odbili da zvanično dođete u Novi Sad zbog političke orijentacije gradonačelnika, dolazili ste u Novi Sad i mimo protokola. Šta vas veže za Novi Sad i kakve utiske nosite iz njega i s tih druženja?

Bio sam mnogo puta u Novom Sadu i zvanično i nezvanično. Nisam se družio s gradonačelnicom jer moja zemlja ima problem s platformom Srpske radikalne stranke, pošto ne mislimo da je ta platforma ono što srpski narod zaista želi za svoju zemlju. Novi Sad je predivan deo vaše zemlje i centralni je deo najuspešnije regije Srbije – Vojvodine. Nadam se da će duh koji u smislu mešanja kultura i etničkog porekla vlada u Novom Sadu i Vojvodini zavladati celom Srbijom.

Novi Sad i Vojvodina bi svoj uspeh trebalo da prošire po celoj Srbiji i da budu motor uspeha čitave zemlje.

 

Tri predloga za bolju budućnost Srbije

1. Fokusirajte se. Kad odlučite šta želite od svoje budućnosti, fokusirajte se na to. Srpski narod je rekao šta želi – bolji život, slobodu da putuje, bolje prihode, bolju zdravstvenu negu, obrazovanje, više posla, otprilike isto što i američki narod želi. Kako da stignete dotle – tako što ćete se fokusirati na ono što zaista želite. Svaki dan otvaram novine u Srbiji i vidim mnogo tekstova o Kosovu, o parčetu tla. Mnogo manje tekstova ima o tome kako će se ispuniti želje srpskog naroda za boljim životom.

Fokusirajte se na ono što vam je važno.

2. Živite u sadašnjosti i budućnosti, ne u prošlosti. Svi mi imamo našu istoriju, s dobrim i lošim sećanjima. Moramo preboleti sve to i nastaviti dalje.

3. Gledajte Srbiju kao deo globalne zajednice. Nemojte gledati samo na sebe i samo na Srbiju kao na jedinstven slučaj na celom svetu. Globalna zajednica ima mnogo veće probleme od toga da li će jednu liniju na mapi povući malo severnije ili malo južnije. Imamo energetske probleme, bezbednosne probleme s globalnim terorizmom, suočavamo se s klimatskim promenama, čitav niz stvari koje su od izuzetnog značaja za budućnost ljudskog roda. Srbija je puna pametnih, izuzetno obrazovanih, marljivih i odlučnih ljudi. Potrebni ste nam da nam se pridružite u rešavanju tih problema. Bez obzira na to koliko su ljudi ovde ljuti, svi ćete, zajedno s Kosovom, biti u Evropskoj uniji gde ćete zajedno raditi na zajedničkim ciljevima, zajedno sa SAD, Rusijom i svim drugim zemljama na svetu. To je budućnost i na to treba da se fokusirate.

Tekst preuzet sa sajta Nova Srpska Politička Misao

kakav li je taj što treba da dodje?

Mislim da će mu ocene biti za dlaku slabije nego Poltove .



Cameron Munter became Deputy Chief of Mission at the American Embassy in Prague in 2005.  He came from Warsaw where he served similarly from 2002-2005.

Previously, in Washington, he was Director for Central, Eastern, and Northern Europe at the National Security Council (1999-2001), Executive Assistant to the Counselor of the Department of State (1998-1999), Director of the Northern European Initiative (1998), and Chief of Staff at the NATO Enlargement Ratification Office (1997-1998).

He has served overseas in Warsaw (1986-1988), Prague (1992-1995), and Bonn (1995-1997).  He was Country Director for Czechoslovakia at the Department of State in Washington 1989-1991, and Dean Rusk Fellow at Georgetown University's Institute for the Study of Diplomacy in 1991.

Cameron Munter was born in California in 1954.  He attended Cornell University in Ithaca, New York, and the universities of Freiburg and Marburg in Germany.  He received a doctoral degree in modern European history in 1983 from the Johns Hopkins University in Baltimore, Maryland.  He taught European history at the University of California in Los Angeles (1982-1984) and directed European studies at the Twentieth Century Fund in New York (1984-1985) before joining the Foreign Service.

Cameron Munter formally took up his duties as Prague Deputy Chief of Mission on August 11, 2005.

Odlicno, evo recimo neka se granica Meksika pomeri malo severnije. Neka uzme 3% Kaliforniji, 3% Arizoni, 3% Teksasu i recimo 3 % Novom Meksiku.
Neka bude i po 2% nije problem.
Bas me zanima kako bi odreagovala globalna zajednica ... 

Ovo je jos interesantnije. Meni se smucilo vise da slusam o tome kako je Sloba kriv za ovo i ono. Zar svaku situaciju koju danasnja vlast ne ume da resi treba okriviti Milosevica??? Alo ljudi, on nije na vlasti 7 godina! Koliko ce jos vremena proci kada cemo prestati za sve sto ne ide da okrivljujemo kurtu i murtu?

Ok, znaci Sloba je kriv sto je na Kosovu tako kako jeste danas. Jel to znaci da treba imati stav kao LDP ili ovaj Polt, tipa: "Kosovo je prodao Sloba, a vi se sada kao pravite ludi?!" Znaci ne treba nista raditi? Sta je to 2-3% teritorije? To malo parce zemlje nikome ne treba? To govori americko imperijalisticko kopile Polt? Demokratska amerika je u nekoliko navrata ubijala svaku pomisao da se deo Teksasa odvoji. Lepo posalje svoje nindze i rezultat za jedno vece bude 59 mrtvih "sledbenika neke nove krvave sekte"... A te ujedinjene nacije su mnogo pomogle Kosovu, vidi se....Ako je Sloba prodao Kosovo, zasto se UN pravi lud kada siptari terorisu ono malo naroda sto je ostalo? Da li gosn. Polt ili LDP ima resenje za njih? Ako je Sloba prodao Kosovo, treba li da se svi odreknemo njega?



Dodao bih i to da je globalnoj zajednici (globalna zajednica, hmmm, sta je to, jel to USA i jos neki?) veci problem kako da porobi jos neki narod i da isisa jos koju kap nafte iz zemlje...



Jel to vazi i za Irak ili samo za Kosovo? 

Nigde se još nije dogodilo da je međunarodna zajednica došla u neku zemlju i preuzela deo njene teritorije pod svoju odgovornost. Na kraju to rezultira činjenicom da je međunarodna zajednica odgovorna za budućnost te teritorije i, samim tim, međunarodna zajednica će odlučiti o budućem statusu te teritorije. Sličan slučaj u svetu ne postoji.

sto ga ne podsjetise na Bosnu?
tamo je dosla i guraju se oni koji ne zele da zive u njoj da zive...

Nije mi se dopao - bio je vrlo drzak !!!

Da se ne zna da je dobar profesionalni diplomata, posumnjao bi u njegovu stručnost !!!

Ovako, samo mogu da konstatujem: srećan mu put i daleko mu lepa kuća !!!

Odlazi budala iz Srbije za kojom ce plakati dupeuvlakaci iz NVO i neki propali politicar koji ide kod njega po direktive.
Kreten neka gleda sta ce se desiti sa njegovom nakaradnom tvorevinom.
Nikom nije gorela do zore pa nece ni svetskom serifu.
S*ebace ih mudzahedini brze nego sto misle.
Ionako crnje uzimaju masovno islam a latioamerikanci su posebna prica .
Okupirase im vecinu juznih drzava SAD.
neka o tome brine Majkl Polt.
Njegovi pedlozi su ,.....
Ako se toliko zalazu za samostalnost Kosova neka daju samostalnost drzvama koje su oteli od Meksika i gde je vecinsko stanovnistvo latinoamericko !!!!!!!!!!!!
I oni najavljuju da ce mozda traziti odredjenu samostalnost.

                     Markoski zasto nisi stavio nulu   kod ankete?
Dodaj i videces koliko ljudi iz Srbije vrednuju Poltov rad

Никад незаборавимо колатералну штету у име њихове демократије.Свака даљна полемика је безпотребна.Док сам жив са њима     

Nekoretno bi bilo od mene , jer bi u protivnom morao i da stavljam vrednosti sa negativnim predznakom .