pa dobro cvste ste priznajem,ali ne toliko kao ranije  
danas se zene uglavnom odlucuju za carski rez
bar sam ja tako cuo  
ne znam zasto mislim da je to bezbolnije

u srbiji nesto manje od trecine svih porodjaja, u evropi ne vise od 15%, ali mi smo tu posebni jer imamo prosek za prvorotke koji se stalno pomera navise, sve se matorije zene poradjaju, rizici se povecavaju i lekari se stite od mogucih losih ishoda

ja sam cuo pricu od jednog lika kako se njegova prababa porodila na njivi
i sat vremena kasnije nastavila da kopa 
zene su tada bile cvrsce 

....

duži opis iz časopisa Narodno zdravlje. Ovako kaže: ‘U kući je povećan broj ukućana, pa se onda zbog toga buduća majka mora od njih sklanjati. Zato ide u polje gde se često puta pod vedrim nebom na jakom mrazu i snegu rastavlja s bremenom, odnosno porađa. U dobu najvećih muka ona mora da ciči, a ne sme glasno da kuka da je niko ne bi opazio, ni čuo. I što je najvažnije, tada se obično oko nje niko ne nalazi. Stojeći dupke, tako rađaju sve seljanke i mnoge varošanke pri porođaju, stoji majka, dete pada na teme te se odmah ugruva. Sad joj se, tek pošto dete zakmeči nađe čovek ili pokoja žena u pomoć, te prihvata dete kojem čim stignu preseku i vežu pupak, zaperu ga hladnom vodom i poviju u pelene.

Nesrećna porodilja ovim “najsrećnijim aktom” postaje za dotičnu kuću pogana, gadna, nečista. Zato je odmah meću u kakav čurbudžak gde joj kao psetu prostru malo slame ili nečiste, pocepane i bačene haljine, a već je ona sama čim je osetila da će da rodi obukla najgoru košulju i opasala najgoru zavijaču, koju je odavno bacila, te su joj kokoške na njoj nosile jaja ili se mačke macile. Tako u tom čorbudžaku koji nema dovoljno svetlosti, na hladnoj zemlji, na nečistoj postelji, u nečistim haljinama, uopšte na celokupnoj nečistoći mora prebivati porodilja četrdeset dana. Ona neće sve to vreme preležati, već će se trećeg dana dići i latiti se redovnog poslovanja. Za to vreme ona mora imati naročitu ložnicu i naročitu kalenicu iz koje će jesti i koju za to vreme ne valja nikako prati. Pored toga nijedna porodilja za ciglo četrdeset dana ne sme da okusi vodu, a sme da pije rakiju koliko hoće’, podvučeno u originalu.

Dakle, ovaj citat iz pera lekara s početka 20. veka jasno pokazuje kako su se videle žene i deca, a sve to se direktno odrazilo na zdravlje dece u Srbiji, gde su rezultati još porazniji od onih koje smo do sada izneli za uslove života žena, jer je Srbija beležila najveću smrtnost dece u Evropi, uključujući i susedne zemlje, gde se pokazivalo da četvrtina dece umre u prvoj godini. Lekari su se bavili uzrocima tih smrti, mada ako se rađaju u polju i padnu na glavu odmah pošto se rode nije ni čudo što umru. Ali su lekari pokazivali da su najčešći uzroci upravo dolazili iz sistema za varenje. Drugim rečima, od nehigijenske ishrane, od pokvarene hrane, da ne kažemo pokvarenog mleka. I, kako su lekari utvrđivali, od nedovoljne brige roditelja, pa su čak u te svoje analize uvrstili i ovakvu rečenicu ‘da roditelji i ne zovu lekare kada se dete razboli zato što je, kako oni kažu, normalno da dete umre, odnosno, kako se u porodicama kaže, božija volja’.

Dakle, sujeverje i ubeđenje da je potpuno normalno da jedno od dvanaestoro dece koje će roditi ta žena, koja će umreti sa 35 godina od porođaja, umre, jeste nešto što se smatra savršeno normalnim. Lekarske analize i sve statistike pokazivale su da jedva 40 odsto dece doživi 14. godinu, dakle, polovina rođenih ne doživi zapravo ni pubertet. ...

Prvi trend kakav nikada nigde nije postojao je da je u Srbiji bilo manje žena od muškaraca. Opšti trend do dana današnjeg je da žena ima više nego muškaraca. U Srbiji je to stanje bilo dramatično i recimo 1900. godine na hiljadu muškaraca dolazile su samo 752 žene. Lekari su postavljali pitanje o čemu se tu radi. Prvi razlog, takođe apsolutno jedinstven za Srbiju, nema ga nigde uključujući i Bugarsku u tom trenutku, jeste da su muškarci u Srbiji, kao nigde na svetu, živeli 10 godina duže od žena. Muškarci su prosečno živeli 50,93 godine, a žene 40,6 godina. Najstrašniji podatak je dužina života razvedenih žena, one su prosečno živele 35 godina. Najčešće su to bile samohrane majke koje su, dakle, morale i da rade i da izdržavaju decu i sve je bilo na njima, i na njihov život dalje od 35. godine nije moglo da se računa.

pa postoji epidural ako se plasi toliko

Ma, to je urbana legenda.. ja da ti kazem...
Jedno vreme sa sa drugaricom raspravljala o tome... poredili smo neke price iz sela...
Svako ima neku babu..tetku.. ili poznaje neku zenu iz sela koja se porodila na njivi, zavila dete, stavila u hlad i nastavila da radi...
I svako selo ima nekoga ko je radio u polju na Ognjenu Mariju i spicila ga munja...