Strastveni pušači postaju nepušači za samo jedan dan zahvaljujući „Alen Kar“ metodi

Bio jednom jedan pušač...



Onima koji pokušavaju da se oslobode pušenja pravi problem zapravo predstavlja ubeđenje da u cigaretama imaju oslonac, zadovoljstvo i da im one pomažu da se skoncentrišu i opuste

Dugo vas je iritiralo pitanje bliskih prijatelja nepušača, kako vam nije muka od cigarete? Jednostavno, niste mogli da im objasnite kakvu satisfakciju i zadovoljstvo osećate dok uvlačite dim i otresate pepeo u pikslu. Kad god da vas neko pita zašto pušite, vi biste istog trenutka zapalili još jednu. Sada kada vratite film, dođe vam smešno sa kakvim ste se problemima mučili. Pošto ste osetili potpuno olakšanje od kada ste izašli iz vrzinog kola pušača, imate potrebu da svoje zadovoljstvo podelite sa svima koji muku muče sa tim porokom.

Prema mnogim istraživanjima u svetu i kod nas, većina strastvenih pušača zna da je duvan štetan po zdravlje. Prema tome svaki pušač je svestan činjenice da sebi skraćuje život i da povećava rizik da oboli od raka, bolesti srca i krvnih sudova, teških bolesti pluća i drugih. U Beogradu već sedam meseci uspešno radi „Alen Kar centar“za brzo odvikavanje od pušenja. Alen Kar metod nastao je još davne 1983. godine, a do danas se primenjuje u 38 zemalja sveta od Meksika do Australije. U svetu aktivno funkcioniše oko 80 centara „Alen Kara“.

Pošto je i sam bio strastveni pušač Alen Kar je shvatio da je jedini razlog zbog koje pušači pale sledeću cigaretu zapravo potreba da se oslobode neugodnosti izazvane prethodnom. Alen je isto tako shvatio da je veoma lako osloboditi se zavisnosti jer su simptomi fizičke nikotinske apstinencijalne krize blagi, a njihova manifestacija se svodi na osećaj praznine i nesigurnosti. On je uočio da pušačima koji pokušavaju da se oslobode pušenja pravi problem zapravo predstavlja ubeđenje da u cigaretama imaju oslonac i zadovoljstvo da im one pomažu da se skoncentrišu i opuste. Upravo ova iluzija predstavlja razlog zbog kojeg pušači ne uspevaju da ostave pušenje, a periodi apstinencije praćeni su osećajem da im je nešto uskraćeno. Alen je zaključio da se pušači susreću sa dve vrste straha. Jedan je onaj od štetnih posledica pušenja, a drugi onaj kako će dalje živeti bez cigareta. Otklanjanjem oba ova straha uspeo je da pušačima pomogne da cigarete ostave sa uživanjem odmah, bez snage volje i osećaja odricanja.

- Metod se sprovodi na petočasovnim terapijama u grupama do 15 ljudi. Za većinu pušača, dovoljna je jedna terapija dok su za one kojima je potrebno nešto više vremena obezbeđene dve dodatne, dvoipočasovne terapije. Sa medicinskog aspekta gledajući, metod predstavlja kombinaciju bihejvioralne i kognitivne psihoterapijske tehnike. Pušači razgovaraju sa terapeutima i razbijaju iluziju da pušenje razbija dosadu, smanjuje stres, da pomaže koncentraciji pri radu i da pruža posebno zadovoljstvo - tvrdi direktor „Alen Kar centra“ u Beogradu Miloš Raković.

Prema rečima gospodina Rakovića, uz pomoć ove specijalne metode od osnivanja prvog centra pa sve do danas u svetu je više od 10 miliona ljudi reklo „doviđenja“ pušenju. Prema najnovijim statističkim podacima, oko 38 odsto punoletnih Srba puši, a ako vi spadate u strastvene pušače, metoda „Alen Kar“ je lak način da se rešite cigareta.

Izvor: Glas Javnosti

Pušenje je više od navike

Pušenje je vodeći svjetski uzročnik preuranjene smrtnosti, a Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) procjenjuje da će se broj osoba koje u svijetu umiru od bolesti povezanih s pušenjem do 2020. godine udvostručiti na 10 milijuna godišnje, ako se postojeći trendovi pušenja i dalje nastave



Dobrobit koja proizlazi iz prestanka pušenja trenutačna je i izravna i smanjuje opasnost od preuranjene smrti. Danas se zna da prestankom pušenja pušači umanjuju povišeni kardiovaskularni rizik do 50 posto. Ipak, iako bi mnogi pušači željeli prestati pušiti, prema procjenama SZO-a manje od pet posto pušača koji bez stručne pomoći pokušavaju prekinuti ovu za zdravlje opasnu naviku ustraje u apstinenciji najviše godinu dana.

Razlog tomu leži u činjenici da duhanski dim koji sadrži više od 4.000 različitih kemijskih sastojaka, sadrži i najpoznatiji - nikotin – koji stvara ovisnost. Doc. dr. sc. Veljko Đorđević, Pročelnik Zavoda za socijalnu psihijatriju KBC-a Zagreb ističe: 'Pušenje je za neke i više od navike. Naime, s vremenom se kod pušača razvoja tolerancija prema nikotinu te psihička i fizička navika i metabolička ovisnost o nikotinu.'

Da je pušenje više od navike, potvrđuje i SZO. Naime, duhanska ovisnost službeno je zavedeni organski mentalni poremećaj u Internacionalnoj klasifikaciji bolesti i ozljeda pripremljenoj od SZO-a. Dobra vijest je da znanstvenici danas bolje razumiju ovisnost o nikotinu, posebice ulogu nikotinskih receptora, a napredak znanosti tj. proaktivna medicinska intervencija sigurno će se pokazati korisnom u borbi za nepušenje.

Doc. dr. sc. Veljko Đorđević je istaknuo: 'Veliki broj pušača pokušava samostalno prestati pušiti, ali pušači kod kojih se razvila psihička i fizička ovisnost najčešće trebaju stručnu pomoć. Za sve one pušače koji do sada koji nisu uspjeli poručio bih - Ne uspjeti je neuspjeh samo ako se ne pokuša ponovno prestati pušiti. Danas raspolažemo novim i učinkovitim farmakološkim sredstvima koji smanjuju žudnju i umanjuju simptome apstinencije.'

Pri prestanku pušenja, prema SZO, ispitivanja su pokazala da čak i kratki savjeti zdravstvenih stručnjaka mogu povećati razinu apstiniranja od duhana za čak 30 posto. Svi pušači kontinuirano bi trebali biti ohrabrivani od zdravstvenih djelatnika da prestanu pušiti.

Pasivni pušači

Pušači ne ugrožavaju samo svoje zdravlje. Nepušači izloženi pasivnom dimu također su ugrožena skupina. Međunarodna organizacija rada procjenjuje kako izlaganje pasivnome dimu na radnom mjestu uzrokuje oko 200 tisuća smrtnih slučajeva godišnje diljem svijeta. Izlaganje pasivnom dimu također može povećati rizik od koronarne srčane bolesti kod nepušača za čak 25 do 30 posto. Čak oko 700 milijuna djece – gotovo polovina djece na svijetu – redovito je izloženo pasivnom dimu čime se kod njih povećava rizik od razvoja astme i ostalih teških bolesti.

Krivac za mnoge bolesti

Pušenje šteti gotovo svakom organu u tijelu te se povezuje s mnogim bolestima, uključujući bolesti srca i krvnih žila, karcinom, bolesti dišnih putova i moždani udar. Pušenje je direktni ili indirektni krivac kod više od 50 bolesti od kojih je 20 smrtonosno. SZO je utvrdila kako će jedna od dvije osobe koje trenutno puše umrijeti od bolesti povezane s pušenjem, dok do polovine smrti u populaciji višegodišnjih pušača dolazi u srednjim godinama.



Karcinom pluća – najčešći uzrok smrtnih slučajeva povezanih s karcinomom u SAD-u – svake godine uzrokuje više smrtnih slučajeva nego karcinom dojke, karcinom prostate i karcinom debeloga crijeva zajedno. Svakih 30 sekundi netko umre od karcinoma pluća. Vjerojatnost da će pušač oboljeti od karcinoma pluća gotovo je 22 puta veća nego kod nepušača. Pušenje uzrokuje oko 90 posto slučajeva karcinoma pluća kod muškaraca i 80 posto kod žena.

Pušači mogu izgubiti sluh ranije od nepušača. Pušači lakše podliježu gubitku sluha uzrovanom infekcijama uha ili bukom. Također postoji tri puta veća vjerojatnost da će pušač dobiti infekciju srednjeg uha nego nepušač.

S pušenjem povezane bolesti srca i krvožilnog sustava svake godine u razvijenim zemljama prouzroče smrt više od 600,000 ljudi. Pušenje uzrokuje brže kucanje srca, podiže krvni pritisak i povećava opasnost od hipertenzije i začepljenja arterija te u konačnici uzrokuje srčane infarkte i moždane udare.

Ukoliko žena uzima kontracepcijske pilule i puši, kod nje raste rizik od nastanka krvnih ugrušaka i srčanoga infarkta
Od pušenja ‘žute’ prsti i zubi, a uslijed tvari koje se nalaze u dimu. Ono ujedno uzrokuje preuranjen nastanak bora stoga što nikotin steže sitne kapilare putem kojih se hrani koža.

Pušenje može prouzročiti deformacije spermija i oštetiti DNK uzrokujući pobačaj ili prirođene mane. Pušenje također smanjuje broj spermija i reducira dotok krvi u penis, što može dovesti do impotencije. Neplodnost se češće javlja kod pušača.

Pušenjem se povećava rizik od nastanka Buergerove bolesti obliterirajućeg tromboangitisa) – upale arterija, vena i živaca, prvenstveno u nogama, a koja za posljedicu ima ograničen protok krvi. Ako se ne liječi, Buergerova bolest može dovesti do gangrene (odumiranja tjelesnog tkiva) i amputacije zahvaćenih područja.

SZO procjenjuje da je tijekom 2002. godine diljem svijeta umrlo 2.75 milijuna ljudi od kroničnih opstruktivnih plućnih bolesti (KOPB) poput bronhitisa i emfizema. KOPB je u SAD-u uzrok 59% bolesti koje se mogu pripisati pušenju te je jedini glavni uzročnik smrti koji je još uvijek u porastu.

Izvor: Tportal

Najgluplja navika



Gotovo svaki treći punoljetni građanin Hrvatske ovisan je o nikotinu. Više muškarci nego žene. Moždani udar i koronarne bolesti srca glavni su nam uzročnik smrtnosti. Da nije i to razlog?

U cijelome svijetu ima oko 1,3 milijarde osoba koje puše cigarete, a porazni su podaci da svake godine od bolesti povezanih s pušenjem umire pet milijuna ljudi. U Hrvatskoj gotovo svaka treća odrasla osoba puši, od čega 33,8 posto muškaraca i 21,7 posto žena.

Pušenje je vodeći svjetski uzročnik preuranjene smrtnosti, a Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) procjenjuje da će se broj osoba koje u svijetu umiru od bolesti povezanih s pušenjem do 2020. godine udvostručiti na 10 milijuna godišnje, ako se postojeći trendovi pušenja i dalje nastave. Prema podacima SZO-a, svakih osam sekundi jedna osoba umre od neke bolesti povezane s pušenjem, no zabrinjavajuća je činjenica da netko drugi jednako tako brzo po prvi puta zapali cigaretu.

Prestanak pušenja
Dobrobit koja proizlazi iz prestanka pušenja trenutačna je i izravna. Prestanak pušenja u bilo kojoj dobi smanjuje opasnost od preuranjene smrti. Danas se zna da prestankom pušenja pušači umanjuju povišeni kardiovaskularni rizik do 50 posto. U prilog tome govori i činjenica da se 15 godina nakon prestanka pušenja rizik od nastanka koronarne bolesti srca izjednačuje s onim u nepušača. Ipak, iako bi mnogi pušači željeli prestati pušiti, prema procjenama SZO-a, manje od pet posto pušača koji bez stručne pomoći pokušavaju prekinuti ovu za zdravlje opasnu naviku ustraje u apstinenciji najviše godinu dana.

Razlog tomu leži u činjenici da duhanski dim koji sadrži više od 4.000 različitih kemijskih sastojaka, sadrži i najpoznatiji – nikotin, koji stvara ovisnost. Doc. dr. sc. Veljko Đorđević, pročelnik Zavoda za socijalnu psihijatriju KBC-a Zagreb ističe: "Pušenje je za neke i više od navike. Naime, s vremenom se kod pušača razvija tolerancija prema nikotinu, te psihička i fizička navika i metabolička ovisnost o nikotinu."

Danas je i znanstveno dokazano da je pušenje više od navike i da kod većine stvara ovisnost. Mnoge karakteristike to potvrđuju – tolerancija prema nikotinu te fizička, psihička i emocionalna ovisnost o nikotinu. Da je pušenje više od navike, potvrđuje i SZO. Naime, duhanska ovisnost službeno je zavedeni organski mentalni poremećaj u Internacionalnoj klasifikaciji bolesti i ozljeda pripremljenoj od SZO-a.

Dobra vijest je da znanstvenici danas bolje razumiju ovisnost o nikotinu, posebice ulogu nikotinskih receptora. Naime, nikotin je psihoaktivna tvar i veže se na nikotinske receptore u mozgu, uvećavajući otpuštanje neurotransmitera, uključujući dopamin koji stvara osjećaj ugode osjećaj ugode vezan uz pušenje. S obzirom na visoku razinu morbiditeta i mortaliteta povezanog s pušenjem, napredak znanosti, tj. proaktivna medicinska intervencija sigurno će se pokazati korisnom u borbi za nepušenje.

"Veliki broj pušača pokušava samostalno prestati pušiti, ali pušači kod kojih se razvila psihička i fizička ovisnost najčešće trebaju stručnu pomoć. Za sve one pušače koji do sada nisu uspjeli poručio bih – ne uspjeti je neuspjeh samo ako se ne pokuša ponovno prestati pušiti. Danas raspolažemo novim i učinkovitim farmakološkim sredstvima koji smanjuju žudnju i umanjuju simptome apstinencije", istaknuo je dr. Đorđević.

Pri prestanku pušenja, prema SZO-u, ispitivanja su pokazala da čak i kratki savjeti zdravstvenih stručnjaka mogu povećati razinu apstiniranja od duhana za čak 30 posto. Svi pušači kontinuirano bi trebali biti ohrabrivani od zdravstvenih djelatnika da prestanu pušiti.

Pasivni pušači
Pušači ne ugrožavaju samo svoje zdravlje. Nepušači izloženi pasivnom dimu također su ugrožena skupina. Međunarodna organizacija rada procjenjuje kako izlaganje pasivnome dimu na radnom mjestu uzrokuje oko 200 tisuća smrtnih slučajeva godišnje diljem svijeta. Izlaganje pasivnom dimu također može povećati rizik od koronarne srčane bolesti kod nepušača za čak 25 do 30 posto. Čak oko 700 milijuna djece – gotovo polovina djece na svijetu – redovito je izloženo pasivnom dimu, čime se kod njih povećava rizik od razvoja astme i ostalih teških bolesti.

Krivac za mnoge bolesti
Pušenje šteti gotovo svakom organu u tijelu te se povezuje s mnogim bolestima, uključujući bolesti srca i krvnih žila, karcinom, bolesti dišnih putova i moždani udar. Pušenje je direktni ili indirektni krivac kod više od 50 bolesti od kojih je 20 smrtonosno. SZO je utvrdio kako će jedna od dvije osobe koje trenutno puše umrijeti od bolesti povezane s pušenjem, dok do polovine smrti u populaciji višegodišnjih pušača dolazi u srednjim godinama.

Posljednja znanstvena istraživanja pokazuju da pušenje povećava rizik:
- 100 posto od moždanog udara i koronarne bolesti srca
- 300 posto od smrti uzrokovane nedijagnosticiranom koronarnom bolesti srca
- 300 posto od nastanka periferne arterijske bolesti
- 400 posto od aneurizme abdominalne aorte

Izvor: NetPortal

Kad ostavite cigarete, organizam odmah počinje da se regeneriše

Istraživanja su pokazala da 70 odsto pušača želi da se oslobodi svoje nezdrave navike. Od svih ispitanih koji su pokazali želju da prestanu da puše, jedna trećina je veoma ozbiljna u toj nameri, ali što čovek duže puši, manje su šanse da se štetne navike zaista oslobodi zauvek.

Kada prestanemo da pušimo

Kada pušač prestane da konzumira cigarete, organizam skoro odmah počinje da popravlja štetu koja je zdravlju naneta višegodišnjim pušenjem. Evo šta se dešava:

 Dvadeset minuta posle poslednje popušene cigarete krvni pritisak i puls se vraćaju na normalu.

 Nakon osam sati koncentracija nikotina i ugljen-monoksida u krvi smanjuje se 50 odsto, a koncentracija kiseonika se vraća na normalu.

 Posle 24 sata ugljen-monoksid se potpuno eleminiše iz krvi a pluća počinju da se čiste od sekreta nastalog usled pušenja.

 Posle 48 sati u organizmu nema više nikotina a čulo mirisa i ukusa se znatno izoštrava.

 Posle 72 sata disanje postaje dublje, opuštaju se bronhije i raste nivo energije.

 Posle dve do 12 nedelja uspostavlja se normalna cirkulacija krvi.

 U narednih tri do devet meseci pojačava se kašalj i „škripanje“ u plućima kao posledica njihovog čišćenja.

 Posle godinu dana rizik od srčanih bolesti se smanjuje za polovinu u odnosu na pušače.

 Posle 10 godina rizik od raka pluća smanjuje se upola u odnosu na pušače.

 Posle 15 godina rizik od srčanog udara je isti kao kod osoba koje nikada nisu pušile.

Krize

Usled prestanka pušenja kod svih se pojavljuju krize. One su delom psihičkog, a delom fizičkog porekla. Evo najčešćih simptoma:

 Agresivnost i nervoza se javlja kod 50 odsto ljudi koji se odvikavaju od cigareta a traje oko četiri nedelje.

 Depresija se javlja kod 60 odsto ljudi u periodu kraćem od četiri nedelje.

 Nemir kod 60 odsto ljudi koji se odvikavaju traje manje od četiri nedelje.

 Smanjena koncentracija traje manje od dve nedelje i javlja se kod 70 odsto ljudi u procesu odvikavanja.

 Pojačan apetit javlja se kod 70 odsto ljudi i traje duže od 10 nedelja.

 Glavobolja se javlja kod 10 odsto ljudi koji se odvikavaju od nikotina i traje do 48 sati.

 Nesanica se javlja kod 25 odsto ljudi i traje manje od nedelju dana.

 Potreba za cigaretama javlja se kod 75 odsto ljudi koji se odvikavaju od pušenja i traje duže od dve nedelje.

Menjajte navike

Pušač koji razmišlja o ostavljanju cigareta najčešće je zabrinut da će se ugojiti. Više od 60 odsto pušača poveća svoju telesnu težinu, ali je to najčešće dva-tri kilograma i predstavlja minimalan rizik po zdravlje u odnosu na štetno dejstvo nikotina.

Pored jake volje i čvrste odluke, potrebno je izmeniti mnoge svoje navike, ali mogu pomoći i preparati koji su se pojavili na tržištu kao što su sprejevi za nos, nikotinske gume za žvakanje i nikotinski flasteri, koji mogu uvećati šanse za trajno odvikavanje od ove štetne navike. Pušenje ili zdravlje, odlučite sami!

Izvor: Kurir

Pušenje 'topi' mišiće, a ne masno tkivo

Mišljenje da pušenje smanjuje apetit i pomaže pri smanjenju telesne težine opovrgli su naučnici u Austrliji nakon otkrića da nije reč o smanjenju nakupljenih masnih naslaga, već mišićnog tkiva..

Osoba će izgledati mršavije i vaga će pokazivati manje kilograma, ali takav način gubitka telesne težine štetan je za zdravstveno stanje pojedinca, objasnila je Margaret Moris sa Univerziteta “New South Wales”.

Ona dodaje kako će većina masnih naslaga, kojih smo se želeli 'rešiti' – zadržati, ali i nastaviti da se sakupljaju, posebno oko srca pušača, njegovih pluća i jetre.

Margaret Moris je istraživanje, zajedno sa saradnicima sprovela na grupi laboratorijskih miševa.

Polovina miševa bila je izložena dimu cigareta, odnosno ekvivalentu od četiri dnevno popušene cigarete tokom šest dana u nedelji, a ostatak miševa bio je smešten u kavezima koji nisu bili izloženi dimu cigareta.

Nakon sedam nedelja utvrđeno je da su miševi izloženi duvanskom dimu izgubili oko četvrtinu svoje telesne mase, ali je količina masnog tkiva kod njih ostala jednaka onoj kakvu su imali pre izlaganja dimu.

Margaret Moris rezultate istraživanja objavila je u stručnom časopisu “American Journal of Physiology”.

Izvor: B92

 =>=>

Arterije oštećene pušenjem mogu da se regenerišu po odvikavanju

Otvrdle arterije usled pušenja mogu da povrate svoju elastičnost po odvikavanu. Potrebno je deset godina da prođe od odvikavanja da se arterije vrate u normalno stanje kakve su bile pre navikavanja na cigarete. Naravoučenije je da što se pre odviknete od ove štetne navike to je bolje po vaše arterije.

Arterije usled dejstva štetnih materija iz cigareta gube elastičnost što vodi ka povećanju krvnog pritiska što je opet povoljno tle za razvoj kardiovaskularnih bolesti i put do infarkta ili moždanog udara.

Najnovijom studijom je bilo obuhvaćeno 554 ispitanika koji su imali povišeni krvni pritisak i nisu ga lečili. 268-ro ispitanika nikada nije pušilo, 150-toro su bili pušači i 136-toro su bili bivši pušači. Studija je imala za cilj da utvrdi koliko utiče pušenje na promene na arterijama.

Od bivših pušača 22-oje je prestalo da puši pre manje od godinu dana, 44 u rasponu od jedne do 10 godina i 40-toro nisu pušači više od 10 godina.

Ono što je ova studija pokazala je da arterije dobijaju na fleksibilnosti u direktnoj proporciji od vremena koje je proteklo od zadnje popušene cigarete.

Istraživači su koristili metodu merenja arterijskog pulsa za merenje otvrdelosti arterija, koja je pokazala značajno povećanje tvrdine arterija kod pušača i onih koji su prestali da puše u roku manjem od godinu dana. Najveću promenu u odnosu na ovu grupu što se tiče fleksibilnosti arterija imali su oni koji su prestali da puše 10 godina ranije.

"Najznačajnije sa naučne tačke gledišta je", kaže Dr Roger Blumenthal, " da može da u ovom pogledu dođe do poboljšanja, oštećenja arterija nisu trajne promene, što bi trebalo da bude dodatan motiv za sve one koji planiraju da ostave pušenje".

Ovakvu vrstu ispitivanja treba dalje nastaviti u pravcu kako dužina pušačkog staža utiče i u kom stepenu na krvne sudove i da li je potreban duži period za povratak arterija u normalno stanje osobama koji su dugo pušile.

Studijom nisu obuhvaćena i druga oštećenja kao npr. oštećenja pluća usled pušenja, tj. postoji mnogo više razloga za odvikavanje.

Pušenje oštaćuje kožu. Druga nevezana studija izvedena na Mičigenskom medicinskom fakultetu je utvrdila da pušenje znatno utiče na starenje kože i to i onih delova kože koji nisu izloženi suncu i drugim štetnim atmosverskim pojavama. Dr Yolanda R. Helfrich, je ovom studijom dokazala direktnu vezu između dnevnog broja popušenih cigareta, broja godina pušenja i srazmerno tome intenzitetu oštećenja kože.

Izvor: TopVita

Pušačima se crno piše



Ministarstvo zdravlja će u ovoj godini pokrenuti inicijativu za izmenu Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama kojima će se poštriti borba protiv duvanskog dima, ali će se poptuna zabrana pušenja na javnim mestima uvoditi postepeno, izjavio je u utorak ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević.

Inicijativa predvidja potpunu zabranu pušenja na radnim mestima, potom odvajanje posebnih odeljaka za pušače na javnim mestima, kao što su restorani, a tek posle nekog vremena i potpunu zabranu pušenja.

"Neralno je da odjednom donesete neku zabranu ili ograničenje i da očekujete da ona bude sutra spontano sprovedena. Znači, 2008. godina biće u znaku naše inicijative za izmenu Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama", kazao je Milosavljević.

On je dodao da će izmene Zakona biti uskladjene sa najstrožom praksom Evropske unije.

"U zakonu treba da stoji da na radnom mestu ne postoji prostorija u kojoj je dozvoljeno pušenje. Ni sada u zakonu ne postoji obaveza da poslodavac mora da obezbedi prostoriju za pušače", naveo je Milosavljević i dodao da je veliki problem u Srbiji što ljudi ne razumeju kolika je štetnost od duvanskog dima.

Milosavljević je rekao i da će 2008. godina proteći i u aktivnosti da se duvanski dim protera iz zgrada svih zdravstvenih ustanova.

On je podsetio da je Ministarstvo zdravlja na početku predizborne kampanje u Srbiji za predsedničke izbore 20. januara uputilo pismo liderima svih političkih stranaka da u reklamnom materijalu za kampanju ne bude upaljača.

"Bez aktera svih slojeva društva nemoguće je smanjiti pušenje", kazao je Milosavljević.

On je dodao da Srbija u narednim godinama mora i smanjenjem ponude duvanskih proizvoda da utiče na promenu zdravstvene slike društva.

"To se, izmedju ostalog, postiže i povećanjem cene duvanskih proizvoda", istakao je ministar zdravlja.

Govoreći o reakcijama proizvodjača duvana na najavljene mere, Milosavljević je rekao da su "reakcije proizvodjača uvek tu" i da su one "nekada vidljive a nekada nevidljive".

"Oni su uspeli da Skupština Srbije za godinu dana odloži obeležavanje paklica, pa to nije počelo u januaru 2006. nego u januaru 2007. godine. Oni imaju sofisticirane načine za borbu na tržištu, a i mi uz podršku medjunarodnih partnera, pre svega Svetske zdravstvene organizacije", kazao je on.

U Srbiji je na snazi Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, koji je poslednji put menjan 2005. godine.

Milosavljević je naveo da je u poslednjih pet godina u Srbiji smanjen broj aktivnih pušača za više od šest odsto i da je to značajan rezultat za zemlju u kojoj je pušenje duvana bilo socijalno prihvatljivo.

U Francuskoj je 2. januara stupila na snagu zabrana pušenja u svim barovima, restoranima i diskotekama. U Nemačkoj zabrana pušenja stupa na snagu u 11 od 16 pokrajina, dok će u ostalim to biti uvedeno tokom godine.

Turski parlament je 3. januara usvojio zakon kojim se potpuno zabranjuje pušenje na javnim mestima. Zakon će stupiti na snagu 18 meseci pošto ga predsednik potpiše.

Zabrana pušenja na svim javnim mestima deo je koalicionog sporazuma za formiranje nove hrvatske vlade.

Izvor: MTS-Mondo

Ne znam šta je to sa mnom, ali svaki put kad pročitam neki tekst o štetnosti pušenja, dobijem nekontrolisanu želju da baš tog trenutka zapalim (još) jednu cigaretu... 

PUŠAČI IMAJU MANJE SINOVA

Roditelji koji puše imaće manje sinova od roditelja nepušača



Roditelji koji puše uglavnom „proizvode" manje sinova. Istraživači zasad ne mogu da objasne mehanizam koji to izaziva, ali pretpostavljaju da tajnu treba tražiti u činjenici što oba roditelja u vreme začeća ne mogu da se odreknu uživanja u nikotinu.
Japanski naučnici, koji su nedavno obavili ovo istraživanje, takođe kao moguće dodatne uzročnike navode stres, nagle promene temperature, porođajne navike majki, pa čak i broj žena u muškarčevom „haremu", što sve može da utiče na broj dečaka i devojčica koji će se roditi.
Istraživači su o pušačkim navikama, ali i o odnosu prema pušenju njihovih muških partnera u vreme začeća anketirali više od 5.000 Japanki. Izveštaji o 11.815 porođaja podeljeni su u grupe prema pušačkim navikama roditelja, a zatim su upoređivani sa odnosom između dečaka i devojčica u svakoj kategoriji roditelja.
Ako nijedan od roditelja nije pušač, dečaci čine 55 odsto novorođenčadi. Ali ako su i mama i tata pušili više od 20 cigareta dnevno, zabeležen je pad broja dečaka na 45 odsto. Čak i ako je tata bio „laki pušač" ili je samo „pućkao", i pod takvim okolnostima začet je manji broj dečaka.
U isto vreme, u Danskoj, tim genetičara, urologa i ginekologa sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kopenhagenu takođe je obavio slična istraživanja.
- Mi još uvek ne možemo da preciziramo zašto su roditelji pušači, posebno otac pušač, krivi što na svet dolazi manje dečaka, ali pretpostavljamo da su nosioci Y sperme, muškog fetusa ili oba, mnogo osetljiviji na uticaj cigareta - izjavila je genetičarka Ana Biskov.
Neka ranija istraživanja pokazala su bitne razlike između nosilaca X i Y sperme, podsetio je profesor Aleksandar Lerhl sa Međunarodnog univerziteta u Bremenu, u Nemačkoj.
- Spermatozoid nosilac Y hromozoma je, najverovatnije, brži „plivač", ali ne i dovoljno izdržljiv. To može da znači da su nosioci Y hromozoma manje robustni, što ipak još uvek predstavlja slab dokaz. Studija ne pokušava da ukaže da bi i druge faktore, kao što su ishrana i stres, trebalo povezati s pušenjem. Poznato je da su pušači izloženi većem riziku i da nijedan od faktora ne treba isključiti - kaže Lerhl.

Izvor: Press