Posle četvorogodišnjih studija, ipak dobijaju zvanje diplomirani :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Izmene Zakona o visokom obrazovanju
Posle četvorogodišnjih studija, ipak dobijaju zvanje diplomirani
J. Ilić | 01. 04. 2010. - 00:02h | Foto: M Perić | Komentara: 46

Studenti će nakon završenih osnovnih četvorogodišnjih studija, kako „Blic” saznaje, ipak imati zvanje diplomirani, dok će se master tretirati kao postdiplomske studije. Ovakvo rešenje predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i u skladu je sa jednim od glavnih zahteva studenata koji su protestovali prethodnih dana.

Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju konačno će se rešiti nedoumica oko zvanja koje studenti dobijaju po završetku fakulteta u trajanju od četiri godine. Postojeći zakon zbunjivao je ne samo akademce već i poslodavce koji nisu znali kako da tretiraju one sa strukovnih, a kako one sa akademskih studija.

- Ranije je neko ko završi Višu ekonomsku školu imao zvanje ekonomiste, a sa fakultetskom diplomom je bio diplomirani ekonomista. Sada, i posle četiri godine studija, odnosno sa 240 ESPB bodova, on je zvanično samo ekonomista. Ovo zaista stvara veliku zabunu i može se tumačiti dvojako. U tom smislu razumem strah studenata i potrebu da se precizira opseg poslova koji posle fakulteta mogu raditi - smatra Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Predlog je i da se zabrani korišćenje termina diplomirani master, jer Bolonja razlikuje dodiplomske i postdiplomske studije, a master spadaju u tu drugu kategoriju. Ukoliko ovaj predlog bude usvojen, biće rešene sve nedoumice. Takođe, radna verzija izmena i dopuna predviđa i dodatne rokove u apsolventskom stažu, što bi trebalo u potpunosti da zadovolji studente. Ipak, ostalo je nejasno da li će buduća generacija brucoša zaista morati da sakupi svih 60 ESPB bodova za upis naredne godine, ili će se proces punog prelaska na Bolonju još malo prolongirati.

- Podizanje uslova na 60 ESPB bodova od sledeće generacije predviđeno je zakonom. Studenti traže da se taj period još malo prolongira. To pitanje je zasad otvoreno, a konačno rešenje će biti verovatno usvojeno tek nakon rasprava - kaže za „Blic” Vlastimir Đokić, prorektor za nastavu Niškog univerziteta.

Radna verzija ovog zakona 7. aprila biće predstavljena Senatu Beogradskog univerziteta, a dva dana kasnije svoje mišljenje moći će da kažu i rektori svih univerziteta u Srbiji. Posle toga sve ide na Skupštinu KONUS-a, gde će se uobličiti konačan predlog. Usvajanje izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju trebalo bi da se u maju nađe u skupštinskoj proceduri. Studenti koji su pre dva dana protestovali nadaju se da su radnom verzijom jasno definisane obaveze profesora da prilagode svoje nastavne planove i programe, vodeći računa o opterećenosti akademaca.

Beogradski univerzitet postaje nacionalni
Radna verzija izmena i dopuna zakona predviđa i da Beogradski univerzitet, kao najveći i najstariji u Srbiji, dobije status nacionalnog univerziteta. Takođe, kako bi se rešio problem doktorskih studija, biće predloženo da njihovo postojanje nije uslov za opstanak univerziteta. Na taj način kvalitet doktorskih studija će se podići, jer će ih držati samo oni univerziteti koji za to imaju potreban kadar.

Izvor: Blic