Poseta Džozefa Bajdena potpredsednika SAD Beogradu

Шта тражи Бајден на Балкану?

Страни и домаћи аналитичари различито процењују разлоге и резултате
балканске турнеје потпредседника САД Џозефа Бајдена, у оквиру које је тај званичник Беле куће обишао Босну и Херцеговину, Србиију и њену
јужну покрајину Косово и Метохију. Према мишљењу западних политиколога, посета региону толико високорангираног представника администрације Барака Обаме показује повратак ангажовања САД на Балкану, а осим тога и жељу Вашингтона да се пружи рука Сарајеву и Београду на такозваном «путу евроатлантских интеграција». Жеља американаца да што пре увуку Западни Балкан у мрежу Европске Уније и НАТО-а апсолутно је логична – неколико земаља бивше СФРЈ представљају собом једну врсту рупе у прекривеној евроатлантским покривачем Европи. Шта више, те под наводницама «рупе» успешно користе и конкуренти САД, пре свега Русија, чије енергетске компаније већ три године заредом врше прави пробој на регионална тржишта нафте, плина, електричне енергије, свако од којих је од стратешке важности не само за Москву, него и за Вашингтон. Зарад тога американци, иначе заговорници унитарне или како то они зову, „функционалне“ Босне и Херцеговине, спремни су и да гарантују постојање Републике Српске, која је већ 17 године трн у оку бошњачкој политичкој елити.
Управо страхом од руског продора у регију могуће је објаснити буђење американске политике према Балкану – према незваничним сазнањима, управо превише тесна сарадња, по мери САД, Београда и Бања Луке са Москвом била је једна од главних тема разговора у Србији и Босни. Исти разлог објашњава и скривени сукоб између САД и Европске уније – Бела кућа, незадовољна сигналима о прекиду проширивања ЕУ, који би, како мисле американци, могли да гурну Србију, Босну а и остале «несврстане» земље Балкана у загрљај неком другом. Али су државе, којима се потпредседник САД обратио се са речима у стилу «НАТО и Европа немају алтернативу», реаговали различито – Босна, односно њени политичари, без обзира на националну припадност, сложили су се око евентуалног уласка земље не само у ЕУ, већ и у НАТО, али Србија устима председника Бориса Тадића на добродошлицу господина Бајдена у западни војни савез остала је приклоњена искључиво чланству у цивилној заједници, односно ЕУ.
А најбоље о односу обичних људи у Србији и Републици Српској према политичару, који их је пре само неколико година прозивао као «убице деце, силоватеље, касапине и фашисте», сведочи низ протестних скупова који су одржани у РС и Србији, како пре, тако и током посете америчког чиновника Босни и Србији, а и ангажовање огромних полицијских снага МУПа Србије, опсежно блокирање улица Београда и низ других ригорозних мера безбедности. И тај је захтев господина Бајдена сасвим разумљив – њега најбоље описује једна руска пословица, која је на српском звучи отприлике овако: «Зна мачак, чије је месо појео».

*********
Експерт Института за славистику РАН Георгиј Енгелгардт о Бајденовој балканској турнеји

Бајденова посета Балкану је ресетовање односа између Србије и САД? У чему се састоји балканска мисија америчког политичара? О том питању размишља експерт Института за славистику РАН Герогиј Енгелгардт
„Мислим да је то неизбежан ток: промењена је администрација, ново америчко руководство обилази свет, дошао је ред на Балкан. Не бих употребљавао у датом случају термин ресетовање односа. Демократи у СД су контролирали балкански правац и за време Буша, контролишу и сада.
Ипак изазива озбиљна питања жења САД поводом брзог усвајања статута Војводине. Излгеда да се Вашингтон одредио у корист даљег фрагментирања Србије. Сматрам да је форисирање промене статуса Војводине пре условљено притиском споља, него ситуацијом у покрајини. Овакво мешање од стране центара моћи у унутрашње ствари балканских држава за последњих 15 година постало је норма. Међутим, у Босни и Херцеговини хрватско становништво одавно већ тежи да се издвоји из Муслиманско-хрватске федерације, али сви ови покушаји босанских Хрвата да се сепаратишу упорно пресеца Међународна заједница, док у Војнодини, где је питање много мање акутно, велике силе врло активно подржавају варијанту проширења њене аутономије“.

*******************
НАТО мора да преузме одговорност за убиства цивила у Београду

Такву је изјаву дала на дан 10. годишњице бомбардовања главног града Србије организација Међународна амнестија. НАТО-ова бомбардовања Београда су названа ратним злочином. Ту је изјаву подржала и Међународна федерација новинара.

Пред рушевинама зграде Радија и ТВ Србије су се окупиле породице погинулих да би им одали пошту. 23. априла 1999. године услед ноћног бомбардовања РТС од стране авијације НАТО погинуло је 16 цивила, још толико је било рањено.
Напад на Радио и ТВ Србије био је «намерни напад на цивилни објекат». То омогућује да се акције снага алијансе 1999. године квалификују као ратни злочин, — изјављује Међународна амнестија. Чак и уколико су у НАТО-у стварно веровали да имају право да бомбардују РТС, примена силе није била пропорционална. У својој изјави организација за зашттиту људских права позива земље НАТО-а да спроведу независну истрагу и пруже потпуне податке о њеним резултатима, — рекао је Гласу Русије шеф руског представништва Међународне амнестије Сергеј Никитин.

Ратни злочин се састоји у томе што су НАТО-ови авиони извршили намерни напад на цивилни објекат. Још 2000. године Емнисти Интернешнл је препоручивала да се надокнади штета свим лицима, која су пострадала од прекршаја од стране НАТО-а. Међутим, све до сада рођаци пострадалих нису добили накнаду без обзира на бројне молбе, упућене и судовима Србије, и Европском суду за људска права.

Подсетимо да крајем марта 1999. године ондашњи генерални секретар НАТО Хавјер Солана наредио је да почне војна операција против Југославије. Као повод за мешање представници алијансе су навели етничка чишћења, која су тобоже спроводили Срби против албанског становништва Косова. Основне борбене акције су вођене уз помоћ ракета (које су «прецизно» погађале углавном цивилне објекте) и борне авијацие. Почев од 3. априла, основни напади су били упућени Београду. Како је касније признао специални представник УН за људска права у бившој Југославији, главне жртве бомбардовања су постали цивили. Балканска операција НАТО је резултирала већим жртвама цивила, него сам косовски конфликт, ради решења којег је она тобоже била предузета. Погинуло је више од 2000 људи, око 6000 је било рањено. Више од 2,5 милиона људи је остало без средстава за опстанак.
Нажалост, за протеклих 10 година су се мало променили начини, помоћу којих НАТО постиже своје циљеве. Како истиче шеф МИП РФ Сергеј Лавров, на списку акција алијансе, осим бомбардовања Србије налазе се и тајни затвори, рат против Ирака под паролом ликвидације непостојећег нуклеарног оружја, «обојене» револуције на постсовјетском простору. Све то, према речима Лаврова, нису само примери грубих кршења људских права, већ и омаловажавање норми морала.

Глас Русије