Poremećaj ličnosti


Odakle početi? Znamo i sami koliko je čovjek zamršena pojava. I sama definicija ličnosti jako je složena. Neki stručnjaci smatraju npr. da je besmisleno davati šture definicije nečeg tako kompliciranog i dinamičnog kao što je ljudska ličnost. Osim toga, psiholozi i psihijatri iz te skupine predlažu cijele svoje teorije, dakle cijeli svoj opus djela, kao definiciju ličnosti. Ipak, neki su pokušali dati krate definicije ličnosti koje su proizašle iz tradicije stvaranja definicija o različitim stvarima i prirodnim pojavama.

"Ličnost je dinamička organizacija unutar pojedinca onih psihofizičkih sustava koji određuju njegove specifične prilagodbe okolini" - Allport.

"Ličnost predstavlja jedan sustav relativno trajnih dispozicija da se doživljavaju, razlikuju ili manipuliraju stvarni ili percipirani aspekti okoline pojedinca, uključujući i njega samog" - Bronfenbrenner.

"Ličnost je ono što dozvoljava predviđanje nečeg što će neka osoba učiniti u danoj situaciji (...) Ličnost se odnosi na cjelokupno ponašanje pojedinca kako javno tako i ono ispod kože" - Cattel.

"Ličnost je više ili manje stabilna i trajna organizacija karaktera, temperamenta, intelekta i fizičke konstitucije neke osobe koja određuje njegovu osobitu prilagodbu svojoj okolini" - Eysencek.

"... ukupan zbroj obilježja pojedinca i načina ponašanja koji po svojoj organizaciji ili obrascu opisuju jedinstveni način prilagođavanja tog pojedinca njegovoj okolini" - Hilgard.

"... relativno trajan obrazac ponovljivih međupersonalnih situacija koje obilježavaju ljudski život" - Sullivan.

I da ne duljimo. Nadam se da ste stekli uvid u zamršena tumačenja nečeg svakodnevnog i opće prisutnog; ljudske ličnosti. Nećemo se zamarati problemima znanstvene nomenklature, problemima s kojima se susreću psiholozi u proučavanju prirode ličnosti i sl.

Dalje ćemo spomenuti poremećaje ličnosti i njihovu osnovnu podjelu. No, prije toga pokušat ćemo ukratko sažeti sve gore citirane definicije ličnosti. Prema tome, ličnost bi bila skupina karakteristika koje određuju ponašanja, misli i emocije svake osobe.

Kad smo otprilike definirali ličnost, sada možemo nešto reći i o poremećajima ličnosti.

Poremećaji ličnosti
Poremećaj ličnosti prisutan je kad su crte ličnosti neprilagodljive i kad nisu fleksibilne, uzrokujući tako ozbiljne poteškoće na socijalnom i poslovnom planu ili subjektivne poteškoće.

Kako prepoznati poremećaj ličnosti?
Osobe s poremećajem ličnosti imaju poteškoća na poslu, što se očituje viškom aktivnosti, "ubijanjem" od rada ili upravo suprotno, kada osoba radi daleko ispod svojih mogućnosti. Osim na poslovnom planu poteškoće kod ovakvih osoba javljaju se i na društvenom planu. One teško sklapaju nova poznanstva, a teško zadržavaju stare odnose. Osobe koje se druže s njima teško ih podnose i često im "idu na živce" svojim nerazumljivim postupcima. Općenito, bolesnici s poremećajima u ličnosti teško podnose stres bilo kakve prirode.

Podjelu poremećaja ličnosti koju ćemo navesti izvedena je iz "Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje", 4. izdanje (DSM-IV) (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4th edition).

U DSM-IV opisano je 10 različitih oblika poremećaja ličnosti. Zbog međusobnih sličnosti u crtama ličnosti, njih 10 podijeljeno je u 3 veće skupine. Skupinu A sačinjava čudna ili ekscentrična grupa; skupinu B čini dramatična, emocionalna i nepostojana grupa; skupinu C čini tjeskobna i ustrašena grupa.

Skupina A. Čudna ili ekscentrična grupa uključuje paranoidne, shizoidne i shizotipne poremećaje ličnosti.
Osobe pogođene ovim poremećajem koriste obrambene mehanizme projekcije i fantazije, a mogu imati i sklonosti prema psihotičnim mislima. Projekcija se odnosi na pridodavanja neugodnih misli i osjećaja na drugu osobu (npr. predrasude, paranoja). Fantaziranje se odnosi na stvaranje izmišljenog svijeta pomoću kojeg se osoba nosi sa problemom samoće. Paranoja je osjećaj proganjanja ili nepoštenog odnosa od strane okoline (npr. osjećaj da se uvijek govori o njima, da se samo njima smije).

Skupina B. Dramatična, emocionalna ili nepostojana grupa uključuje histrionske, narcisoidne, antisocijalne ili "borderline" poremećaje ličnosti.
Osobe pogođene ovim poremećajima koriste obrambene mehanizme poput disocijacije, poricanja, gledanje na svijet "crno-bijelo" (engl. "splitting") i nekontroliranog motoričkog izražavanja misli i emocija (engl. "acting out"). Disocijacija se odnosi na nesvjesno zaboravljanje neugodnih osjećaja i asocijacija. Proces nijekanja, odnosno poricanja usko je vezan uz mehanizam disocijacije. U poricanju bolesnik odbija primiti na znanje neku misao ili osjećaj, ili pak želi, ali to ne može. "Splitting" je pojava kada bolesna osoba vidi druge osobe ili kao potpuno dobre ili kao potpuno zle. Takva "romantična" podjela svijeta na crno-bijelo otežava uspostavljanje kompleksnijih, svakodnevnih ljudskih kontakata i socijalnih veza.
Osim opisanim obrambenih mehanizama osobe se često žale na poremećaje raspoloženja.

Skupina C. Tjeskobna i ustrašena grupa uključuje izbjegavajuće, ovisne i opsesivno-kompulzivne ličnosti.
Osobe zahvaćene ovim problemom koriste obrambene mehanizme izolacije, pasivne agresije i hipohondrijaze. Izolacija je pojava karakterizirana odvajanjem neprihvatljivih ideja ili djela od emocija. Pasivna agresija se javlja kada je otpor neizravan i često je okrenut prema sebi. Hipohondrijaza je često prisutna kod bolesnika s poremećajima ličnosti, posebno kod ovisnih, pasivno-agresivnih bolesnika.

Reference:
1. Fulgosi Ante, Psihologija ličnosti, teorija istraživanja, Školska knjiga - Zagreb, 1997.
2. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders 4th edition (DSM-IV)

Izvor

Poremećaji doživljavanja sopstvene ličnosti
Neki od ovih poremećaja se ponekad svrstavaju u poremećaje svesti, a neki u poremećaje mišljenja, neke bismo mogli svrstati i u poremećaje nagona.
Pod poremećajima svesti se podrazumevaju ponajviše poremećaji vlastitosti sopstvenih ponašanja, misli i emocija, mada se neki tiču i poremećaja identiteta, integriteta ili kontinuiteta ličnosti  (osobenosti svoje ličnosti) pa tako ličnost ili neki njen aspekt biva podeljena ili transformisana u neki drugi (već postojeći ili nepostojeći) oblik.

Depersonalizacija
- Ovo je doživljaj otuđenosti, stranosti samog sebe. Pacijent sam sebi deluje čudno ili izmenjeno. Ovo se tiče i telesnog i svog psihičkog Ja.
- Liči na poremećaj svesti, jer je svest o samom sebi izmenjena, narušena.
- Sreće se kod SCH pacijenata, kao jedan od početnih znakova psihoze. Neobičan doživljaj sopstvene ličnosti ovde se udružuje (neki kažu proizvodi) promene drugih funkcija (mišljenja, opažanja itd.)
- U sumračnim stanjima epileptičara, sreće se takođe neki vid depresonalizacije.
- Depersonalizacija se sreće i kod neurotika (npr. histerika, paničnih pacijenata, akutne reakcije na stres)
- Neki vid depresonalizacije je i normalan fenomen u momentima krize i konflikta, ili u adolescenciji kao razvojni fenomen.

Derealizacija
- Smatra se pratiocem ili čak aspektom depersonalizacije. Podrazumeva doživljaj izmenjene stvarnosti, osoba se oseća kao u snu, sve joj je čudno i nestvarno. Ljudi su se izobličili, ili ulica, stan i sl.
- Budući da obično ide sa depresonalizacijom sreće se ponovo kod pre svega SCH – kao početak podvajanja između pacijenta i stvarnosti, zatim kod neurotika (Hy, panični, akutne reakcije na stres).

Transformacija
- I ovo je doživljaj izmenjene stvarnosti, ali je osoba doživela i trnasformaciju, oseća se kao neko ili nešto drugo – osoba, životinja (pacijent je car, Milošević, Napoleon, vrhovni sveštenik, izumitelj itd.)
- Teško razgraničiti ovaj fenomen, od sumanutih ideja veličine, gde pacijent takođe veruje da je poznata i priznata ličnost (osim kad su transformacije u životinje u pitanju)
- Fenomen je u svakom slučaju vezan za šizofrenu psihozu.

Tranzitivizam
- Pacijent sopstvene doživljaje i ono što mu se pripisuje, prenosi na druge ljude ili osobu, tvrdeći da je neko drugi odgovoran za data ponašanja.

Poremećaj višestrukog identiteta (višestruke ličnosti, dvostruke ličnosti)
- Ovo je ne samo sindrom već i nozološka kategorija sa zvaničnim nazivom “disocijativni poremećaj identiteta”)
- Sporni poremećaj koji se u Evropi praktično ne sreće, a u Americi je u porastu broj osoba sa DPI.
- Poremećaj se ispoljava kroz povremene transformacije identiteta, pri čemu je svaki novi identitet sam za sebe integrisan, mada često dijametralno suprotan po osobinama od pravog identiteta. Kada ima jedan od identiteta, osoba ima amneziju za postojanje drugih identiteta, tako da jedan od najsigurnijih znakova za dijagnostikovanje ovog poremećaja postojanje velikih “rupa” u sećanju (bez organske podloge za njih).
- Poremećaj spada u neurotske poremećaje, u grupu disocijativnih (ranije histeričnih).
- Javlja se kao posledica traumatskih iskustava, obično u detinjstvu (zlostavljanja, seksualna i fizička) te se disocijacija ove vrste smatra vrstom odbrane od ovih situacija, čime se osoba za neko vreme distancira od samog sebe, transformišući se u nekog ko  za sve ono strašno ne zna, a često i u nekog ko je dovoljno jak da bi mogao da se suprotstavi brutalnoj sredini.

Izvor: moje skripte iz psihopatologije 

Da li je ovo spada u nasledne bolesti koje se prenose genski, ili su posledica nekih stresnih situacija?To me je oduvek zanimalo..I da li se sizofrenije prenosi samo genski?

Sizofrenijom to je fazon da i ako neko je jedno jajni blizanac i izmedju njih jedan je sch, onda ima samo 40 posto mogucnost da dobije obe blizanac. ako to uzmemo u obziru da oni najvise zive u istim okolnostima onda zbog isti komunikacijski sranje , genetski tezina jos manje. A ako to gledamo da taj 40 posto je manje od toga da bi smo mogli kazati da je genetski nasledjen.
Zato istrebiju sch ljude institucialno masovno jer to na nasilju bazirano vlasti odgovori. Jednostavno ispod tog masovne ubistava pokriju njihovi druge prljavi poslovi.

Simptomi poremećaja ličnosti

ˇ         Poteškoće u slaganju sa drugim ljudima. Mogu biti razdražljivi, zahtevni, neprijateljski nastrojeni, plašljivi ili manipulativni.

ˇ         Obrasci ponašanja značajno odstupaju od društvenih očekivanja i ostaju postojani tokom vremena.

ˇ         Poremećaj zahvata mišljenje, emocije, međuljudske odnose i kontrolu impulsa.

ˇ         Obrazac je nefleksibilan i javlja se u širokom spektru situacija.

ˇ         Obrazac je stabilan ili dugotrajan, sa početkom u detinjstvu ili adolescenciji.

Poremećaji ličnosti postoje u različitim oblicima. Klasifikacija poremećaja ličnosti je proizvoljna (didaktička). Svaka osoba je, međutim, jedinstvena i može ispoljavati mešavine obrazaca.

Uzroci poremećaja ličnosti

 Poremećaji ličnosti, najverovatnije, proističu iz kompleksne interakcije ranih životnih iskustava, genetskih i sredinskih faktora. U principu, genetski faktori doprinose biološkim osnovama moždanog funkcionisanja i osnovnoj strukturi ličnosti. Ova struktura onda utiče na to kako će individua odgovarati na životna iskustva i društveno okruženje. Tokom vremena, svaka osoba razvija specifične obrasce ili načine doživljavanja sopstvenog sveta, kao i osećanja, mišljenja, prevazilaženja i ponašanja.

Iako se do današnjeg dana malo zna o mogućim biološkim korelatima poremećaja ličnosti, osobe sa poremećajem ličnosti mogu imati poremećenu regulaciju moždanih kola koja kontrolišu emocije. Ova poteškoća, u kombinaciji sa psihološkim i socijalnim faktorima kao što su zlostavljanje, zanemarivanje ili odvajanje, čini da osoba bude pod većim rizikom od razvijanja poremećaja ličnosti. Snažna privrženost unutar porodice ili mreže podrške ljudi van porodice, u školi i u zajednici, pomažu individui da razvije snažan osećaj samopoštovanja i snažne mehanizme odbrane. Prilike za lični razvoj i za razvijanje jedinstvenih sposobnosti mogu ojačati predstavu osobe o sebi samoj. Ovako podržavajuća okolina može pružiti izvesnu zaštitu od razvijanja poremećaja ličnosti.

Za biološki predisponirane osobe glavni razvojni izazovi koji su sastavni deo adolescencije i ranog odraslog perioda - odvajanje od porodice, identitet i nezavisnost - mogu biti faktori koji dovode do pojave poremećaja ličnosti. Ovo može objasniti zašto poremećaji ličnosti obično i počinju u tim godinama.


Vrste poremećaja ličnosti

Granični poremećaj ličnosti: nestabilnost međuljudskih odnosa, identiteta i afekta, kao i naznačena impulsivnost.

Antisocijalni poremećaj ličnosti: Zanemarivanje ili kršenje prava drugih ljudi.

Histrionični poremećaj ličnosti: prekomerna emocionalnost i traženje pažnje.

Narcistički poremećaj ličnosti: grandioznost, potreba za divljenjem i nedostatak empatije.

Izbegavajući poremećaj ličnosti: socijalna inhibicija, osećanje neadekvatnosti i preosetljivost na negativno ocenjivanje.

Zavisni poremćaj ličnosti: podređeno i zavisno ponašanje povezano sa prekomernom potrebom da o osobi neko brine.

Shizoidni poremećaj ličnosti: otuđenost od socijalnih relacija i ograničen raspon emocionalnog ispoljavanja.

Paranoidni poremećaj ličnosti: nepoverenje i sumnjičavost, pri čemu se motivi drugih ljudi tumače kao zloćudni.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti: preokupiranost urednošću, perfekcionizmom i kontrolom.

Shizotipalni poremećaj ličnosti: akutna nelagodnost u bliskim međuljudskim odnosima, kognitivne ili perceptivne distorzije i ekscentričnosti u ponašanju.

Koliko su česti poremećaji ličnosti?

Procene prevalencije dijagnoze bilo kog poremećaja ličnosti u SAD (na primer) kreću se od 6 do 9%, zavisno od kriterijuma koji je korišćen za definisanje. Epidemiološke studije najčešće ocenjuju i izveštavaju o antisocijalnom poremećaju ličnosti. Istraživanjem sprovedenim u Ontariju 1991. godine, procenjeno je da je jednogodišnja stopa prevalencije antisocijalnog poremećaja ličnosti u opštoj populaciji  bila 1,7%. Prema Edmontonskoj studiji iz 80-ih godina, 1,8% populacije imalo je antisocijalni poremćaj ličnosti tokom šestomesečnog perioda pre istraživanja, dok je 3,7% imalo antisocijalni poremećaj ličnosti u nekom trenutku svog života. Procene prevalencije ostalih poremećaja ličnosti kreću se od 1 do 10% populacije.

Koji su efekti i posledice poremećaja ličnosti?

Iako se poremećaji ličnosti obično javljaju u adolescenciji ili ranom odraslom dobu, mogu postati evidentni i u srednjem životnom dobu. Do određenog nivoa, vreme javljanja zavisi od vrste poremećaja ličnosti i situacije ili događaja koji okružuju pojedinca. Na primer, granični poremećaj ličnosti se najčešće javlja u adolescenciji i ranom odraslom dobu a postaje manje upadljiv do srednjeg životnog doba. Sa druge strane, narcistički poremećaj ličnosti može ostati neotkriven do srednjeg životnog doba, kada osoba počinje da razvija "osećaj za ono što je propustila u životu" ili se suočava sa ličnim ograničenjima.

S obzirom na to da se poremećaji ličnosti razvijaju u periodu adolescencije ili ranog odraslog doba, oni se javljaju u vreme kada većina ljudi razvija veštine odraslih, uspostavlja zrele međuljudske odnose, stiče obrazovanje, stvara karijeru i kad se uopšte "stabilizuje" u svom životu. Neprilagođeno ponašanje tokom ovog životnog stadijuma ima implikacije koje se protežu na čitav život. Poremećaje ličnosti često prate zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci, seksualna disfunkcija, generalizovani anksiozni poremećaj, bipolarni afektivni poremećaj, opsesivno-kompulsivni poremećaj, depresivni poremećaj, poremećaj ishrane i suicidalne misli ili pokušaji. Čak do jedne polovine zatvorenika ima antisocijalni poremećaj ličnosti, jer njegove pridružene bihejvioralne karakteristike (zloupotreba psihoaktivnih supstanci, nasilje, skitanje) vode do kriminalnog ponašanja. Ostale društvene posledice poremećaja ličnosti uključuju:

-         nasilje u braku

-         zlostavljanje dece

-         slabo radno postignuće

-         samoubistvo

-         kockanje

Poremećaji ličnosti imaju veliki uticaj na osobe koje su bliske obolelom. Kruti obrasci ponašanja obolele osobe otežavaju njihovo prilagođavanje na različite situacije. Kao posledica, drugi ljudi se prilagođavaju njima. Ovo stvara veliku napetost u svim međuljudskim odnosima, u porodici, među bliskim prijateljima, na radnom mestu. U isto vreme, kada se drugi ljudi ne prilagođavaju, osoba sa poremećajem ličnosti može postati ljuta, frustrirana, depresivna ili povučena. Ovim se uspostavlja začarani krug interakcija koji uzrokuje da obolele osobe istrajavaju u maladaptivnim obrascima ponašanja dok se njihovim potrebama ne izađe u susret.

Stigma povezana sa poremećajima ličnosti

S obzirom na to da ponašanja koja se javljaju u nekim poremćajima ličnosti ostaju bliska onome što se smatra ťnormalnimŤ, drugi često smatraju da oboleli lako može izmeniti svoje ponašanje i rešiti interepersonalni problem. A kada takva ponašanja duže potraju, drugi to mogu protumačiti nedostatkom volje za promenom. Fiksna priroda ovog poremećaja je nešto što drugi ljudi ne razumeju najbolje.

Lečenje poremećaja ličnosti

Poremećaji ličnosti su teški za lečenje zbog poricanja da problem postoji i zbog pesimizma zdravstvenih radnika usled izostanka uspeha tokom prethodnih pokušaja. Intenzivna individualna i grupna psihoterapija, kombinovana sa antidepresivima i stabilizatorima raspoloženja, može biti, u najmanju ruku, delimično efikasna kod nekih ljudi. Teškoće se javljaju kako zbog upornosti simptoma, tako i zbog negativnog uticaja koji ovi simptomi imaju na terapijski odnos.

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti češće bivaju hospitalizovane, češće su na psihoterapiji vanbolnički i češće posećuju urgentna odeljenja nego one sa drugim poremećajima ličnosti.

Izvor
 

a zbog ovoga Babina sto si tu napisala potrebno 1000 puta vise ljudi ubiti od toga koliko ljudi sa poremecajom licnostom nerviraju?

Nisam te baš najbolje razumela... Ali ljudi sa poremećajima ličnosti nisu nužno i ubice... 

al psihiatri jesu
da budemo konkretni u jednu vecu gradu ovde u srbiju jedan psihiatar, prosecan u ubistvima, vise coveka ubije od toga koliko u USA-u ubije svih Jack trbosek.

Lepo sto ste mi sve to stucno pojasnili..Shvatila sam da ne postoji osoba bez ikakvog poremecaja..???

moze se to kazati da antisocijalnosti anticipira socium. Odnosno od toga se zavis dai kakvi ili kako smo antisocijalni da kako nas drustvo unistava i deformise.
Inace postoji antisocijalnost kao termin u evolucijskim psihologiju, i samo jedan posto daju strucnjaci za njih. a te ljude su oni koji iskoriscavaju dobara drustvu i ne osecaju nikakvi emociju. Ne da grzu savest ne osecaju nego nista, ni lepota ni nista. A sa njim stvarno je tesko da nesto nauce da osecaju bilo sta. Kod poremecaj licnostima postoje emocije samo je deformirano a to je ogledalo drustvu.