Sindikati i poslodavci nezadovoljni
27. mart 2009. | 01:45 |


Beograd -- U Sindikatima smatraju da će nove ekonomske mere Vlade Srbije opteretiti srednji sloj. Nezadovoljni su i poslodavci koji najavljuju manje plate.

Predsednik Sindikata “Nezavisnost” Branislav Čanak kaže da radnici tek spremaju odgovor na najnovije mere vlade, ali ipak ne vidi da bi energičnost sindikata bilo šta mogla da izmeni. On kaže da je vlada konačno priznala da je zemlja u krizi, ali da nam bar krize nisu strane, jer tako živimo već dve decenije.

“Samo jedino ne znam da li će to potrajati dugo kao što je do sad trajalo jer sad su izvori preživljavanja znatno suženi. Ipak, nema više onoga što je bilo nekada, u Miloševićevo vreme – slamarice i ostalo”, podesća Čanak.

“Nisam siguran da je lakše podneti krizu kada je privatizacija ozbiljno već načela srednji društveni sloj. Sada će se ono što je počelo da se oporavlja posle 2000. godine, sigurno urušiti. Ko će izvući Srbiju bez srednjeg sloja, ja ne znam, niti na šta će sve posle ovoga da liči”, kaže on.

Već se zna da će teret novog nameta na plate, penzioneri i zaposleni koji dobijaju zarade iz budžeta, sami snositi.

Ništa drugačije nije ni u privatnom sektoru. Vlasnik građevinskog preduzeća “MIN projekt” iz Niša Dmitar Šegrt, koji upošljava 100 radnika, kaže da će u njegovoj firmi veći porez na plate ići na teret zaposlenih. U suprotnom, morao bi da otpušta radnike.

“Budžet za plate nećemo moći probiti, obzirom na smanjenje poslovne aktivnosti. Bar su sad takva razmišljanja, predložiti zaposlenima da se solidarišemo - da budžet ostane isti, a da preraspodelu izvršimo prema postojećim zaradama, pa sad zavisi od toga koliko koji radnik ima, toliko će ga i zahvatiti”, objašnjava on.

“Mislimo da mera u ovom momentu nije dobra. Pogotovo što je pad privredne aktivnosti u prva tri meseca veći od 20 posto u grani u kojo smo mi”, navodi Šegrt.

Izvor


Jedno mala digresija sa moje strane:
- Navedeni Dmitar Šegrt je, za one sa kraćim pamćenjem,  bio direktor Toze Marković u Kikindi i
bivši je predsednik te opštine za Slobina vakta. Posle je menjao dresove tromesečno.

Danak kreditnog aranžmana sa MMF
Vlada oporezovala sve čega se setila
Autor: Danijela Nišavić, Bojana Stamenković | Foto:V.Lalić | 27.03.2009. - 05:00


Danak ekonomske krize i novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom podneće svi građani Srbije - bogatiji više, siromašniji manje. Vladin program za ublažavanje posledica ekonomske krize podrazumeva i uvođenje privremene naknade za sve zarade i penzije od šest odsto od maja, kao i povećanje neoporezovanog limita na 12.000 dinara. Kako bi prikupila prihode koji nedostaju, država je pribegla povećanju dažbina za sve što je procenila kao luksuz, a Poreska uprava intenzivnije će kontrolisati obveznike.

Sve u svemu, bez obzira na svest o tome da ovakve mere mogu izazvati socijalne nemire, Vlada Srbije se odlučila za kombinaciju, s jedne strane - smanjenja troškova administracije za 67 milijardi dinara, a s druge - povećanja prihoda od oporezivanja za 34 milijarde dinara. Ministarstvo rada i socijalne politike, kako je saopšteno, priprema određene mere kako bi se izbegle socijalne tenzije.
Premijer Srbije Mirko Cvetković juče je rekao da je ekonomska situacija u Srbiji ozbiljna, ali da Vlada ima program za ublažavanje posledica ekonomske krize. Na konferenciji za novinare povodom sklapanja aranžmana sa MMF-om, on je kazao da će država biti „uzor štednje” i da će preduzimati mere koje će obezbediti uštede kod svih budžetskih korisnika.
- Ove godine budžetski deficit će biti 190 milijardi dinara umesto planiranih do 50 milijardi dinara. Država će, da bi se to smanjilo, 100 milijardi dinara nadoknaditi povećanim prihodima i smanjenim rashodima, tako da će ostati manjak od 90 milijardi dinara, što je tri odsto bruto domaćeg proizvoda - naglasio je Mirko Cvetković.

Privremeni porez od šest odsto
Kako je najavila Diana Dragutinović, ministarka finansija, biće zamrznut fond zarada i penzija. Takođe, umesto 5.980 dinara, neoporeziv deo zarade iznosiće 12.000 dinara. Svi zaposleni i penzioneri plaćaće privremenu naknadu na zarade i penzije od šest odsto. Ovaj porez važio bi do okončanja krize.
Zaposleni u državnoj službi sami bi snosili ovaj namet, dok bi zaposleni u privatnim preduzećima ili sindikati trebalo da se dogovore sa poslodavcima kako će raspodeliti teret novog poreza.
- Privremena naknada od šest odsto odnosiće se i na autorske honorare, prihode na osnovu ugovora o delu, dividendi i učešća u dobiti - rekla je ministarka Dragutinović.
Odustalo se od ideje da se ponovo vrati porez na štednju. Narednih nedelja uporedo sa rebalansom budžeta biće doneti i propratni zakonski propisi. Očekuje se da bi ove mere počele da se primenjuju od početka maja.

Povećanje poreza na imovinu
U poreskom paketu planirana je i promena Zakona o porezu na imovinu. Kako je objasnila Diana Dragutinović, predviđeno je da će se stambeni prostor “iznad nekog standarda od 60 kvadrata dodatno oporezovati”.
- Naročito će se oporezovati posedovanje luksuznih dobara, kao što su automobili velike kubikaže - najavila je ministarka, a i ovom slučaju primena bi počela od maja.
Uporedo s tim, kreće i rigoroznija kontrola Poreske uprave.

Više novca za investicije
Kako je najavio potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, predviđena je veća podrška privredi, odnosno više novca za subvencionisane kredite preduzećima. Suma za kreditiranje biće udvostručena.
- Infrastrukturni projekti su odgovor na recesiju. Politika zapošljavanja odnosiće se na javne radove - kaže Dinkić.

Zabrana novog zapošljavanja
Zabrana bi se odnosila na nova radna mesta u republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji po bilo kom osnovu. Bez obzira na to da li je reč o stalnom radnom odnosu, na određeno vreme, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ugovoru o delu ili radu preko omladinske zadruge.
- Ova mera juče se našla i na razmatranju u Vladi. Onaj organ koji želi da zaposli nekog novog radnika, mora pre toga da otpusti nekog drugog - objasnio je Mlađan Dinkić.
U skladu sa racionalizacijom troškova, u planu je i smanjenje broja regulatornih tela kojih trenutno ima 102 (redukcija broja agencije, na primer).

Kresanje troškova
Planirano je i ograničenje službenih putovanja u inostranstvo, osim u slučajevima kad sve troškove snosi organizator. Iz budžeta će se finansirati isključivo službena putovanja od izuzetnog državnog značaja (kao što su pregovori sa međunarodnim organizacijama, bilateralni pregovori sa drugim državama). Takođe, biće zabranjeno korišćenje ugostiteljskih usluga na teret budžeta, osim protokolarnih obveza prema međunarodnim organizacijama. Drugim rečima, kako je slikovito objasnio potpredsednik Dinkić, “svako će plaćati kafu iz svog džepa”. Predviđena je i zabrana kupovine službenih vozila osim za potrebe inspekcija čije je mesto van sedišta organa. Obavljaće se i stroga kontrola i ograničenje korišćenja službenih vozila. Takođe, biće smanjeni troškovi korišćenja službenih mobilnih telefona.

Javna preduzeća - dobit u budžet
Ubuduće će javna preduzeća morati da sto odsto svoje dobiti uplaćuju u budžet. Očekuje se da će tako biti ostvaren efekat od pet milijardi dinara. Oko četiri milijarde dinara biće ušteđeno i smanjenjem troškova Fonda za zdravstvo.

Albert Jager: U maju 2,2 milijarde evra
Albert Jager, šef misije MMF-a u Srbiji, rekao je da bi novi stendbaj aranžman vredan tri milijarde evra trebalo da bude predstavljen Izvršnom odboru MMF-a u maju. Tada bi bio i povučen novac namenjen za ovu godinu (2,2 milijarde evra). On je naveo da će pre odluke MMF o odobrenju aranžmana, Vlada morati da ispuni određene uslove. To, kako je rekao, podrazumeva da Vlada usvoji rebalans budžeta, predloži promene poreskih propisa za ostvarenje planirane ekonomske politike i da se dobije potvrda od međunarodnih kreditora da u ovoj godini neće smanjivati obim kredita privatnim pravnim licima u Srbiji. .

Dinkić: “Ni Krkobabić ne pamti ovakvu krizu”
Objašnjavajući koliko je kriza zapravo duboka, potpredsednik Dinkić je rekao da je nivo pada svetske ekonomije neviđen u našim životima.
- Verujem da ni Krkobabić ne pamti takvu krizu… Sada imamo situaciju koja je mnogo gora nego što je bilo prošle godine, a da li može da bude još gore? Može. Ljudi u državnoj upravi sada treba da budu srećni što imaju posao. Za razliku od drugih, naša vlada izbeći će bankrot države. Preživećemo, a kad preživimo, ukinućemo taj privremeni porez - naglasio je Dinkić.

Jelašić: Kurs po starom
Radovan Jelašić, guverner NBS, izjavio da neće biti promena monetarne politike i politike kursa.
Režim ciljane inflacije ostaće na nivou od osam odsto, uz mogući raspon od šest do 10 odsto, dok je novim memorandumom sa MMF-om predviđeno da inflacija bude u rasponu od osam do 12 odsto.

Neke od više stotina reakcija čitalaca na sajtu „Blica”
Došlo je takvo vreme da nam meru uzimaju oni koji uzimaju bez mere!
Dahije, vratite se, sve vam je oprošteno!
Pozivam sve kolege, male preduzetnike, koji kao i ja jedva sastavljaju kraj s krajem, da zbog nezajažljivog državnog aparata zatvorimo firme i sami se obesimo državi na socijalu.
U skladu sa datumom kad je obnarodovan, bolje da se zove milosrdni porez.
U dogovoru sa poslodavcima, 11.500 ću primati preko računa, a ostalo „na ruke”. Na taj način vrlo brzo će im biti jasno da nismo ovce. To je direktan udarac na NJIHOV džep. Videćete... Za dva meseca biće spremni da se „dogovore” sa nama.
Katastrofa! Nek otpišu besplatne akcije svim građanima i puste nas da dišemo. Siva ekonomijo - evo nas.
Što reče Šojić: „Ja samo kradem u skladu sa propisi”!

Ekonomisti i privrednici o merama
Aleksandar Stevanović: Krenuće isplate na crno
- Naša vlada potencira povećanje prihoda umesto smanjenje rashoda. Povećanje poreza na plate neće rezultirati u porastu budžetskih prihoda jer će se deo ili isplaćivati na crno, ili će nivo plata pasti ukoliko se one budu isplaćivale legalno. Tu će, po svemu sudeći, privreda da trpi. On ističe da je žalosno što država nije pokušala da veće uštede napravi u javnom sektoru.
- Govoriti da nema prostora za smanjenje javne potrošnje, a ne smanjiti broj zaposlenih je nelogično. Ali, neće ljudi da seku granu na kojoj sede - smatra Stevanović.

Milojko Arsić: Posledica lošeg rada u prošlosti
- Tokom 2006. godine smanjene su poreske stope, a plate su rasle znatno brže. Mi sada moramo da idemo u drugom smeru - da smanjimo plate i penzije i povećamo poreske stope. Na taj način će se obezbediti dodatna sredstva u budžetu. Što se tiče privatnog sektora, mislim da će i tu preovlađivati smanjivanje plata, ali nije isključeno da jedan broj firmi počne da zapošljava ljude na crno - objašnjava Arsić.

Miodrag Zec: Iznuđeno krpljenje rupa
Donedavno su članovi Vlade govorili da mi beležimo privredni rast, te da će uloga MMF-a kod nas biti samo savetodavna. Nakon šest meseci stvari su izbile na videlo, a dolazak MMF-a i postojeće mere su zapravo iznuđene. One ne donose ravnotežu između prihoda i rashoda, uvoza i izvoza, zaposlenih i penzionera. Mi sada samo krpimo rupe - ističe Zec.

Danilo Šuković: Pale u vodu priče da će teret podneti najbogatiji
Sad padaju u vodu one priče Vlade da će teret krize snositi najbogatiji. S druge strane postoji opravdana bojazan da će ovaj dodatni porez na plate doneti kontraefekte, te da će pojačati sivu ekonomiju. To znači da ni država neće ostvariti prihod koji je planirala.

Vene Zdravković („Alfa Plam”): Izbegavaće se plate veće od 12.000 dinara
- Po mom mišljenju svi privatni poslodavci će sada gledati da izbegnu da isplaćuju veće zarade zaposlenima od tih 12.000 dinara. Oni će iskoristiti momenat krize i većeg oporezivanja i postupiće na ovaj način. Tako će se u budžet sliti mnogo manje para nego što se slivalo do sada - objašnjava Zdrav­ković.

Nemanja Popov („Centroproizvod”): Pritisak na privredu
Nemanja Popov, generalni direktor „Centro­proizvoda” ističe da su ovakve mere u suštini opravdane jer imaju za svrhu punjenje budžeta.
- Ipak, tek ćemo videti da li će firme taj trošak preuzeti na sebe ili će ga preneti na zaposlene. Odraziće se na smanjenje plata, pa ne znam kako će se na taj način napuniti budžet. To je u svakom slučaju pritisak na privredu, u trenutku kada je privreda već u teškom stanju - kaže Popov.


Izvor: Blic

Namet i sirotinji

ZAPOSLENI u Srbiji, ali i penzioneri, uskoro će, ipak, plaćati „solidarni porez“ od šest odsto na primanja. To je dogovor koji su predstavnici Vlade postigli sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda. Neoporezivi deo prihoda biće 12.000 dinara, a sve iznad te sume biće oporezovano navedenom stopom.
Tako će penzioner ili zaposleni, čija su, recimo, mesečna primanja 20.000 dinara, plaćati „solidarni porez“ od 480 dinara. Ko ima platu ili penziju 50.000 dinara u državnu kasu će „solidarno“ uplatiti 2.280 dinara. Oni najbogatiji, sa mesečnim neto primanjima od 100.000 dinara, ostaće „kraći“ za 5.280 dinara.
Ovaj porez se neće, obavezno, uzimati od zaposlenog - na poslodavcu je da li će ga tretirati kao trošak firme ili radnika.

Predlog

MISIJA MMF nije prihvatila predlog Vlade Srbije da se izmenom zakonskih rešenja kojima se oporezuju zarade obezbedi veći priliv u budžet. Veruje se da to ne bi dalo traženi budžetski efekat. Zato je zajedničkim „snagama“ i odlučeno da se, zapravo, usvoji predlog MMF, koji prvi put kod nas uvodi „solidarni porez“. Od njega se izuzimaju samo oni koji primaju neko socijalno davanje.
Porez će se, kako je dogovoreno, primenjivati privremeno. Plan je da ga građani Srbije plaćaju do kraja 2009. godine, ali ne isključuje se ni mogućnost da se obaveza zadrži i u narednoj godini.
Država će, takođe, smanjiti transfere opštinama i gradovima, koji su bili planirani na 40,6 milijardi dinara. Ove godine će,
prema dogovoru, ove uplate opštinama i gradovima biti umanjene između četiri i šest milijardi dinara.
Vojvodina će, ako se u četvrtak „u finišu“ pregovora nešto ne promeni, zadržati postojeći nivo transfera. Iz republičkog budžeta će im se uplaćivati sredstva za rashode zaposlenih u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodina, u iznosu od 23,4 milijarde dinara, kao i finansiranje dela programa u oblasti kulture (858 milijardi dinara).
Niko ko danas radi u nekoj od institucija koja se finansira iz kase države, bila ona opštinska, gradska, pokrajinska ili republička, neće do kraja naredne godine moći da računa ni na dinar povećanja.
Sve državne institucije koje ostvaruju prihode moraće čak 40 odsto dohotka da uplate u budžet. Računa se da će država ovako dobiti oko 250 miliona evra.

Limit

Ideja Vlade Srbije da se godišnji porez na dohodak građana ukine jer se nije pokazao kao posebno efikasan, pretvorila se u svoju suprotnost. Godišnji porez na dohodak ostaje, čak je postignuta i saglasnost da se limit koji se ne oporezuje spusti duplo, čime će u grupu potencijalnih obveznika poreza na dohodak biti uvršćeni i oni koji imaju, u dinarskoj protivvrednosti, „samo“ 800 evra.
Pregovori sa Fondom završavaju se u četvrtak. Prema prvim najavama, rebalans budžeta bi mogao da se pojavi u skupštinskoj proceduri sredinom aprila. Odmah nakon toga bi i bord direktora MMF mogao da da „zeleno svetlo“ za novi 18-mesečni „stend baj“ aranžman sa Srbijom, koji bi bio „težak“ oko tri milijarde evra.

UZIMAJU SVE
MADA je budžetom za ovu godinu država planirala da od preduzeća koja su u njenom vlasništvu uzme 50 odsto neto dobiti, a da ostatak ide u investicije i nove projekte tih kompanija, posle pregovora sa MMF odlučeno je da se neto profit javnih preduzeća u potpunosti uplati u državnu kasu. Da podsetimo, ukupna neto dobit javnih preduzeća u prošloj godini bila je 11,7 milijardi dinara, odnosno skoro 120 miliona evra.

ZA NAS NIJE BLAŽE
U SREDU je iz Vašingtona stigla vest da će MMF uskoro ublažiti uslove odobravanja svojih zajmova. U Fondu tvrde da će „prednost imati države koje imaju jake makroekonomske pokazatelje“. To neće bitnije promeniti položaj Srbije u razgovorima o aranžmanu, jer su ovdašnji pregovarači, kako se u sredu moglo čuti, svesni da do promena ekonomske politike mora doći - sa MMF ili bez njega.

Izvor: Novosti

Ето вам сад ДС и бољи живот! 

Sloboda za Legiju!

Seća li se još neko...ovako je i Sloba pred kraj uvodio poreze    

Demokratija kosta, mora neko da plati.

Nema nam vajde da se bunimo protiv jadnog Mirka, on verovatno i ne zna da je ova uredba doneta, nego ako neko ima decu osnovce neka se lati pera Tadicu da pise  posto nam je to jedini institucionalni oblik zalbe koji nam je preostao:"Dragi chika Borise, ovo Vam pise moj sin koji zeli da mi se plati ne umanjuje za 6%..."
Ili to, ili, motke u sake

491 komentar..
http://www.blic.rs/temadana.php?id=85165
Ovoliko nije bilo ni kad su hapsili Slobu-Slobodu

A najinteresantnije je to da su najveci pljuvaci najnovije Vladine uredbe (citaoci ovog prozapadno-demokrtskog dnevnog lista) isti oni koji su tu Vladu izglasali,kleli se u "Evropu koja nema alternativu",zastupnici teorije"kevu dajem za beli sengen"..

Sledeci put pitajte Gambina za koga da glasate.

Sindikati i poslodavci nezadovoljni
27. mart 2009. | 01:45 | Izvor: B92

Beograd -- U Sindikatima smatraju da će nove ekonomske mere Vlade Srbije opteretiti srednji sloj. Nezadovoljni su i poslodavci koji najavljuju manje plate.

Predsednik Sindikata “Nezavisnost” Branislav Čanak kaže da radnici tek spremaju odgovor na najnovije mere vlade, ali ipak ne vidi da bi energičnost sindikata bilo šta mogla da izmeni. On kaže da je vlada konačno priznala da je zemlja u krizi, ali da nam bar krize nisu strane, jer tako živimo već dve decenije.

“Samo jedino ne znam da li će to potrajati dugo kao što je do sad trajalo jer sad su izvori preživljavanja znatno suženi. Ipak, nema više onoga što je bilo nekada, u Miloševićevo vreme – slamarice i ostalo”, podesća Čanak.

“Nisam siguran da je lakše podneti krizu kada je privatizacija ozbiljno već načela srednji društveni sloj. Sada će se ono što je počelo da se oporavlja posle 2000. godine, sigurno urušiti. Ko će izvući Srbiju bez srednjeg sloja, ja ne znam, niti na šta će sve posle ovoga da liči”, kaže on.

Već se zna da će teret novog nameta na plate, penzioneri i zaposleni koji dobijaju zarade iz budžeta, sami snositi.

Ništa drugačije nije ni u privatnom sektoru. Vlasnik građevinskog preduzeća “MIN projekt” iz Niša Dmitar Šegrt, koji upošljava 100 radnika, kaže da će u njegovoj firmi veći porez na plate ići na teret zaposlenih. U suprotnom, morao bi da otpušta radnike.

“Budžet za plate nećemo moći probiti, obzirom na smanjenje poslovne aktivnosti. Bar su sad takva razmišljanja, predložiti zaposlenima da se solidarišemo - da budžet ostane isti, a da preraspodelu izvršimo prema postojećim zaradama, pa sad zavisi od toga koliko koji radnik ima, toliko će ga i zahvatiti”, objašnjava on.

“Mislimo da mera u ovom momentu nije dobra. Pogotovo što je pad privredne aktivnosti u prva tri meseca veći od 20 posto u grani u kojo smo mi”, navodi Šegrt.


Izvor: B92