Posle referenduma neizvesna sudbina vozila sa crnogorskim tablicama u Srbiji

Veto za "strance" na srpskim putevima

BUDVA - Ukoliko se Crna Gora osamostali posle referenduma 21. maja, vlasnici automobila sa crnogorskim registarskim tablicama u Srbiji neće moći kao dosad da spavaju mirno, prognoziraju stručnjaci iz ove oblasti. Naime, sudbina preregistracije oko 50.000 vozila sa crnogorskim tablicama neće biti još dugo sasvim jasna, niti će ići lako i jednostavno, i pitanje je koliko će još dugo srpski vozači moći svoje ljubimce koji su registrovani u Crnoj Gori da voze s pismenim ovlašćenjima ranijih crnogorskih vlasnika, od kojih su vozila kupili.

Lako se može dogoditi da hiljade vozila u vlasništvu državljana Srbije budu isključena iz saobraćaja, s obzirom na to da Vlada Srbije još nije donela nikakav poseban propis kojim bi se taj problem regulisao. Zvanično, vozila s registracijama iz Crne Gore se ne smatraju inostranim, ali bi predstojeći referendum mogao da unese dodatnu zebnju.

Normalno je to što su vozači u takvoj situaciji zatečeni i zbunjeni.

- Uzdam se da do raspada državne zajednice neće doći. Pa neću valjda morati da tražim crnogorsko državljanstvo posle referenduma da bih u Srbiji vozio svoj "mercedes". To je suludo i koštalo bi me kao svetog Petra kajgana - kaže Slavko D.

Iz Sektora za carinsku politiku Ministarstva finansija Srbije stigla je kratka informacija da još nisu dobili nikakve posebne instrukcije o preregistraciji vozila s tablicama Crne Gore. Prema sadašnjim propisima, državljani Srbije ne mogu trajno da upravljaju vozilima sa stranim registarskim oznakama. Čak i u slučaju da se sad odluče da preregistruju vozilo sa crnogorskih na srpske tablice, vlasnici moraju ponovo da ocarine vozilo, bez obzira na to što je taj posao već urađen u Crnoj Gori. Razlog tome je što države članice SCG imaju različite carinske sisteme.

   
PREREGISTRACIJA

Vozila sa motorima nižeg standarda od "euro 3" neće moći da budu preregistrovana. Razlog tome su izmenjeni carinski propisi koji su isključili mogućnost uvoza automobila s motorima lošijim od standarda "euro 3". Ranija preregistracija vozila iz Slovenije i Hrvatske koštala je od osam do 15 dinara po kubiku, pa bi i sada mogao, kako se čuje, da bude primenjen isti obrazac.

   

Izvor: Glas Javnosti \ D. Stodić

Нове таблице и царина

Након евентуалног осамостаљивања,
пререгистрација аутомобила – неизбежна


Евентуално осамостаљивање Црне Горе, изгледа да ће прво закомпликовати живот власницима аутомобила из Србије са црногорским регистарским таблицама. По свему судећи, у том случају чека их неизбежна пререгистрација возила, уз наплату царине, пореза на додату дату вредност и уобичајене таксе.

Представници надлежних органа у Србији не желе да се изјашњавају о томе, јер се, како кажу, чека да прође 21. мај, „а конкретна решења зависе од политичких одлука”.

Званично, возила са црногорским таблицама сада се не сматрају страним, иако су им власници, али само на папиру, грађани Црне Горе, које уз написано власниково овлашћење српским путевима возе људи са сталним местом боравка у Србији. Међутим, наши званичници су већ поручили да после евентуалног осамостаљивања Црне Горе „ништа неће бити исто”, а фактичко одвајање две државе, које траје већ десетак година, по свему судећи, први би по џепу осетили власници око 50.000 оваквих „половњака”.

Ако Црна Гора прогласи независност, кажу упућени, онда ће постојеће стање бити неодрживо.

– Закон је сасвим јасан. Грађани Србије не могу да возе аутомобиле са страним регистрацијама – каже један наш саговорник са Царине. – По тој логици, ако се грађани Црне Горе одлуче за независност, возила са њиховим регистарским таблицама у Србији, уколико се другачије не пропише, не би могла да се третирају као домаћа.

У том случају могли бисмо и даље да будемо браћа, али наше „кесе”, дефинитивно, више не би биле сестре. Око 50.000 возила са црногорским таблицама, колико се процењује да возе грађани Србије по овдашњим путевима, морало би да се пререгиструје. Јер, за разлику од осталих грађана Србије, који су за увезено возило држави Србији платили царину и ПДВ, укључујући и обавезне таксе за хабање путева и улица, затим комуналну таксу и таксу за заштиту животне средине и осигурање, фактички власници возила са регистарским таблицама из Црне Горе све те дажбине платили су тој, евентуално сутра, осамостаљеној држави. Та чињеница се до сада толерисала, али у случају осамостаљења Црне Горе, за то више неће бити никаквих разлога. Поготову што би пререгистрација „црногорских возила”, па макар коштала само 100 евра по аутомобилу, каси државе Србије донела милионе евра.

Иначе, за последњих осам година ово је друга прича о пререгистрацији возила из Црне Горе која возе грађани Србије. Такву уредбу Влада Србије донела је 25. јула 1998. године, после одлуке црногорске власти да оснује своју царину и да ту дажбину не уплаћује у савезни буџет. Реч је о „Уредби о регистрацији возила која су регистрована у Црној Гори, а власништво су грађана, која имају пребивалиште у Србији”. Висина накнаде зависила је од године производње, запремине мотора, а власници су били ослобођени плаћања тада важећег пореза на промет.

Али, према изјави блиских надлежним министарствима, у случају отцепљења Црне Горе, Влада Србије се не би одрекла ни царине на „половњаке” с тамошњим таблицама. Остаје само питање да ли ће се регистровати сви путнички аутомобили, или само они са мотором „евро 3”.

Izvor: Politika / Ал. Микавица