Eto vidis, a mediji su danima pred duel Barselona - Celzi laprdali o tome kako Murinjo nije u stanju matematicki proracunati sta moze da uradi Ronaldinjo... I na kraju svega toga ispali su u pravu... Ali sta svetska javnost zna, sta je apstraktno, a sta konkretno...

A ja zaista na coveka koji je ogranicen trositi svoje vreme vise necu, a kako rekoh u prethodnom postu, pravicemo se da si u pravu, u redu je...

samo jedan igrac nemoze da se poredi nisakoim ... Okocha ! 

Točno Mediji su govorili o tome koliko je Ronaldnho doprinosio igri cijele ekipe. Mediji nisu govirli ni o "šmeku" ni o "ljepoti driblinga" nego o tome na koji način Ronaldinho može utjecat na rezultat i konačni ishod utakmice. A to su objektivni i objektivno mjerljivi pojmovi. Za razliku od "šmeka" i "ljepote driblinga".


Prvo nauči razliku između apstraktnog i konkretnog, pa se onda javi. 

Carlo Garganese's Top 10 Most Overrated Players
Carlo Garganese runs down a list of 10 players who are maybe not as good as their reputation suggests…

Please note that we are not saying any of the below are bad players – all but one of them are internationals - just that they are perhaps rated higher by the majority than they should be…

10) Miguel Veloso (Sporting): A rather unimaginative makeweight who is judged as brilliant by people who have only ever seen him in Football Manager. Obviously boasts an excellent agent as the midfielder is continually linked to top European clubs. Yet at nearly 24, he hasn’t joined any of them yet.

9) Zlatan Ibrahimovic (Barcelona): You can’t deny the genius of Ibrahimovic, and there is no doubt he is a top class player. But, at the same time, Zlatan’s record in big knockout matches – especially in the Champions League – remains very poor. As does his contribution to the Sweden national national team. Until he fixes these inconsistencies, he doesn’t deserve to be mentioned in the same breath as the Lionel Messi’s and Wayne Rooney’s of this world.

8 ) Rio Ferdinand (Manchester United): Always relying on his partner in central defence - Nemanja Vidic or John Terry - and found wanting when he has to do the job alone. And that was the case long before the troubles really started this season.

7) Sergio Busquets (Barcelona): The weak link of both Barcelona and Spain, there are question marks over how he commands a starting place for either. Comes across very ordinary at times, but we wouldn’t dare make any accusations of nepotism relating to his father Carles’ history with Barca.

6) Petr Cech (Chelsea): Constantly spoken of as one of the best goalkeepers on the planet, but how many catastrophic mistakes does Cech have to make before everyone accepts that he is often a disaster waiting to happen. Decision-making from crosses is suspect, and in truth he has been shaky ever since his unfortunate head injury a few years ago.

5) Robert Acquafresca (Genoa): Described by some not long ago as the “new Luca Toni”, and a future No.9 of the Italy national team. He may have bullied less developed opponents at Under-21 level, but now he is with the big boys the 22-year-old’s limited pace and technique, lack of movement and less than clinical finishing is starting to raise questions over just how good he really is.

4) Philipp Lahm (Bayern Munich): A good player, for sure, but his continued addition to lists of Europe's top full backs is way over the top. Anyone who is made a mockery of by Colin Kazim-Richards cannot be described as world class.

3) Gael Clichy (Arsenal): Fast and fluent going forward, but his crosses and final balls often miss their targets, while his defending is atrocious at times. Easily taken on in one-on-one situations, tactically he is a disaster. A few years ago he looked like a potential world beater, but he has gone backwards in his development.

2) Theo Walcott (Arsenal): Lightning pace, but as England’s greatest winger since Stanley Matthews - Chris Waddle - said last week, “Walcott doesn’t understand the game”. The soon-to-be 21-year-old has no skills or tricks and “doesn’t know where to be running, when to run inside a full-back, and when just to play a one-two”. If he had no speed, he wouldn’t be a footballer.

1) Steve Mandanda (Marseille): Mandanda is a brilliantly athletic shot-stopper with gravity-defying agility. But his positioning, decision making, handling, and erraticness both coming off his line and from crosses make him a liability. Should not be France’s second choice goalkeeper.

goal.com


Нисам баш знао где да поставим, а ово ми се учинило као најбоље место за то.


Не знам у чему је ствар са овим Аквафреском. Ако се аутор води принципом "добар, али не толико добар, односно прецењен", како ли је он завршио на листи? Нити је добар, да би уопште био прецењен, нити ико зна како уопште он игра. ЈБТ па то је неки Аквафреска из неке тамо Аталанте, до скора барем. Знам да га на почетку ни та Ђенова није хтела.

Велоса нисам гледао, али чињеница је да се за њега чуло још пре неколико година, а да је и даље у Спортингу, довољно говори. Као што је поменуто горе, играч са компјутерског менаџера.

Отприлике се слажем са већином, мада не знам баш чиме је Лам заслужио овако високо место.

Иначе листа је остала ускраћена за сигурно најпрецењенијег играча света, који би по мени заузео прво место без икакве дилеме. Наравно реч је о оном малом циркусанту, гованцету познатом по глупом бицикл дриблингу, код кога је то срање још бескорисније него код изумитеља истог Денилсона. Робињо - дефинитивно најпрецењенији, осим на ПЕС-у. За менаџера не знам, јер не играм то уопште.

Ту би ми се на листи нашао и онај недоклани мамлаз, коме се годинама пре ове игра сводила на много трчања, много гнусних кадрова када га зумирају током преноса, много очајних пријема лопте и тек понеког случајног поготка.

Апсолутно сам сагласан што се тиче Фердинанда и, рецимо, Ибрахимовића. Мада, ако то кажете за Фердинанда, можете исто рећи и за Видића рецимо. Кад год им ставе ону рупу Еванса поред уместо неког од њих двојице, распада се одбрана одмах.

Несрећни "Швеђанин" (од зла оца и још горе мајке) је дефинитивно један од најпрецењенијих играча садашњице. За разлику од рецимо Дрогбе или Рунија, Раула или Инзагија једноставно нема то нешто што му помаже да одлучи утакмицу. У Калчу је то било лако јер је Калчо тренутно далеко слабија лига него Примера, али овде се види да то није - то. Плус недостатак квалитетног наступања у битним утакмицама.
Оле Гунар Солскјер је бољи нападач био од њега на битним утакмицама, а играо је на кашичицу поред Јорка, Кола, Шерингема, ван Нистелроја итд итд.

Theo Walcott -istina.
Miguel Veloso -istina.
Rio Ferdinand-istina.
Robert Acquafresca-istina.

За све је мање - више истина, само за неке играче небих рекао да су прецјењени јер нисам видио да их је ико уопште дизао у небеса.

Например, Бускец, сасвим просјечан играч у рангу оног Моте и не знамо зашто се он сматра прецјењеним кад га нико и не хвали, или Манданда.

Сличан случај као и код Аквафреске, за шта сам већ писао горе.

Међутим Бускец игра у првој постави Барсе и првој постави Шпаније. Манданда је такође први голман своје репрезентације. Мислим да се због тога овде наводе као прецењени.

Једини зато који је баш залутао је тај Аквафреска. Њега не да нико не хвали, него га нико и није видео како игра више од неколико пута.

Мени није јасно шта ће Лам на овој листи.

Па он и јесте прецјењен, али не баш да би заузео 4. мјесто.

Него, шта ће ово у мојој теми? Шта ми овдје поредимо?