Иако је у Србији и даље много незапослених, охрабује податак да тај број из године у годину опада. У овом тренутку на евиденцији Националне службе за запошљавање (податак из августа месеца) има 733 хиљаде незапослених лица.

Међутим, према aнкети о радној снази Републичког завода за статистику спроведеној у априлу 2008, стварни број је далеко мањи и износи 433 хиљаде, док је стопа незапослености 14 одсто. Од укупног броја незапослених, нешто мање од 55 одсто су жене, једна половина незапослених по први пут тражи посао, а преостали део чека на евиденцији рада више од две године, односно спада у дугорочно незапослене. Просечна старост незапосленог лица је нешто испод 40 година, просечно време чекања на посао за мушкарце је 4,3, а за жене 4,7 година.

Према речима Владимира Илића, директора Национале службе за запошљавање, то је показатељ да је велики број и даље пријављен на евиденцију зарад остваривања неких других права, а заправо и не тражи посао.

– Имајући у виду да смо само пре годину и по дана имали стопу незапослености од 21, 6, потом 18,8 у октобру 2007. године, садашње стање од 14 процената је изузетно. Све указује на смањење броја незапослених, мада се мора имати у виду да поменута анкета обухвата и све оне који остварују приходе и по било којем другом основу, чак укључује и рад на црно који, наравно, званична евиденција НСЗ не може да обухвати. Међутим, далеко важније у овом тренутку од тога колики је број незапослених јесте број оних који раде и како да дођемо до пристојног радног места и до пристојне плате. То значи да проблем није само наћи посао, већи је проблем да се обезбеди један стандард на тржишту рада, пристојни услови рада, односно све оно што гарантује Закон о раду, истиче Илић.

Процењује се да између 200 и 300 хиљада људи ради у сивој економији – или нису пријављени или су пријављени на далеко нижу основицу од стварне зараде, што је врло често случај, додаје наш саговорник.

–То с једне стране говори не само о неодговорности послодаваца, него можда указује и на чињеницу да су оптерећења на зараде прилично високе за овај ниво привредног развоја, и да послодавци имају превелик терет и обавезе према држави и запосленом, због чега су склони да један део зарада исплаћују на црно, објашњава Илић.

На опаску да послодавцима то неко дозвољава, Илић каже да постоје два правца деловања надлежних у Републици (НСЗ, пореских органа, инспекције рада и других) у борби са поменутим проблемом. Један је репресиван, кроз учестале контроле, а други је стимулативан, усмерен на пријављивање радника уз коришћење одређених повластица.

После двогодишње примене у пракси, стимулативне мере су се показале као добре, као што су између осталог добре ефекте почели да показују и програми додатног образовања, обуке и преквалификације, програми стручне обуке и волонтирања младих (практиканти и волонтери), које поред осталог спроводи и финансира НСЗ.

-----------------------------------------------------------

Ради 2,7 милиона људи

У Србији тренутно ради 2,7 милиона људи и они су практично сврстани у неколико кључних сектора: за послодавце (за плату) ради више од 1, 5 милион, од којих 500 хиљада у јавном сектору, 500 хиљада људи су предузетници (обављају самосталну делатност ) и нешто изнад пола милиона су људи који остварују приходе у пољопривреди.

-----------------------------------------------------------

За запошљавање у 2008. – 3,1 милијарда динара

За активне мере запошљавања у 2008. години издвојена је 3,1 милијарда, од чега је само до августа за две врсте субвенција из буџета одвојено милијарду и по динара. Према подацима НСЗ, субвенције за самозапошљавање добило је 2.651 лице, а исплаћене су и 4.892 субвенције за отварање нових радних места. Знатна новчана средства распоређена су и за субвенције за запошљавање и опремање радних места за особе са инвалидитетом, рефундирање њихових зарада и субвенцију доприноса на терет послодавца.

Izvor: Politika

Porasla stopa nezaposlenosti u zoni evra

Stopa nezaposlenosti u petnaestočlanoj zoni evra porasla je u avgustu na 7,5 odsto zbog bojazni od slabljenja evropskog ekonomskog rasta, saopštila je statistička agencija EU.

U julu je stopa nezaposlenosti u zoni bila 7,4 odsto nakon rekordnog minimuma od 7,1 odsto u decembru prošle godine.

Ekonomsko poverenje u zoni evra na najnižem je nivou za sedam godina jer su potrošači zamrzli trošenje u strahu za radna mesta, kao i od rastućih cena hrane i goriva.

Istovremeno su kompanije suočene sa manjim izvozom i otežanim uslovima kod zaduživanja zbog globalne finansijske krize.

Ekonomija zone evra u drugom kvartalu je bila u padu i, prema nekim očekivanjima, mogla bi da nastavi da beleži pad. Prognozira se da će Nemačka i Španija ove godine skliznuti u recesiju, kao i Britanija koja nije članica zone evra.

Španija inače ima najveću stopu nezaposlenosti u EU, od 11,3 odsto, u Nemačkoj, najvećoj evropskoj privredi, bez posla je 7,2 odsto radno aktivne populacije a u Francuskoj osam procenata. Najmanju stopu nezaposlenosti ima Holandija, 2,6 odsto.

U zoni evra posao traži 11,6 miliona ljudi dok je na nivou 27-člane EU bez posla 16,5 miliona ljudi, pokazuju podaci Evrostata

Izvor: MTS-Mondo