šta je naš softver ?

ih ima mnogo softvera. Zavisi pod kojim si  " operativnim sistemom ".

ma ne, naše istinsko "ja" nije nikakav softver;

softver koji Raven spominje moglo bi biti mentalno, astralno, eterično,.. ili bilo koje drugo tijelo; ali ništa od toga nije naše istinsko "JA"

Mnogo je diskutabilno i sta je " istinsko" i sta je " JA ".

Ljudi nemojte se zaludjivati sa materijalnim stvarima.

Ja to ovako razumem:

Postoji odredjen broj dusa, neke mlade koje cekaju da dodju na zemlju, a neke stare koje su prosle zemlju.
E sad, Vreme provedeno na zemlji je pokazatelj duse, dakle kao neki skener banalno receno, ili klasifikacija za nesto sto sledi
(isti princip sa skolovanjem ali mnogo mnogo slozenije). Eto tako

погледај се у огледало, затим се запитај ко то управља са твојим ликом, шта је то у теби што те покреће, и формира да будеш такав какав јеси!

Е онда погледај људе око себе и запитај се: како то да је читава стварност у мени, јер све што видимо, доживимо и осјетимо је у нама! А ко онда управља с тим људима ако не "ја"?



Ја опет мислим да се ми на дестине пута рађамо на Земљи. Јер онај који нас је послао овде зна какви смо, пошто је свемогућ. Нема шта да нас испитује кад зна какви смо, јер све зна !!

Kad govorimo o "ja" uvek prvo treba razjasniti da li govorimo na konvencionalnom ili na apsolutnom nivou. Konvencionalni nivo je kako nam se stvari čine da izgledaju, a apsolutni kakve zaista jesu. E sad, na prvom, svakako da "ja" postoji, ono hoce ovo ili ono, odlucuje da krene ovamo ili onamo, ja sam Pera, ti si Marko, ja sam odzacar ti si moderator itd. Ali na apsolutnom nivou, to "ja", koje nekad nazivamo i ego, sopstvo ili dusa, samo je privid, nesto sto nastaje samo onda kad se ispune odredjeni uslovi. Kad postoji telo i postoji um. Iz njihove interakcije nastaje ta iluzija ega, koja pocetni zamah dobija na osnovu karmickih naslaga iz proteklih zivota, kad jednom nastane, onda se dalje ucvrscuje i formira pod uticajem nasih voljnih postupaka, sredine u kojoj smo se rodili, komunikacije sa drugim ego-ima itd. Naravno, ta iluzija je toliko jaka, jer mi dozivljavamo to ja kao nesto sto nam je najblize i zaista je tesko "koraknuti unazad" i videti ga samo kao jedan mehanizam koji ce prestati da funkcionise kada i uslovi koji su ga stvorili, a to je sklop uma i tela, prestanu da postoje. U tome vidjenju nam pomaze meditacija
Kao ilustraciju ovoga sto sam ukratko pokusao da objasnim, a napisane su citave knjige, evo jednog citata:

Gde stanuje ego?
Tragati za sopstvom, za tim "ja", medju procesima u umu i telu slicno je trazenju necega sto nazivamo "muzika" medju ili unutar muzicara ili
instrumenata u jednom orkestru. Kad prestanu da sviraju, mozete ustati  zahtevati da vidite taj izvor ili skriveno mesto simfonije koju ste
upravo odslusali. Doziveli smo muziku i mozda smatramo da ona postoji samostalno, kao posebna stvar. Pa ipak, kada pridjemo da pogledamo,
sve sto vidimo je grupa ljudi, stolice, instrumenti i listovi papira. Ne nalazimo ni mrvicu ili trag "simfonije" scucurene unutar horne ili
violine, spremljene u muzicarev dzep ili stesnjene medju tim notnim listovima. Ocigledno, taj muzicki komad nema sopstvo; on nastaje u
zavisnosti od mnostva uslova - rada kompozitora, nota, masina za proizvodnju zvuka, truda muzicara itd. - i prestaje kada ti uslovi
prestanu. Na isti nacin, sopstvo ili ego, za koje mislimo da postoje, postoje samo u govoru, samo u konvencionalnom smislu, kao privid. Na
apsolutnom planu nikakvo "ja" nismo u stanju da pronadjemo - vec samo sklop elemenata koji funkcionisu zajedno, privremeno.

Tribuntu ne slazem se stobom.
Nisi u stanje da pronadjes nikakvo ja na apsolutnom planu? To ne znaci da ne postoi.
Ti pricas o ahankara, a to je lazno ja, i o njemu mozes pricati kao nepostojecko, ali lazna individualnost ne ukinava individualnost u apsolutna smisla.

После смрти  ... одлазим у неку другу димензију где ћу пити рујно вино са Карађорђем и хенеси са Тупаком.

Како год не верујем у наставак материјаног живљења после смрти ... распадање, црве, ватру и пепео.
Оно што нас највише збуњује у материјалном свету је време, али зар и Ајнштајн није доказао да је време релативно, па онда баш и не разумем атеисте.

Има ту истине, али генерализујеш.
Питање је колико је било и колико сада има искрених комуниста, а ја сам убеђен да данас има много више лажних верника који злоупотребљавају религије, попут рецимо Јевреја, западних Хришћана и Муслимана.
Чак и комуниста атеиста може чинити добра дела, не зато што он као индивидуа није склон злоделима, већ зато што је крштен пре него што је изабрао да одбаци веру или просто зато што су сви његови преци били верници, тако да он то носи у свом генетском материјалу.

 Šta znam,ja mislim da posle smrti u vidu energije,tj.svesti putujemo u drugo telo koje se radja zaboravljajući prethodno. Verujem pomalo u reinkarnaciju a i u to da ako shvatimo suštinu svog postojanja,oslobodimo se "sebe"(Ega) i doživimo potpuno prosvetljenje i istinu-onda možda prestajemo da zavisimo od fizičkog sveta i bivamo svesna energija,slobodni zauvek,oslobodjeni patnje neprestanog radjanja.
Nadam se da je posle smrti ovako...