Ova nova ideja na prvi pogled i ne deluje tako lose. Oporezivace samo drzavne sluzbenike i to one sa platom vecom od proseka. problem je samo sto tih sluzbenika ima previse, a mi i njih placamo. Tako da ce opet preko narodne grbace...

Њих треба опорезовати сразмерно платама, а не све по истом принципу. Например ове посланичке јајаре са примањима од две и кусур хиљаде евра треба одерати са 60 % пореза пизда им материна нерадничка.

kakav narod takvu vlast i zasluzuje.dok narod cuti oni rade sta hoce i boli ih . . .definitivno je doslo vreme da se ovaj narod probudi i resi sta ce sa sobom i na koju ce stranu.

Pa ja to stalno i pricam...

Просто се не зна ко је гори. Неодговорна неолиберална влада или неолиберални АНАЛитичари. Ови први ме више занимају, јер њих плаћам и они одлучују. Што се тиче других само не треба веровати свакоме ко заседе на ТВ таласе, макар то био и "јавни сервис".

Дакле, под притиском народа влада ретерира. Сад неће бити поре за све. Узгред, бацили су коску народу, да се мало заваде они који раде у државним и у приватним фирмама. Па нека и буде порез на раднике у државним фирмама, нека буде основица која је ослобођена плаћања неких 30.000 динара. Али не сме то да буде линеарно. Ко има преко 100.000 да плаћа 10% на исту основицу, ко има преко 200.000 да плаћа 15%. То је праведно.

За приватни сектор нисам начисто да ли треба да буде ослобођен таквог плаћања. Можда треба плате, али има много ефикаснији начин. Рецимо једнократни порез од 5% на имовину. Па нек плате гиганти као што је Делта, МПЦ и слични. Ако нешто треба ослобађати пореза то је онда прерађивачка индустрија и пољопривреда, који су иначе скоро потпуно у приватним рукама. Дакле ослободити додатних пореза (можда и неких постојећих) оне који доносе нову вредност. Уопште не видим што тетошити и афирмисати трговину која нам само набија дефицит. Они су дахије које сам описао у свом потпису. А то коф АНАЛитичара нећете чути, јер су на њиховом платном списку.

Тако је говорио Дух Секире

Nisi ti to dobro razumeo, ja kažem da bi imali  1000 eura kada bi toliko vredeli, kužiš.
Pošto nemaju, to ti pokazuje da nisu vredni €1000.
Što ti dalje pokazuje da je ceo problem u njima samima.

A još jedan problem naših radnika, je što mnogi od njih i nisu preterano zainteresovani za marljiv rad.
Priznaćete da je i to dosta zastupljeno u nas. Neki bi radije proveli dan zevzečeći, nego cepajući drva.
Što nas dovodi do našeg sledećeg sagovornika.

Јел ти уопште знаш шта значе те речи којима се гађаш... То је изгледа тебе неко уплашио да "неолиберализам" значи отпуштање забушаната у јавним предузећима, који сурфују Буреком на радном месту.


Obrazovanje ludom radovanje. Šta to mene briga za njihove škole, neka izvole učestvovati na tržištu i da vidimo koliko su vrednа ta njhova veličanstvena znanja koja su stekli u veličanstvenim komunističkim školama.

Каже овај,са овог сајда www.ekonomija.org да рудари у Колубари имају највеће плате у Србији,70.000 динара што је до пре 2-3 месеца и било скоро 1000 еврића.

Ne mogu više da čitam priče o marku i gajbicama. Znam previše vrednih, sposobnih, poštenih ljudi koji za fakultetskom diplomom i godinama rada mesečno ne mogu da pređu 500€. I neću da slušam prosto zato što sve ne stoji.

Možeš biti najpametniji, najvredniji, najbolji ali para u privredi nema. Možeš imati prizvod koji je ptreban, tehnologiju, komparativne prednosti u odnosu na strance, ali para nema. Možeš imati punu fioku ugovora o saradnju, pisama o namerama, najozbiljnijih mogućih upita, ali para nema.

U ovoj zemlji nije problem što nema na čemu da se radi i što nema ko da radi nego što novac od novostvorene vrednosti umesto da kruži privredom bude momentalno iscrpen iz privreda u potrošnju.

Nema jedinstva o ekonomskim merama
Vlada kao Alisa u Zemlji čuda
Autor: Jelena Aleksić, Tamara Spaić | Foto:m. perić | 31.03.2009. - 08:02


Sva je prilika da je solidarni porez proglašen neuspešnom idejom u Vladi Srbije, baš kao i uvođenje novog državnog nameta koji bi na plate veće od prosečne plaćao samo deo državne administracije. Verovatnije je da će smanjenje plata od šest do deset odsto osetiti svih 560.000 zaposlenih koje plaća budžet Srbije a koji zarađuju preko prosečne plate, mada je i ovo samo jedna od mogućnosti oko koje se lome koplja u Vladi Srbije. Ukratko, poreza može da bude, ali ne mora da znači...

Definitivno, kabinet premijera Cvetkovića počinje da liči na brod bez kormilara. Poslednja nezvanična informacija iz Vlade bila je najava novog poreza na plate dela državne administracije, što je mimo i zakona i Ustava Srbije i dokaz da srpski ministri tumaraju u mraku. Od kada su domaći zvaničnici u četvrtak ispratili delegaciju MMF, čuju se najave da bi mogao biti uveden i dodatni namet na impulse u mobilnoj telefoniji, uvećanje poreske stope na godišnji porez na dohodak građana, ali i njegovo potpuno ukidanje. Reakcija javnosti bila je dovoljan signal srpskim vlastima da zaborave na prvobitni dogovor sa MMF i za samo tri dana porade na novim izvorima finansiranja i uštedama u budžetu, ali šta će se na kraju odlučiti i da li će građani Srbije ipak platiti solidarni porez juče nije mogao da kaže ni prvi čovek Vlade Srbije. Odgovarajući na pitanje da li se odustalo od ideje uvođenja nameta kojim bi bili solidarni svi koji primaju više od 12.000 dinara, Mirko Cvetković je rekao da su „sve opcije na stolu”.
- To oporezivanje bi trebalo da počne posle rebalansa budžeta i nije stupilo na snagu, a stupiće kada se donesu odgovarajući propisi. Ako se nađu neka povoljnija rešenja, onda će ti propisi biti odloženi do daljeg i pristupiće se primeni boljih rešenja - navodi Cvetković.
Premijer je kazao da je Vlada u kontaktu sa MMF, a da će eventualne promene biti bolje u odnosu na ono što je već dogovoreno.
Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je juče da „ne bi mogla čvrsto da kaže” da je Vlada Srbije odustala od uvođenja solidarnog poreza. U isto vreme ona je nagovestila da izvršna vlast razmatra da li je još moguće smanjiti rashodnu stranu budžeta. Ona navodi da sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom predviđa smanjenja rashoda i povećanje prihoda, ali da taj sporazum ostavlja Vladi „određeni stepen slobode” ako odluči da teret fiskalnog prilagođavanja bude na strani potrošnje.
Sa istom ovom delegacijom dogovoren je kredit od tri milijarde evra na dve godine pod uslovom da se u budžetu Srbije pronađe novih 100 milijardi dinara, od čega je trebalo da bude prihodovano oko 25 milijardi dinara od solidarnog poreza. Fiskalno prilagođavanje na strani potrošnje najverovatnije će ići preko leđa svih zaposlenih u javnom sektoru, jer izuzimanje obrazovanja i zdravstva ne bi donelo potrebni novac u budžetu. Stručnjaci nagađaju s čim će Vlada Srbije na kraju izaći pred građane, budući da je većina dosadašnjih spekulacija neprimenljiva u praksi i ekonomski neopravdana, počev od ideje da se dodatno oporezuje samo deo javnog sektora.
- Moj račun pokazuje da bi celokupna kompenzacija, koliko je trebalo da se uzme od solidarnog poreza, oko 25 milijardi dinara na račun podizanja poreza na zarade u javnom sektoru, bez obrazovanja i zdravstva, značila podizanje stope sa 12 na 25,1 odsto. Kako je to račun na bruto plate, prevedeno opterećenje na neto plate značilo bi dodatno opterećenje od oko 18 odsto. To bi bilo previše, a mnogo bolja mera bila bi kombinacija podizanja PDV-a za jedan procentni poen i smanjenje plata u javnom sektoru - poručuje Miladin Kovačević, ekonomista.
Ministarka finansija kazala je juče da je moguće i odustajanje od jednog krupnog projekta da bi se uštedelo, ali da se razmatra i da se štedi svuda po malo, što je Vladi bliža varijanta.
Izvršnoj vlasti nije, čini se, daleko ni nova računica da se oporezuju svi koji imaju plate veće od prosečne, po stopi od šest odsto, o čemu je juče govorio savetnik premijera Srbije Jurij Bajec. Bajec je kazao da bi trebalo i povećati akcize na benzin i porez na dodatu vrednost.
- Na taj način obezbedilo bi se dodatnih deset do 25 milijardi dinara, što bi doprinelo prikupljanju 100 milijardi dinara - kazao je Bajec i objasnio da je država u okviru tih 100 milijardi našla način da sama prištedi oko 65 milijardi dinara.
Govoreći o merama štednje i o predlogu o oporezivanju svih primanja za šest odsto, za koji se još ne zna da li će biti primenjen, Bajec je rekao da je od samog početka bilo puno varijanti i da je glavni zadatak bio kako smanjiti ukupnu potrošnju za oko 100 milijardi dinara.
Glavni deo štednje, prema njegovim rečima, čini zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru, što donosi između 10 i 15 milijardi dinara, zatim vraćanje novca dela budžetskih korisnika koji sami prihoduju, zatim vraćanje dela novca lokalnih zajednica, gradova, opština i da sva ministarstva zajedno treba da nađu dodatne načine da uštede još 18 milijardi dinara.
Iako se govori o smanjenju broja ministarstava, zasad im je naređeno da svi pojedinačno smanje rashode za oko 12 odsto. Novca ubuduće neće biti za dnevnice, putovanja i nabavku automobila. Ovaj deo, čini se, svima je jasan. Nejasno je kako će Vlada oporezovati imovinu, tim pre što je ovo prihod koji su pred kraj prošle godine dobile u nadležnost lokalne uprave. To znači da će republika skresati transfere lokalnim samoupravama koje će novi porez moći da naplate tek sledeće godine kada prođu sve zakonske procedure. Stručnjaci upozoravaju da je problematična kategorija i luksuzni stanovi od 60 kvadrata, budući da su, na primer, sve kuće po selima Srbije veće, a zna se da su ti građani među najugroženijima. Dobar deo je i onih koji su dobili veće stanove a u ovom trenutku primaju minimalne penzije. Otvoreno je i pitanje godišnjeg poreza na dohodak građana koji bi po pravilu trebalo da plaćaju najbogatiji, a zna se da ga upravo oni legalno zaobilaze.

Otkazi nakon ukidanja nepotrebnih agencija i direkcija
Proces otpuštanja viškova zaposlenih u državnoj administraciji ne može biti ni lak ni brz, pre svega zbog Zakona o državnim službenicima koji štiti sve zaposlene u državnoj administraciji, rekli su za „Blic” stručnjaci iz oblasti radnog prava. Najbolji način je da država napravi socijalni program za višak koji je samo u lokalnoj administraciji negde oko 8.000. Za republičku administraciju ne postoji zvaničan podatak koliko je viška zaposlenih. Njih je sada 27.946, što je u odnosu na 2003. godinu povećanje od 1.195 zaposlenih, odnosno 4,46 odsto. Poseban problem predstavlja što su njihove plate rasle znatno brže od BDP-a.
Jedan od najbržih načina otpuštanja viška zaposlenih nagovestio je nedavno ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković, koji je gostujući na B92 rekao da će naložiti rukovodiocima u lokalnoj upravi da naprave novu sistematizaciju radnih mesta.
U Srbiji je proteklih godina osnovano 73 razne agencije i direkcije koje se bave donošenjem raznih regulativa i u značajnom delu njihova delatnost se poklapa sa delatnošću ministarstava. Nezvanične procene Saveta za regulatornu reformu jesu da u Srbiji radi ukupno 102 regulatorna tela i da taj broj treba značajno smanjiti.

Javna potrošnja u regionu
Srbija po izdacima za javne službe troši više nego zemlje EU, ali ne spada u najveće trošadžije u regionu i troši manje nego Hrvatska i neke druge zemlje zapadnog Balkana. Javna potrošnja u Srbiji čini oko 44,5 odsto vrednosti ostvarenog BDP -a, dok su ti izdaci na nivou EU niži i dostižu prosečnih 35,8. Hrvatska na javnu potrošnju odvaja oko 49 odsto BDP-a. Crna Gora ima isti nivo javne potrošnje u odnosu na vlastiti BDP, kao i Hrvatska, dok je u Bosni i Hercegovini taj postotak između 50 do 70 odsto budžetskih sredstava. Republika Srpska, međutim, ako se posmatra izdvojeno od BiH, ima najmanje učešće javne potrošnje u ostvarenom BDP - svega 35 odsto.

Rumuni šampioni u broju poreza
Prema broju raznih poreza u regionu Balkana, ali i u celom svetu, Rumunija je bez premca, jer prema podacima Svetske banke ima čak 113 vrsta poreskih nameta. Rumunija je osim po broju poreza poznata i po veoma visokoj javnoj potrošnji, što pokazuje i podatak da će budžetski deficit te zemlje ove godine biti veći od 4,5 odsto, iako je MMF insistirao da ti izdaci ne premaše troprocentni nivo, što je predviđeno i pravilima EU. Srpski analitičari navode da je Rumunija i pored tako brojnih poreza stvorila bolji ambijent za male privrednike, jer su njihove poreske obaveze u toj zemlji nekoliko puta manje nego u našoj državi. Mađarska vlada je za ovu godinu usvojila nekoliko posebnih uredbi za smanjenje potrošnje, uključujući, između ostalog, ograničenje plata zaposlenih u javnim službama da bi svela budžetski deficit na oko tri odsto BDP-a. Prethodnih godina je mađarski budžetski deficit usled neumerene javne potrošnje bio bezmalo tri puta veći od nivoa dozvoljenog propisima EU. Hrvatska ima, prema zvaničnim podacima, budžetski deficit manji od tri odsto BDP-a, ali prema nekim analizama troši oko dva i po puta više sredstava za finansiranje svojih javnih službi nego Srbija, iako ima duplo manje stanovnika od svog istočnog suseda. Hrvatska se zasad nije odlučila da uvodi dodatni porez na zarade zaposlenih, a tu nepopularnu meru izbegla je da primeni i Federacija BiH, dok se u Republici Srpskoj od početka ove godine porez obračunava na bruto zaradu, a ne kao do tada na neto primanja.

Država gubi milijarde na parnicama
U jeku priča o mogućim uštedama iz Ministarstva pravde stiže neverovatan podatak koji svedoči o potvrdnom odsustvu mera i strategije. Naime, iz Ministarstva pravde do sada je isplaćeno milijardu i 600.000 dinara po osnovu tužbi koje su sudije i tužioci pokrenuli protiv države zato što je pre tri godine zakasnila sa povećanjem plata za sudstvo nakon što su porasle ministarske plate. Ukupno je podignuto 2.700 tužbi, a odštetni zahtevi se kreću između 500.000 i 700.000 dinara pojedinačno za svakog sudiju, s tim što su za pojedine sudije Specijalnog suda odštete znatno više, rečeno je „Blicu” u Ministarstvu pravde. Zahtevi ministarstvu da isplati odštete sudijama još pristižu i samo su pokazatelj na koje sve načine država gubi ogroman novac. Presude za odštete sudijama i tužiocima donose se brzopotezno. Kuriozitet je da većina sudija Vrhovnog suda nije tužila državu jer je smatrala, kako su „Blicu” juče rekli, da nema pravnog osnova za tužbu i da tužbe nisu etičke.

Sajmon Grej: Zaštititi siromašne
- Vlada Srbije bi radi smanjenja efekta globalne finansijske krize trebalo da zaštiti siromašno i ugroženo stanovništvo koje će najviše biti na udaru posledica krize - izjavio je juče šef kancelarije Svetske banke u Srbiji
Sajmon Grej.
On je istakao da će u cilju zaštite siromašnih predstojećim rebalansom budžeta biti zaštićena socijalna davanja. Govoreći o efektima
krize u Srbiji, Grej je ocenio da situacija nije sjajna i dodao da se u Srbiji godinama živi preko mogućnosti, da je deficit tekućeg računa veliki jer se troši više nego što se proizvodi.
Naveo je da stopa nezaposlenosti još uvek ne raste mnogo, ali da će biti teško da se izbegne njeno povećanje.
Istakao je da su regulatorne reforme način da se unapredi konkurentnost zemlje u privlačenju stranih investicija i dodao da je zadovoljan rezultatima programa koji u cilju pojednostavljenja administrativnih procedura i povećanja investicione aktivnosti IFC sprovodi u opštinama Kruševac, Užice, Zrenjanin i Vranje. Procenjeno je da će kompanije i građani u tim gradovima godišnje moći da uštede 1,5 miliona dolara zahvaljujući pojednostavljenju propisa i smanjenju taksi i poreza, kao i 1,7 miliona dana koje bi proveli čekajući.

Izvor: Blic

Na pomolu veliki preokret
Vlada odustaje od solidarnog poreza
Autor: T. Spaić - M. Škrbić - K. Preradović | Foto:FoNet | 30.03.2009. - 08:13


Vlada Srbije priprema novi predlog za aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom u kome bi se odustalo od solidarnog oporezivanja svih građana. Ideja je da se umesto poreza od šest odsto na sva primanja iznad 12.000 dinara, koji je izazvao veliko nezadovoljstvo, uvede porez samo za zaposlene u državnoj administraciji i javnim preduzećima čije plate prelaze republički prosek od 31.121 dinar, da se ide na otpuštanje viška zaposlenih u Vladi i kompletnoj državnoj upravi, ali i na dodatno smanjivanje troškova menadžera u javnim preduzećima, nezvanično saznaje „Blic” u Vladi Srbije.

Takav dogovor postigli su tokom vikenda premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a o tome su obavešteni i predsednik Srbije Boris Tadić i guverner Radovan Jelašić, rečeno je „Blicu” u Vladi. Time je državni vrh popustio pred pritiskom javnosti zbog najavljenog smanjenja plata, a pre svega pred kritikama iz privrede i privatnog sektora na koji je Vlada htela da svali teret krize i da izbegne nepopularne, ali neophodne mere štednje u državnom sektoru.
Umesto solidarnog poreza za sve građane i izmene poreskih zakona, Vlada Srbije odlučila se na smanjenje javne administracije, smanjenje plata i redukovanje same Vlade, odnosno broja ministarstava.
- Na konsultacijama tokom vikenda analizirani su potencijalni efekti oporezivanja plata iznad 12.000 dinara za šest odsto i zaključeno je da bi ova mera donela više štete nego koristi i da bi stvorila veliko nezadovoljstvo građana koji je smatraju nepravednom. Zaključeno je da ekonomska politika Vlade ne bi bila socijalno održiva i da bi to ugrozilo stabilnost države. Srbiji sada ne trebaju socijalni nemiri i nestabilnost, već pravedno raspoređen teret krize kako bi društvo preživelo krizu - kaže za „Blic” izvor iz Ministarstva ekonomije.
U državnoj administraciji moraju se mnogo više od predviđenih 67 milijardi skresati troškovi, a privatni sektor ne sme da se optereti, zaključeno je na sastanku Mlađana Dinkića i premijera Mirka Cvetkovića, tvrdi izvor „Blica” iz Vlade. Zato će se odmah od MMF-a tražiti da se promeni plan o solidarnom porezu od šest odsto koji bi, po dosadašnjim proračunima predočenim MMF-u, trebalo u budžet da donese dodatnih 26 milijardi dinara.
Konkretne mere će tek biti razrađene narednih dana, a Ministarstvo finansija je dobilo zadatak da razmotri gde bi i koliko moglo da se uštedi na troškovima države. Sve mora da se izvede veoma brzo, najkasnije do kraja aprila kada treba da bude gotov rebalans budžeta.
Prema nezvaničnim saznanjima „Blica”, o namerama Vlade da delimično izmeni već dogovoreni aranžman guverner Radovan Jelašić već je nezvanično obavestio i predstavnike MMF-a, koji su opet insistirali na tome da se mora popuniti nedostajućih 100 milijardi dinara u budžetu Srbije, ali ne i na tome na koji način. Zato je Jelašić obavestio i premijera Mirka Cvetkovića i potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića da aranžman sa MMF-om neće biti doveden u pitanje ukoliko se nađe drugi način da se rupa u budžetu smanji za 100 milijardi.
Koliko će se uštedeti na smanjenju plata u javnom sektoru, kao i hoće li smanjenje biti u nivou planiranog solidarnog poreza od šest odsto ili čak 10, kako se u nekim krugovima može čuti, još nije precizirano. Dogovor o tome, kao i kalkulacije mogućih ušteda, kako nezvanično saznajemo, biće postignut narednih dana i prezentovan javnosti u drugoj polovini ove nedelje.
Izvor „Blica” iz Vlade takođe tvrdi da će od dodatnog oporezivanja biti pošteđeni delovi javnog sektora poput zdravstva i školstva, što bi značilo da neće biti oporezovane plate lekarima i profesorima, koje su ionako male.
Ono što je izvesno jeste da će mere većeg oporezivanja luksuza, poput automobila, jahti, aviona, veće imovine, biti donete uz mogućnost da budu čak i pojačane. Prvi efekti te mere bili su procenjeni na oko tri milijarde dinara, ali ukoliko poreska stopa bude veća, i prihodi po tom osnovu biće uvećani. Ipak, sasvim je jasno da će dodatne uštede - oko 25 milijardi dinara - morati da sprovede sama država.
Čelnici MMF-a , kako saznajemo, ostavili su mogućnost Vladi da do potpisivanja konačnog pismenog dogovora o postignutom aranžmanu, koji se očekuje kroz dve nedelje, odluče gde i na čemu će ostvariti planirane uštede u budžetu. Ukoliko ispune traženi nivo ušteda, već dogovoreni aranžman ni na koji način ne bi bio ugrožen niti menjan iznos pomoći MMF-a, koji iznosi tri milijarde evra za dve godine.

Šta planira Vlada
-smanjenje broja ministarstava i zaposlenih u Vladi
-smanjenje broja zaposlenih u republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj upravi
-porezi na plate državnih nameštenika i zaposlenih u javnim preduzećima
-ukidanje nadoknada za rad u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća
-smanjivanje broja regulatornih tela (agencije, direkcije, zavodi) čiji se rad poklapa sa radom ministarstava na osnovu analize koju priprema Savet za regulatornu reformu.


 
Ekonomisti misle da Međunarodni monetarni fond neće biti protiv izmene plana

Vladimir Gligorov, profesor ekonomije Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču:
- MMF ne bi trebalo da se protivi tome. Njima je važna ukupna javna potrošnja i u tom kontekstu i fiskalni deficit. Važno je da se dogovoreni deficit ne prekorači, a iz kojih će se poreza javna potrošnja finansirati, tu MMF može da ponudi savet, ali ne može time da uslovi stend-baj sporazum. E sada, je li bolje da se oporezuju oni koji primaju plate iz budžeta a ne oni koji rade u privatnoj privredi, zavisi od toga na šta će se novac potrošiti. Kada je reč o tome da se obezbedi da fiskalni deficit bude u skladu sa programom, to bi moglo da se postigne tako što bi se smanjile plate koje idu na teret budžeta. Ako bi se smanjile plate za oko 34 milijardi dinara, ne bi bilo ni budžetskog troška u tom iznosu koji bi trebalo pokriti. Ako se, međutim, oporezuje budžet, da se tako izrazim, za tih 34 milijarde, koje bi inače išle na plate iz budžeta, potrebno je znati na šta će se taj novac potrošiti. No, u svakom slučaju, bilo da se prelije iz jedne budžetske stavke u drugu, što se sada predlaže, ili da se jednostavno smanje izdaci budžeta na plate, to je bolje od predloženog poreza od šest odsto.

Miroslav Zdravković, urednik sajta „ekonomija.org”:
- Ovakvo razmišljanje Vlade odlično je pod pretpostavkom da je realno. Nije ozbiljno da se posle dva dana dogovor sa MMF-om menja, ali MMF neće imati ništa protiv pod pretpostavkom da je neto efekat tog poteza isti. Odustajanjem od solidarnog poreza od šest odsto zaštitiće se najosetljivije kategorije srednje klase i privatan sektor, pogotovo što je svaka mera koja može da utiče na povećanje proizvodnje dobrodošla. Ako se od oporezovanja izuzmu prosvetari i zdravstvo, biće izbegnuti štrajkovi koji bi mogli da traju mesecima, a to državi ne ide u prilog. A kako će sa svim ovim izuzecima država prikupiti novac, videćemo.

Goran Nikolić, ekonomski savetnik u Privrednoj komori Srbije:
- MMF generalno ne zanima na koji način će država da poveća prihode, ali ne znam kako će sa novim predlogom namaknuti dogovorenih 26 milijardi dinara. Novi predlog radikalno menja stvar. Mislim da se neće mnogo uštedeti na ukidanju plata u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća, i ne znam kako će prikupiti pare sada kada su iz cele priče isključili privatan sektor. Verovatno su procenili da to što su kod privatnika male plate i što mnogi rade na crno znači da uvođenje solidarnog poreza ne bi imalo većeg efekta i da bi to vodilo sivoj ekonomiji. Politički je razumno što će se veći porezi naplaćivati od plata u državnoj administraciji, gde zarade ispod republičkog proseka primaju samo čistačice. Da bi se prikupilo 26 milijardi dinara, poreske stope na zarade sada moraju biti mnogo veće od predviđenih šest odsto.

Nebojša Atanacković, potpredsednik Unije
poslodavaca Srbije:
- Odlična ideja. Nije u redu da oni koji su zaposleni u javnim preduzećima i državnoj administraciji, a čije se plate finansiraju iz državnog budžeta, imaju veće zarade od privrede i da samim tim bolje žive. Zbog toga se mora raditi na tome da se plate u ta dva sektora izjednače.
 

Izvor: Blic