Beograd -- U Srbiji u poslednjih 10 godina čak i kada je bio evidentan privredni rast, izostao je rast zaposlenosti. Problem nezaposlenosti neće biti rešen uskoro.

„Alarmantna nezaposlenost nije isključivo karakteristika Srbije, već i drugih zemalja u okruženju. Nažalost, nema mnogo indikatora koji pokazuju da bi nezaposlenost mogla da opadne u skorijem periodu, i to je trend i u drugim zemljama u regionu” , rekao je nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji, Jovan Protić.

„S obzirom da će rast BDP u ovoj godini biti praktično oko nule, a naše iskustvo pokazuje da smo i u vreme relativno visokih stopa rasta imali rast nezaposlenosti, očekuje nas blagi porast nezaposlenosti. Od 2000. do danas bez posla je ostalo oko 900.000 ljudi”, rekao je autor studije i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Mihail Arandarenko.

Posmatrajući ekonomsku i finansijsku krizu u globalu, povećanje nezaposlenosti bez presedana i veoma visoki nivoi siromaštva koje je ono izazvalo, nastavili su da postoje dugo nakon što je ekonomska kriza dostigla svoj vrhunac. Broj nezaposlenih u svetu je porastao do 210 miliona, što je najviši nivo ikada zabeležen.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti starijih od 15 godina na kraju novembra 2011. godine iznosila je 23,7 posto , dok je na kraju 2008, kada je izbila svetska ekonomska kriza, iznosila 14,7 procenata. Od izbijanja krize u jesen 2008, broj zaposlenih starosti od 15 do 64 godine smanjen je do kraja prošle godine za oko pola miliona, sa 2,65 miliona na 2,14 miliona zaposlenih.

U Srbiji neće biti bolje još najmanje dve godine, uzevši u obzir tešku socijalnu situaciju u zemlji i ekonomske prilike, ocenio je Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Srbija je, dodao je Gligorov, politički dezorijentisana, sa dugovima koje ne može da vraća i nacionalnom valutom koju nema čime da brani. Ipak, Srbija je u boljem položaju od Grčke, u boljem položaju i od Argentine, jer ima fleksibilan kurs, ali je u veoma rđavom socijalnom stanju i politički dezorijentisana, objasnio je on u intervjuu frankfurtskim „Vestima”, ističući da ćemo teško vraćati dugove sem ukoliko se privredni rast značajno ne ubrza.

Buduća vlada, prema njegovim rečima, mora da izađe s realnim i kredibilnim programom, a glavni cilj je povećati zapošljavanje, jer je to goruće pitanje za državu.

„Politika zapošljavanja će morati da bude dugoročna, jer tu se ništa ne može postići na brzinu. Niska zaposlenost je daleko najveći privredni i socijalni problem. Pa bi trebalo da je i politički“, kazao je Gligorov.

Ekonomske zakonitosti pokazuju da do rasta zaposlenosti u jednoj državi može doći tek onda kada rast BDP bude najmanje pet posto godišnje i kada se taj rast stabilizuje nekoliko sezona.

S obzirom da se ove godine skok našeg BDP-a procenjuje na 0,1 posto a sledeće engde oko 1,3 procenata nije teško zaključiti kako će se kretati zaposlenost u našoj državi. Tim pre ako se ima u vidu da i kada smo imali dobar privredni rezultat broj zaposlenih nije rastao.

Izvor: B92

kul

malo manje od 200 ljudi dnevno ..