Beograd -- U Srbiji izjednačen broj nekvalifikovanih i radnika sa fakultetskim diplomama. Ni dana škole nema 17.490 radnika,a samo osnovnu ima oko pola miliona zaposlenih.

Da platu mogu da zarađuju i oni koji nemaju visoke diplome pokazuju poslednji podaci Zavoda za statistiku, po kojima 17.490 radnika u Srbiji nema ni dana škole, a čak 481.983 ih radi samo sa osnovnom.

A da nije reč samo o loše plaćenim i nepopularnim zanimanjima, moglo bi da posvedoči skoro 4.500 funkcionera i rukovodilaca koji svoje radno mesto čuvaju uprkos tome što imaju samo osnovno obrazovanje!

 U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je najviše nekvalifikovanih radnika zaposleno u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama, građevinarstvu, trgovini, popravci motornih vozila, administrativnim i uslužnim delatnostima... Radnici sa diplomom srednje škole najčešće zarađuju plate baveći se zanatima (42.775), trgovinom (27.204), ali je na tržištu rada i 11.155 službenika i čak 4.465 rukovodilaca raznih pogona, vlasnika malih radnji ili direktora sopstvenih preduzeća.

 „U našoj zemlji se smatra da su naši radnici veoma stručni i kvalifikovani, a zapravo Srbija kuburi sa obrazovnom radnom snagom“,objašnjava Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik ministra rada. „Tehnološki procesi u nekim granama proizvodnje zastareli su i po dve do tri decenije, a isto toliko kasnimo u obrazovanju. Zato se događa da strani investitori moraju prvo da obuče radnike pre nego ih uposle“.

 Zato je bezmalo polovina radnika koji nemaju dovoljno obrazovanje potpisalo ugovore na određeno vreme, dok ih za stalno radi svega 14 odsto. Angažovani su i na povremenim (15,7 odsto) i sezonskim poslovima (24,5 odsto).

 Ipak, poslednja anketa o radnoj snazi pokazuje da manjak škole ne znači automatsku eliminaciju sa tržišta rada, jer je sa nedovoljnim kvalifikacijama zaposlen isti broj radnika kao i onih koji imaju visoke diplome. Sa diplomama više škole ili fakulteta u našoj zemlji je zaposleno 481.546 radnika, odnosno samo 437 manje nego onih sa završenom osnovnom školom.

 Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u septembru je na birou 742.576 građana čekalo poziv za posao. Najviše ih je sa srednjim obrazovanjem, pa tako njih čak 403.511 ima treći ili četvrti stepen stručnosti. Sa diplomom fakulteta, ali bez radnog mesta je 49.493 građana, a sa višom školom 38.157. Bez ikakvih kvalifikacija je 210.567, a sa drugim stepenom obrazovanja je 33.561 nezaposlenih.

B92

Zašto nisam iznenađen?

Ja odavno pricam da nema povezanosti izmedju ekonomije i obrazovanja. Vazno je da naskolujes nekoga, to sto ce on u startu biti ekonomski visak ili nije ni toliko kvalifikovan da obavlja posao za koji je skolovan, to nije ni bitno. 

Боље да 4.500 директора нема школу, него да 4.500 школа нема директора 

Dobro to pokazuje da smo neobrazovana nacija, ali i da mnogi koji danas dobiju diplomu na ponoćnim školama nisu ništa bolji