Iskreno da vam kazem, kada bi neko terao na takav nacin... ja bih ga poslala u tri lepe...

pokazao mi je. bilo je preko facebooka. koliko se sjećam, išlo je nekako ovako...

da li si ti to slala?  - jesam. imam kalup za kolač ako će ti trebati.
zašto si poslala? - bilo je namjenjeno tebi, a ne volim bacati hranu.
vratio sam se bivšoj curi. uznemirilo ju je. nije u redu to tako napraviti.  - bar ti ima tko to napraviti. reći ću .... (ime frenda koji im je zajednički), pa možeš i ti. (valjda da je on to poslao?)
ovo mi je ozbiljna veza... nabolje da prekinemo komunikaciju.  - komunikacije nije ni bilo. sretno u braku, trebati će ti. zaista ti želim svu sreću.

koliko se sjećam, tako nekako je išlo. profil joj je pod izmišljenim imenom i s tuđom slikom.
da, znam, ali to je čak meni više dokaz da nije muljao.

tjerao šta?

Da saljem poruke...

Meni je to malo - ne znam... da on pricha, ti da slushash, da se on dopisuje, ti da gledash...

U principu, tvoje je da skrenesh paznju, njegovo da uchini neshto po tom pitanju, i najbolje shto mozesh da uchinish jeste da se postvish na nachin da ukoliko se neshto tako ponovi, neces imati toliko tolerancije za naredni put pa ce se on onda sam potruditi da se to vishe ne dogadja...

Ovako mi je vishe teranje mak na konac... nekako mi se chini da neces stati sve dok ne nadjesh neshto shto moze da se okarakterishe kao sumnjivo... a svako ko trazi djavola, obichno ga i nadje... i to sve nece ispasti dobro za vash odnos, niti u datoj situaciji niti u bilo kojoj buducoj...

ma gledajte, bila sam uznemirena i htjela sam da mi kaže tko je to, zašto šalje i od kud joj adresa. postojala je mogućnost da je znala za mene i to me onda još malo potaknulo.
da, trebala sam to malo drugačije.
skrenula sam pažnju, tražila i da pita tog frenda... malo mi je išlo na živce što ga moram žicati da to napravi, da nešto sazna. bar se meni tako činilo. kad sam ga odmah pitala od kog je - nekako sam i po vrećici znala da je ženska osoba, samo sam dobila odgovor - od tajne obožavateljice. htio je valjda ublažiti situaciju. samo sam se okrenula i otišla iz stana. došao je za mnom i onda mi to ispričao. svejedno sam se iživcirala što joj nije napisao za mene.
da sam bila kada se dopisivao, ja bi ju pitala šta me zanimalo.
tu je dosta stvari ,uvjetno rečeno, sumnjivo i baš tražim suprotno.

anea, dzobi, što bi vi napravili da vam stigne pošiljka dok ste s partnerom/partnericom u stanu. šta bi napravili u ovakvoj situaciji? nije nikakva provokacija, ako vam se da odgovoriti.

Evo... ja cu prva da ti odgovorim...

Da se meni to desilo... prvo bih pretpostavila da je za mene... Znam, odvratna sam...
Ako nije za mene, pitala bih ga da li zna ko je...
On bi mi odgovorio i rekao ko je...
Ja bih ga onda pitala da li misli da je sigurno da se klopa...
On bi mi rekao da verovatno jeste...
Onda bismo klopali i ja bih mu rekla da se obavezno javi devojci i zahvali ako je klopa bila dobra


Inace, najblesaviji momenat je bio pre mnogo godina kada sam se javila na telefon svog tadasnjeg decka koga je zvala tada duuuugo ... jako duuuugooo bivsa devojka... to je bilo otprilike ovako...

A: E, zvoni ti telefon... pise ta i ta
B: Slobodno se javi..
A: Sigurno?
B: Ma, da...
A: Halooo?!
C: (tisina)
A: Evo tebi.. cuti..
B: Molim?
C: pet minuta dramljenja iako vec 2 godine nisu zajedno jer ga je ona prevarila i ostavila, a zatim nastavila uz i niz ulicu...
A: (zeva do besvesti i ceka da se drndanje zavrsi kako bi nastavili gde smo stali)
B: (stavlja slusalicu sa strane i nastavlja  tamo gde smo stali)

*napomena... gledali smo film... mislim da je to bio prvi deo Pirata sa Kariba...

On mi je rekao da mu je to bivsa devojka i da voli da drami jer je psihicki prsla, ja sam zakljucila da je jadna devojka.. i da je to bezveze.. i na tome se zavrsilo...
Eto... posle 10 godina...sad kad sam se setila... podjednako mi je komicno kao i tada...
Cica koja vristi i ja koja zevam.... haha... kakva lujka...



srdelice... razlika izmedju tebe i mene je u jednoj stvari... ja se ne bojim nesavrsenstva...
A i zivim u ubedjenju da sam rodjena pod srecnom zvezdom....
Onaj ko mene zezne ili pokusa da zezne... vratice mu se trostruko... i sa kamatom... a ja pri tome necu morati ni prstom da mrdnem...
I tu ne mislim samo na ljubav... ljubav nije poligon za takve manevre... vec uopste... na zivot...
Nazovi to ludim samopouzdanjem, ali smatram da i ja druga strana imamo pravo na tajne i na privatnost.. i na tu i tamo laganje...
Ako se iz toga izroni nesto vece... pa... ja opet necu biti na gubitku...
Ka sebe postavljam kao kockarnicu - Kuca uvek dobija

dobra si, nasmijala si me.
trebala sam ti opisati situaciju s bivšom i teglicom hrane. omanja drama. čitaj, dramila sam.
pun kufer mi je te hrane.
pa i mislila sam u slučaju da je za tebe. inače, dragi je bacio hranu. nisam ga tražila. ajde, pa tko jede anonimno dostavljenu hranu.
ma imamo pravo na privatnost i sve to skupa. ja popi.... kad se to nekako počne miješati sa mnom.

Ne zelim da ti popujem ili da tako zvuci, ali... moras malo da popustis....
Naravno, imam i ja svoje momente ljubomore.. i sve to... ali... pokusaj da sebe stavis u centar...
Saznanje da ti neko narusava privatnost je strasno, ali... ipak... mi na ovaj ili onaj nacin otkrivamo svoju privatnost nepoznatim ljudima ... jer smo nehajni...
Iskreno, mislim da je ta nehajnost u neku ruku dobra... jer nas oslobadja grca i paranoje... i pruza nam mogucnost da upoznamo neke nove ljude i zivimo rasterecen zivot...

OK... razresili ste misteriju i znate ko je...
Sad je vreme da to polako pustis... neka popada prasina... mozda te je lagao, mozda nije... Mozda je neko od vasih pozanika rekao adresu, mozda nije... Mozda ga je pratila, mozda nije... Mozda je bio sa njom, mozda nije... Mozda ... hiljadu i jedan razlog...

Svako to "mozda" radja jos puno "mozda"... i ti pocinjes da se gubis... u nekom trenutku... posebno sto ti ljudi sa strane dobacuju svoja iskustva, pa ti ono sto si iskusila krojis i prekrajas, uporedjujes... sto je, opet... normalno, jer ljudi zele da pomognu (uglavnom), a ti hoces da se uveris da neke tvoje misli nisu usamljene...
Ljudi su prosto drustvena bica....i potrebna im je potvrda drugih...

Opet... u redu je u tom trenutku naglo odreagovati... ali moras da znas kad je dosta... Moras da naucis da se ukopas i zastitis svoje samopostovanje... jer... veruj mi... ne zelis da budes gubitnik na kraju

trebalo bi da vodiš ljubav, a vodiš svakako- ne želim da mislim drugačije, sa dragim kao vučica.....

to podrazumjeva da zavijaš na mjesec...

a tu jebenu pošiljku u vidu hrane...trebala si da pojedeš sama...sa apetitom...što je i normalno kada je u pitanju hrana...( ne priznajem da se sa hranom radi bilo šta drugo)...i zajašeš.

laješ, zajašeš i podrigneš...

nisam uopšte vulgarna...

uspori malo...