Poslednja serija koju ste pogledali :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Black Mirror (2011) prva sezona

Црно огледало (енгл. Black Mirror) британска је телевизијска серија чији је творац Чарли Брукер, са Брукером и Анабел Џоунс који служе као шоуранери. Истражује се модерно друштво, посебно у погледу неочекиваних последица нових технологија. Епизоде су самосталне, обично постављене у алтернативној садашњости или блиској будућности, често са тамним и сатиричним тоном, иако су неке више експерименталне и лакше.

Црно огледало је инспирисано старијим антологијским серијама као што је Зона сумрака, које су биле у стању да се носе са контроверзним, савременим темама без страха од цензуре. Брукер је развио Црно огледало како би истакао теме везане за однос човечанства према технологији, стварајући приче које карактеришу „начин на који сада живимо — и начин на који можемо да живимо за 10 минута ако смо неспретни”.

Серија је добила позитиван пријем од критичара, освојила је много награда и номинација и да је на међународном нивоу дошло до повећања интереса, посебно у Сједињеним Америчким Државама након што се придружила Нетфликсу.

Концепт и стил

Брукер је схватио да може направити коментар о модерним темама, посебно се усредсредивши на зависност човечанства од технологије, нешто што је наишао док је производио серију How TV Ruined Your Life. Брукер је извукао наслов серије из овог приступа:

Ако је технологија дрога — и она се осећа као лек — шта су, заправо, нуспојаве? Ово подручје — између уживања и нелагодности — је место где је постављено Црно огледало, моја нова драмска серија. Црно огледало наслов је серије које ћете наћи на сваком зиду, на сваком столу, у длану сваке руке: хладни, сјајни екран телевизора, монитора, паметног телефона.

Брукер је хтео да задржи антологијски приступ, користећи нове приче, поставке, ликове и глумце за сваку епизоду, јер је сматрао да је такав приступ кључни елемент уживања у серијама попут Зона сумрака, рекао је: „У причама је постојао потпис, исти премаз од тамне чоколаде — али пуњење је увијек било изненађење.” Овај приступ би омогућио Црном огледалу да се супротстави актуалним драмама и серијама које су имале стандардне понављајуће глумце.

Док продукција не користи повезујуће елементе, серија је укључила алузије из „Ускршња јаја” из претходних епизода у касније. На пример, „Hated in the Nation” у трећој серији враћа се на догађаје у првој серији „The National Anthem” и другој епизоди серије „White Bear”, док последња епизода четврте серије „Black Museum” укључује референце на сваку претходну епизоду серије.

Гилс Харви коментарише у профилу Брукера за New Yorker да свака епизода „успоставља позадину нормалности против које ће се одлучно издвајати још снажније”. Харви примећује да разнолик распон жанрова у серији показује да је то „очигледно дело некога ко је забележио много сати пред екраном”. Надаље коментарише да је Брукер „савестан”, јер „уверљивост сваке епизоде зависи од одржавања сложене унутрашње логике дистопијског света”. Брукер је укључен у процесе снимања и уређивања, указујући на све недоследности које се појављују и „одлучан је да направи уређаје и екране коришћене у Црном огледалу да изгледају аутентично”.

Izvor: Wikipedia