Уколико банке не понуде неку врсту самоконтроле НБС ће бити принуђена да до краја августа отпочне са ограничењима готовинских ненаменских кредита

Ако не добијем кредит од 5.000 евра, мртав сам човек, пожалио нам се Београђанин, који већ отплаћује мање позајмице у две банке – за компјутер сину и куповину дотрајалих кућних апарата. Сада се син уписао на факултет па ваља платити школарину, а мајстори за поправку стана већ месецима ишчекују дуг од 2.000 евра – на руке. Плата овог „кредитног овисника” са факултетским образовањем је толика да je морао да се задужи овог пута на осам година, па шта буде.
Оваквим готовинским кредитом већ је задужен сваки трећи грађанин у Србији. У НБС сматрају да такве позајмице потпирују домаћу потрошњу и инфлацију. Због тога је гувернер банкарима, на састанку одржаном минуле седмице, поручио да мало „укоче” са одобравањем готовинских кредита, јер темпо раста тих кредита прети дубљим социјалним потресима и правој дужничкој кризи.

„Увешћемо неке непопуларне мере. Боље је да се мало штрецнемо сада, него да то учинимо када буде касно”, изјавио је Јелашић.

О томе шта је разговарано иза затворених рата не жели да говори ни гувернер, нити банкари. Како незванично сазнајемо, банкарима је дато неколико дана да размисле и понуде предлоге неке врсте самоконтроле. Уколико банке не буду послушале сугестије, НБС ће, најавио је гувернер, до краја августа усвојити нове мере за смањење готовинских кредита. Јелашић је истакао да НБС за сада не разматра повећање обавезне резерве банака, док промена висине референтне каматне стопе, која тренутно износи 9,5 одсто, зависи од кретања инфлације.

Гувернер не очекује „ни у ком случају да ће банкари мере подржати”. Указао је да је Србија јединствена по томе што се готовински кредити одобравају на десет, па чак и 12 година. То утиче на ниво потрошње, па и на легалне токове новца, јер се њима, додао је, купује и роба на бувљацима, мимо банкарских токова. Банке одобравају такве дугорочне позајмице, како је рекао, по систему – ево ти кредит да ми га никада не вратиш, али камату мораш да ми платиш.

У свету готовински кредити служе само за краткорочно премошћавање финансијских проблема. Грађани не би требало да се задужују овим кредитима на рок дужи од пет година, јер се њихова кредитна способност оптерећује високим каматама, истиче и Чедо Петровић, председник Извршног одбора Привредне банке Београд. Касније неће моћи да се поново задуже, макар и по повољнијим условима.

Уз напомену да је задуженост грађана у односу на бруто друштвени производ у Србији и даље испод просека у региону, Дејан Тешић, члан Извршног одбора банке Интеза, каже да је, с друге стране, тренд раста пласмана значајно експанзивнији него што је то било у земљама у региону и да прети да измакне контроли. Посебно ризична категорија јесу готовински кредити на дуже рокове. Да је одобравање готовинских кредита на десет година предугачак рок упозоравају и из Алфа банке и Уникредит банке. Како веле, има грађана који узму дугорочни готовински кредит да реновирају стан, али и оних који оду на егзотично летовање.

У сваком случају, много је боље да се узимају наменски зајмови јер су јефтинији. Грађани, међутим, инсистирају на кеш кредитима, са дужим роком отплате како би дошли до готовине с којом могу да чине шта хоће, по свом нахођењу. Када морају да „закрпе рупе”, као што су месецима неплаћени рачуни, а плата мала да би се кредит узео на краћи рок, онда је, нажалост, упркос свим упозорењима, мали избор.

-----------------------------------------------------------

Мало, а много

Дуг по запосленом човеку у Србији у јуну био је 4,58 просечних плата или 1.619 евра. Према износу обавеза појединца у банци ми нисмо много задужени, поготово у односу на комшије у окружењу – у Бугарској, Румунији, а нарочито Хрватској. Крајем јуна, дуг по становнику у Србији износио је 430, а у Хрватској чак 3.183 евра. Шта је, међутим, проблем. Изузетан раст тих кредита. За седам месеци ове године „испуцана” је целокупна сума одобрена у прошлој години. Невоља више су и камате. У Србији су каматне стопе на краткорочне позајмице грађанима у јуну биле 30,39, а у Хрватској свега 6,49 одсто.

Бисерка Думић

Politika