Portret: Vida Petrović Škero
Sudija
Autor: Vesna Mališić | Foto:FoNet | 14.03.2009. - 05:00


Devetog marta ove godine Vidi Petrović-Škero istekao je četvorogodišnji mandat predsednice Vrhovnog suda Srbije. Od 1. januara 2010. za devet meseci, više neće postojati Vrhovni sud i nijedan sud više neće biti isti. Počeli su da se primenjuju novi zakoni. Time se završava još jedna era u 163 godine dugoj istoriji otkako je ustrojen najviši sud koji, u poslednjoj instanci, rešava o pravima ljudi. Vida Petrović-Škero je poslednja u Skupštini izabrana predsednica Vrho­vnog suda pre nego što, naredne godine, počne sa radom Vrhovni kasacioni sud.

I kao što do 5. oktobra 2000. godine nikada žena nije bila na čelu najviše sudske vlasti, tako su se, od tada, na ovoj veoma odgovornoj funkciji smenjivale samo žene: Leposava Karamarković, Sonja Brkić, Vida Petrović-Škero i kao vršilac dužnosti do 1. januara Nata Mesarović.
Pitanje šta joj je kao predsednici Vrhovnog suda Srbije najteže palo Vidu Petrović-Škero zateklo je u trenutku kad se iseljavala iz predsedničkog kabineta i nalazila usred gomile još nesređenih papira, knjiga, ali verovatno i misli i utisaka. Pa ipak, rekla je u dahu: „Najteže za svakog sudiju je kad sudi sudiji i kad se suoči sa apsurdima sistema”. A već na početku mandata doživela je da se policija pojavi na vratima Vrhovnog suda sa nalogom za pretres sudijskog kabineta. Tada je uhapšen, a kasnije i osuđen na višegodišnju kaznu zatvora sudija Vrhovnog suda. Onda se desilo da osuđeni sudija, zbog neefikasnosti Skupštine, skoro godinu dana ne bude razrešen sudijske funkcije. I na izdržavanju kazne nalazio se neko ko je još uvek bio sudija Vrhovnog suda.
Druga teška odluka bila joj je da razreši svog zamenika, sudiju u koga je imala poverenja, koji je napravio grešku, na osnovu koje su iz pritvora puštena trojica ljudi, a radilo se o krivičnom delu terorizma.
Dramatično je doživela i suočavanje sa odgovornošću trojice sudija Vrhovnog suda, čije je razrešenje i ona tražila, zbog puštanja iz zatvora na uslovnu slobodu bivšeg zamenika direktora BIA Milorada Bracanovića.
Za četiri godine koliko je bila na čelu Vrhovnog suda, pokrenula je postupak za razrešenje dvojice sudija Vrhovnog suda i obratila se službi za nadzor za proveru funkcionisanja još tri sudije. To su, kaže, teška saznanja o nepravilnostima kojih u ovoj visokoj instituciji ne bi smelo biti.
Tako je bar mislila kad je davne 1970. godine upisivala Pravni fakultet u Beogradu, „ne da bi bila advokat ili direktor neke uspešne firme, nego sudija, čuvar pravde”, pa makar imala i malu platu i sedela na stolicama koje će joj cepati čarape. Diplomirala je u roku, a već naredne godine postala pripravnik u Drugom opštinskom sudu. I onda redom, bila saradnik, pa petnaest godina sudija, a onda i predsednik Građanskog odeljenja Drugog opštinskog suda u Beogradu, pa predsednik Okružnog suda, sudija Vrhovnog suda i konačno predsednik VSS. Posle is­teka mandata, vraća se ponovo su­dijskoj fu­nkciji u Gra­đanskom veću Vrhovnog suda.
Vida Petrović-Škero rođena je 15. marta 1952. godine u Beogradu. Odra­stala ispod tadašnjeg stadiona JNA, u vreme hipi pokreta i širenja sloboda, išla u Dvanaestu beogradsku gimnaziju na Voždovcu i sanjala kako će, kada završi fakultet, postati sudija za maloletničku delinkvenciju. Otac joj je bio profesor, a majka ekonomista koja je kratko radila, a onda se posvetila ćerkama. Njena majka potiče iz porodice sefardskih Jevreja, koji su iz Španije došli najpre u Skoplje, pa se preselili u Beograd. Jedina je žena koja se iz porodice Kalderon, nakon vekova, udala za čoveka druge vere. Prezime Petrović ju je spaslo. Samo je ona, iz čitave porodice, preživela Drugi svetski rat.
Za Vidu Petrović-Škero prvi veliki profesionalni izazov bila je izborna krađa 1996. godine. Bila je među dvadesetak sudija koje su, zbog političkih manipulacija i zloupotreba, osnovale Društvo sudija Srbije. Redovna na protestima i aktivna u Društvu sudija iako su tadašnje vlasti to smatrale opasnim delovanjem. Kada je razrešeno prvih troje sudija, postaje predsednik Društva sudija i inicira saopštenje pod nazivom „Svilen gajtan”, aludirajući na vlast koja uklanja neposlušne sudije. Zato se našla u grupi od 13 sudija koji su u sledećoj turi razrešene. Vest o tome saznala je dok je sa suprugom i ćerkama bila na odmoru. „Kako komentarišete vaše razrešenje?”, probudio ju je jednog jutra najbrži novinar. Odjednom joj se čitav život promenio. Napustila je sud, a onda radila u službi pravne pomoći u CUPS-u, na projektu stvaranja centra za edukaciju sudija, pripremila izveštaj o poštovanju konvencije o pravima deteta za Centar za ljudska prava. I dva puta se pojavila na sudu u ulozi advokata. To iskustvo bilo joj je najneprijatnije. Srećom, trajalo je kratko. Posle 5. oktobra, sa ostalim sudijama vraćena je na posao i izabrana za predsednika Okružnog suda. Dve godine kasnije podnela je ostavku i konkurisala za sudiju Vrhovnog suda.
Vida Petrović-Škero se nije mnogo slagala sa ministrima pravde, ni pre ni posle 2000. Ali ni oni sa njom. Nekada su se ti sukobi ticali direktnih pritisaka, nekada koncepcijskih neslaganja, a nekada uverenja da nema koordinacije sve tri grane vlasti. Iako je zadovoljna što su u poslednje vreme doneta tri važna zakona koja povećavaju garancije nezavisnosti sudstva, strahuje da li će se nova organizacija sudstva uraditi u roku i da li će se u velikoj neizvesnosti naći sudska grana vlasti.
Sad kad više nije predsednica suda, ostaje joj malo više vremena koje odavno duguje svojoj porodici i prijateljima, ali i starim navikama, šetnjama, pozorištu, knjigama. Ali sudeći po strasti s kojom govori o problemima sudstva, reizboru i „velikom eksperimentu” u koji se mogu zaglaviti sudske reforme, to će sigurno biti samo predah.

Izvor: Blic