Јесте. За то су у деведесет одсто случајева криви професори. 



Ти сад дебело генеразилујеш. Кажеш не именују се ученици, па јеси ти именовао професоре који су гњиде? У суштини имена ништа ни не значе, само не треба људе посматрати као чопор.
 

Evo, kompletno svi koji su se nalazili u toj nastavnickoj kancelariji, kada se dogodio dogadjaj opisan u tekstu su gnjide. 
Jedan decko u mom odeljenju imao neke keceve, i popravi on sve, ostane mu samo jedan, mislim iz geografije. Na vecu mu poprave tu jedinicu, bez da su konsultovali geograficarku. Napravila je takav haos, da je decko na kraju ponavljao, jer su morali da mu vrate i one keceve sto su hteli da mu poprave, da bi se sve slagalo sa ocenama.
Takodje, jedan profesor na pocetku godine kaze, taj i taj jun je datum kad pocinjem da zakljucujem ocene, pre toga moze da me pita ko sta hoce, posle tog datuma ne primam roditelje, jednostavno nemaju tad vise sta da me pitaju, kraj godine 
Treci je najveci car, odes kod njega da se bunis, on nabije prste u usi 
E da, i fizicar. Otisla neka majka u skolu, htela bas njega, i  igrom slucaja naleti u hodniku na njega. Pita ga , gde je profesor taj i taj, on kaze : " Ma nema vajde da idete kod njega, to je govno od coveka, znam ga odlicno, taj nikom nikad nije pomogao ... " I zena se okrene ,  ode 
Tako da, sve se moze kad se hoce.

Ја у мојој дивној школици могу само да приметим да политика свима јебе кеву. 

Пре неколико месеци професорки физике забранили да предаје једном одељењу, када је једну ученицу оценила јединицом, појавили се папири у којима се наводи да ученица има неке специјалне потребе ( ) и да живи у страху од професора.  А у суштини, цела ствар погурана од стане директора. Поништили јој и оцену, наравно.

Пред крај године један професор да доказе на већу како професор физичког тражи паре од ученика, који су  те паре освојили на неком такмичењу прошле године. Тражио трећину, чини ми се, каже за услуге - мислим "услуге" 
А директор каже како га случај не занима.. 

А кад смо већ код тих пара, смешно је да разни професори организују летовања/зимовања и тако зарађују од ученика којима предају.. где је ту непристрасност приликом оцењивања?

Треба забранити људима који се званично баве политиком да воде школе. Не мош ти да будеш и у скупштини града и да будеш директор школе мајку му. 

Иначе, моја школа сасвим фино функционише.. ово су грешкице, које се сваком поктраду 

Nova moda????

pa od kad je to pobogu...

ja sam vise volio sam prepraviti ocjenu a nisam nikad molio za istu.
pod prepraviti mislim,sam upisati preko keca cetvorku

Nova moda? Pa to traje i traje....

Mi smo imali jednog pacijenta, koji je poslao u pizdu materinu profesorku engleskog, tatica je dosao i sredio mu dvojku ali mu je zato istoricarka rekla "Milose zapamti moje reci, ja cu da te oborim na kraju 3.razreda, bolje da se ispises" i ispisao se.

Pošto sad imam srednjoškolca evo par iskustava:

- fensi klinke, sa dobrim vezama prave sranja na času kod slijepog profesora. Jedna jedina osoba u razredu se usprotivi. Rezultat: mobing dotične osobe je bio takav da je došlo do psihijatra + se prebacila u drugu školu, koja veze sa ovom nema.
Rezultat za delikvente: ju deco pa nemojte, evo jedna četvorka iz vladanja, na polugodištu, a vi ćete se popraviti, jel da?

- klinka koja je imala smrtni slučaj i 3 operacije u toku godine umjesto podrške svojih nastavnika dobila je prijetnje razrednim ispitom i obaranjem na avgust - našli pa zašli
- klinac koji trenira fudbal u zvijezdi i nije bio ni na trećini časova naravno nema tih problema

- profesorka upisuje kečeve djeci koja neće da idu na ekskurziju preko nje da bi im zaključila manje ocjene

- rad sa djecom koja imaju probleme u porodici i / ili probleme sa učenjem - nula

- rad sa djecom koja imaju posebne potrebe (invalidnost, problemi u učenju, zdravstveni problemi) - nula

- podrška idejama koje imaju klinci, a koje za cilj imaju pomoć drugima ili bolju nastavu - nula

- praksa - nepostojeća

I onda nije ni čudo što imam u kući Kalimera.

Elem jedini problem koji Srbija ima je što ljudi rade svaki posao da se ne zamjere, umjesto da urade kvalitetno.
I odsustvo sramote - nekad je bila sramota kad ti je ćale / keva faca a ti loš đak. Danas takvi roditelji misle da je pravo njihove djece da budu dobri đaci, a da je jedini razlog što to nije tako - mržnja i zavist profesora prema njihovom čedu.

Ebi ga ne može škola ili zdravstvo ili pravosuđe da bude bolje od države u kojoj se nalaze niti ta država može da bude bolja od ljudi koji u njoj žive.

Jbg. toga je bilo oduvek i baš i nema nekog leka protiv toga..

Za one, tj. godfuckeru... kojima navodnici nisu ocigledni - "nova" moda = ironija*

*Ironija (grč. εἰρωνεία, eironeia — lažno ignorisanje) je jezički izraz i stilska figura u kome je pravo značenje reči:

1. Fino (prikriveno) ismevanje pri kojem se govori obratno od onoga što bi trebalo reći (npr. „mudra glava“, a govori se o glupanu); podsmeh, poruga uopšte.

2. Prekretnica događaja koji se oštro razlikuje od željenog ili očekivanog toka; veoma uočljiva prepreka između visokih zamisli i sitne stvarnosti koja bi trebala biti njihovo ostvarenje (ironija slučaja-sudbine)

Na forumu B92 postoji tema o obrazovanju, ovo su za mene neke najzanimljivije iznjete cinjenice koje objasnjavaju sto je ovako kako nam je:

A ovo je originalni tekst

У већини образовних установа завршено је чувено бодовање наставника и сарадника за чијим је ангажовањем престала потреба. Можемо да одахнемо сви који нисмо били бодовани, као и они који су бодовање преживели. У вези са самим бодовањем се не подиже никаква халабука, и нико критеријуме бодовања не проблематизује. Јасно је, школа је прилично маргинализована у друштву, па се више пажње посвети певачима и певачицама које добију или не добију националну пензију, него просветним радницима.
Наравно, велики део кривице за такав друштвени стаус сносе и сами просветни радници. Можда је већина јавности, па и сама струка, незаинтересована, апатична, окупирана егзистенцијалним проблемима, па не може да брига туђу бригу. И зашто би? Што би рекли наши стари: Туђа рука свраб не чеше. Други разлог зашто нико не дискутује о начину бодовања, као ни о Одлуци Комисије за тумачење одредаба Посебног колективног уговора, јесте конформистички став - далеко сам ја од тога да будем технолошки вишак. Можда је и далеко. А можда је и заштићен, јер је довољно да неко „носи" 20 година Дневник и да не постигне никакав резултат, нити да напредује у струци, али његове интересе ће штитити синдикати и Министарство. Да не бих сад преносио све елементе Посебног колективног уговора интерпретираћу кључна места која обезоружавају и која се косе са здраворазумским закључивањем:

1. Уколико је неки наставник радио 10 година, претпоставимо, у некој финској средњој школи, узмимо Финску као пример земље са ваљаним образовним системом, и врати се у земљу нам Србију, и почне да ради - десет година проведених у Финској наш систем не препознаје, и он ће бити лице са најмањим радним стажом у односу на колеге које раде дуже у школи у којој престаје потреба за ангажовањем наставника. (Ко га је терао да иде у Финску!)

2. Уколико је неки колега радио у ИС Петница, на пример, или у некој другој образовној институцији, године радног стажа проведене ван установе у којој се спроводи бодовање, не признају се. (Шта па има у тој Петници!)

3. Колеге које су доктори наука или имају звање магистра приликом бодовања не добијају ниједан бод за академску титулу. (Стварно ми није јасно, залуђеници и докони људи, шта има да се образују кад већ раде у образовању! Луде!)

4. Колеге које су објавиле научне радове (могу да објаве 10 радова, а могу и један) добијају 1 бод (словима: један). Преводи, лектуре и остала дангубљења се уопште не рачунају, као ни учешће на научним скуповима, било домаћим, било међународним. (И на тим скуповима се свашта дешава! Сумњива је то работа.)

5. Колеге које редовно раде са ученицима, из неких предмета и из више области, и учествују на разним нивоима такмичења, могу да добију неку сићу од бодова. Али, без обзира на то да ли су ученици, са којима су колеге радиле, освојили републичке или међународне награде сваке године, или само једне - колеге ће добити који бод само за једну годину. (Стварно су докони, па зар немају паметнија посла него да сваке године припремају ученике за републичка такмичења! Малтретирају децу!)

6. С обзиром да у школама постоји обавеза сталног стручног усавршавања (која подразумева усавршавање ван установе - обуке на разноразним акредитованим стручним семинарима; и интерно усавршавање у установи), колеге могу годинама да се усавршавају, да плаћају семинаре, да даноноћно бдију не пројектима, то се апсолутно не узима у разматрање. Усавршавао се, не усавршавао се, нема ниједног бода. (Блесави били па се усавршавали!)

(Не желим да дуљим о члану који у врло непријатну позицију ставља колеге које не могу да имају дете, јер самим тим не могу да добију ниједан бод.)

Дакле, у чијем интересу је овакав систем бодовања? Ко кога овде штити? Шта се штити? И, најважније - какву поруку шаљемо ученицима? Радио не радио, свира ти радио.

Систем је тако осмишљен да обесмисли и деградира рад, напредовање и успех, а да добије масовну подршку већине, јер ипак, већина је већина, кога се тичу појединци.
Искрено се надам да ће Министарство на челу са новим министром и синдикати мало пажљивије размотрити постојећи систем бодовања, и далекосежне последице које може произвести.

Izvor