Portret: Nenad Čanak
Insajder
Autor: Vesna Mališić | 21.03.2009. - 05:00


Kada su Nenada Čanka pitali na čemu zasniva svoj individualni marketing, on je rekao: „U srpskom narodu se prepričavaju dve stvari - vic i trač. Vic mora biti duhovit, a trač pikantan. Zato sam ja smišljao pikantne i duhovite priče da bi ih ljudi prepričavali i spominjali moje ime.” Možda to može biti i deo objašnjenja zašto se ovaj poslanik srpske skupštine našao u kući „Velikog brata”, dajući sveži doprinos uveliko praktikovanoj estradizacije politike. Bilo kako bilo, on je preko noći postao tema broj jedan srpskih medija, objašnjavajući presedan koji je napravio željom da podrije ideju „stvarne televizije”. A u stvari, svojim performansom, hteo ne hteo, on je parodirao srpski politički život, ostavljajući nas samo u žanrovskoj dilemi da li se radi o komediji, tragediji ili vodvilju.

Sudeći po podacima iz njegove biografije, ne bi se moglo reći da se u svemu tome našao slučajno. Jer Nenad Čanak ima zavidna teorijska znanja, ali i školu kafane. Studirao je filozofiju, a završio Ekonomski fakultet, specijalizovao globalni marketing i mikroračunarske mreže. Čak je 1987. godine napravio najveću računarsku mrežu u SFRJ. Završio je odsek za flautu i klavir. Svira i gitaru. Komponovao je muziku za radio-drame i filmove, sarađivao sa „Električnim orgazmom” i „Lav hantersima”. Pisao najpre poeziju, pa kratke priče. Bio novinar. Objavio više knjiga. Mogao je da se nadmeće u plivanju i skakanju padobranom sa visine od tri hiljade metara. Radio je kao konobar i svirao po kafanama. Jedino je svom pokojnom ocu priznavao da bolje kuva, ali nikome da pravi bolje od njega kobasice od divljači. Kulinarskom umeću naučile su ga baka i tetka. Hedonista je i uživanja ne propušta.
Srušio je mit o pitomom vojvođanskom političaru koji govori biranim rečima. Njegov jezik je prgav, ponekad prljav, bez preteranih metafora.
Važnu životnu školu izučio je u kafanama gde je svirao kad se kao dvadesetogodišnjak odmetnuo od porodice - univerzitetskih profesora i visokih političkih funkcionera Vojvodine. Otac mu je bio gradonačelnik Novog Sada, član predsedništva Vojvodine, a majka član Gradskog komiteta. Sa bendom „Šta” upoznao je sve vojvođanske birtije. I tu je savladao primenjenu psihologiju, kako da prepozna prava lica ispod maski koje ljudi nose. „Samo što su u politici ljudi pijani od vlasti, a u kafani od rakije.” Svirao je Sinatru na skalinama Dubrovnika, Hendriksa na novosadskom keju, „Kreće se lađa francuska” za Srpsku novu godinu, učio dobrovoljce 1999. da u dva glasa pevaju „Marširala kralja Petra garda” na mađarskom. I uvek se silno zabavljao.
Druga strast mu je bila brzina, motor „honda”, s 240 km na sat. To ga je, doduše, skupo koštalo. Ali u životu je mogao da radi dve stari, rizične ili dosadne. Birao je rizične. Zato je bio i padobranac. „Kad čovek navežba da neuspeh nije opcija, onda to postaje karakterna osobina”, rekao je posle jednog skoka. Priznao je da padobranstvo ima i loše strane: „Kad doživiš adrenalinski šok, onda ti ovaj civilni život postane sladunjav.”
Malo više uzbuđenja pronalazio je u politici na koju su ga, pričao je, naveli roditelji komunisti, odnosno preci koji su se iz doline Zrmanje u Lici doselili u Banat. Zli jezici, međutim, govorili su da je u politiku, u stvari, ušao kao tatin sin i zet čuvenog autonomaša Živana Berisavljevića. On je, međutim, tvrdio kako su njegova dva druga napravila partiju i pošto im je trebao vođa, pozvali su njega. A kvalifikovao se jer svi silni učitelji iz njegove porodice nisu uspeli da ga nauče da bude poslušan. Osim toga, kao potomak kolonizatora, naučio je da vodi računa o Vojvodini. Njegov pradeda se, naime, u Minhenu oženio groficom Elizabetom fon Hercog, njegovom prababom, i u miraz dobio mlinove u Vojvodini. Od tada je Vojvodina njegov zavičaj.
Mnogi Čanka smatraju autonomašem. On problem na relaciji Beograd-Vojvodina vidi ovako: „Mi hoćemo naše pare, a i oni hoće naše pare. Kad dobijemo odgovor na pitanje čije su naše pare, nesporazuma više neće biti.”
U politiku je ušao 1990. sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine. Godinu dana kasnije, zbog organizovanja antiratnih mitinga, bio je mobilisan. Rekli su mu da je dobrovoljac i poslali ga u Vukovar. Šest godina kasnije postao je poslanik u Skupštini Srbije. U vreme NATO bombardovanja bio je pravi dobrovoljac i tvrdio da su „svi ligaši spremni da brane zemlju”. U vreme rušenja Miloševića držao je zapaljive govore, a jedan je završio predlogom da Milošević visi na Terazijama. Svoj pragmatizam u politici izrazio je sloganom: „Začepi nos i glasaj za DOS.” Kad su prošli ratovi i revolucije, izabran je za predsednika Skupštine AP Vojvodine. Jedini se dosledno zalagao da radikale treba zabraniti. Posle ubistva Zorana Đinđića veoma mu je zamereno što je njegov kum Nenad Opačić osuđen kao glavni organizator prodaje droge u Novom Sadu i povezan sa zemunskim klanom. Politički se, svih ovih godina, pozicionirao na relaciji LDP-DS.
U Skupštini Srbije, gde je danas poslanik, uvežbao je ironične jezičke obrte: Ilić magistar Velimir ili Koštunica doktor Vojislav, i sada ga već mnogi oponašaju. U polemičkom žaru ne ustručava se da s govornice nekoga nazove dripcem ili magarcem. Prečesto gostuje na Televiziji „Pink”, snima duete s narodnjacima, sluša džez, obožava sina Milana, ima dva razvedena braka i devojku Jelenu. Novembra ove godine puni pedeset godina.
Ovog trenutka njegova glavna rola je u kući „Velikog brata”, za koju se u šali govori da je istureno odeljenje Skupštine Srbije. Preko nje će se još jednom istraživati koliko se zbog estradnog paradiranja političara i pretvaranja politike u spektakl pažnja birača premešta s važnih problema na utiske koji političari ostavljaju u javnosti. Nenada Čanka kao da za sve to nije mnogo briga. A da li je dobro procenio krajnje efekte svog poigravanja s idejom zatvorenog društva, tek će se videti. Račun, inače, stiže na kraju.




Izvor: Blic

KRME

Крмача дебела , чекали су да се опраси у тој кући

Debeli dripac. Doduse pametni dripac, a tim i opasniji...

мој потпис..

Marija Vasić (34), bivša supruga lidera LSV-a, optužuje
Čanak mi oteo sina

Utorak - 23.06.2009
Nenad Čanak (50), lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, odveo je u petak posle podne svog desetogodišnjeg sina M. Č. iz stana u kom je mališan do sada živeo s majkom.

Čanak je sina oduzeo od majke Marije Vasić (34), pozvavši se na rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu. Sudsko veće dodelilo je lideru LSV-a starateljstvo nad detetom obrazloživši takvu odluku mišljenjem Centra za socijalni rad u kom se navodi da majka koja je u sedmom mesecu trudnoće zbog toga „ima smanjene mogućnosti u posvećivanju detetu i bavljenju njime“!
Iako se postupak hitnog oduzimanja deteta primenjuje kada je u pitanju teško fizičko, mentalno zlostavljanje, toksikacija, psihički poremećaji..., centar je kao kriterijum za svoje mišljenje naveo i veličinu stana majke (iznajmljen, 80 kvadrata) i oca (vlasništvo, 140 kvadrata), te da je „naselje gde otac živi prostrano i bezbedno, sa privlačnim brojem sadržaja“! Važan faktor takođe je i blizina raspusta...
Dečakova majka Marija Vasić, koja je s Nenadom Čankom bila u braku tri godine, a od koga se razvela dok dečak još nije proslavio ni drugi rođendan, kaže da se njen bivši muž u petak samo pojavio na vratima sa rešenjem u rukama, zahtevajući da mu preda dete.

- Pretio mi je da će, ako na to ne pristanem, pozvati policiju... I prethodnih meseci se slično ponašao, ali je sve nedavno kulminiralo, tako da sam čak pozvala policiju, o čemu postoji i zapisnik. Stvarno nisam želela da dete izlažem dodatnim traumama i pustila sam ga da ide. Bio je zbunjen, nije znao ni kako da se postavi... Pa ja sam se ceo Milanov život trudila da ima normalan odnos s ocem, a sada se ovo dešava - priča potreseno Marija, koja je u 30. nedelji trudnoće, a zbog stresa u kojem se našla, čak su joj počele i prerane kontrakcije, pa joj je lekar savetovao strogo mirovanje.
- Očekujem dečaka, i to je divno. M. konačno više neće biti jedinac, dobiće brata... Zar to nije prirodna atmosfera za odrastanje? Kako to da na svet dolazi novo biće može mene da učini nepodobnom majkom - ogorčena je Marija, koja sada živi u vanbračnoj zajednici sa D. T.
Marija za ovakvu odluku optužuje i direktora Centra za socijalni rad u Novom Sadu Gojka Vujinovića, koji je na tu funkciju navodno postavljen kao resor Čankove stranke LSV.
- Ovo je klasična demonstracija sile. Posle ovoga što su mi uradili, sada mogu da me proglase i neuračunljivom ili ludačom. Tako je to kad je neko s one strane vlasti i zakona - kaže majka desetogodišnjeg dečaka, dodajući da će na sledećem ročištu tražiti izuzeće ovog centra, zbog njegove pristrasnosti.
„Alo!“ je juče više puta pokušao da stupi u kontakt i sa Nenadom Čankom, kako bi čuo i njegovu stranu priče, ali lider LSV-a do zaključenja ovog izdanja nije odgovarao ni na pozive ni na poruke upućene na poznate brojeve telefona.

Na sud pozvana preko komšinice

Ivana Perović-Semenović, advokat Marije Vasić, zgrožena je činjenicom da je ceo slučaj vođen uz brojne procesne nepravilnosti.
- Prvo ročište bilo je zakazano za 3. jun. Moju klijentkinju uopšte nisu uredno pozvali. Iako je obaveza da se u ovakvim slučajevima poziv uručuje lično, njoj je dokument ubačen u poštansko sanduče, i to komšijsko! Na sreću, komšinica koja živi u inostranstvu, bila je u zemlji, pa smo tako saznali da je ročište održano. A zamislite da su na dokumentaciji napisali - „ubačeno“! To su najdrastičnija procesna kršenja - zapanjen je advokat.

 

M. D.

Izvor: Alo

Kako u Stradiji prolaze ovakvi ljudi:

Studirao je filozofiju, a završio Ekonomski fakultet, specijalizovao globalni marketing i mikroračunarske mreže. Čak je 1987. godine napravio najveću računarsku mrežu u SFRJ. Završio je odsek za flautu i klavir. Svira i gitaru. Komponovao je muziku za radio-drame i filmove, sarađivao sa „Električnim orgazmom” i „Lav hantersima”. Pisao najpre poeziju, pa kratke priče. Bio novinar. Objavio više knjiga. Mogao je da se nadmeće u plivanju i skakanju padobranom sa visine od tri hiljade metara. Radio je kao konobar i svirao po kafanama.

ovako:






zasto!?:

Свет паланке јавља се као идеално прост, јер као идеално сигуран свет, затворен у самог себе, и познат себи, он је предвиђен унапред, а свака делатност у њему је нужно предвиђена, и то у свом проверено најефикаснијем, најбржем и најекономичнијем виду

prasac bi trebao da zna da su i tito i djindjic pred smrt imali problema sa nogom, hm.... odakle mi ovo bese poznato

ako neko moze da kraturu koja lici na canka onda nemamo o cemu da pricamo, pogledajte ga samo

Dominic... dosta...

Cirkuzant Šešeljevog kalibra, samo druge političke orjentacije. Inače, što se tiče ovih podataka, ekonomija, filozofija, gitara, računari ... ovo ono, ko je radio ikada nešto u praksi, zna da dobar majstor uvek zna da radi jednu stvar. Univerzalni poznavaoci svega i svačega ne postoje. I na kraju da se vratim na prvu rečenicu, upravo činjenica da autonomaše tj separatiste vodi vojvođanski "Šešelj" govori o tome kolke su šanse da se njihove ideje ostvare u praksi ... taman kolko se ostvarila i Šešeljeva ideja o Velikoj Srbiji.