Realni problemi medju ljudima nisu politicki, vec tehnicki! Sta to znaci, mogu pojasniti.

Ja se slazem, u ovakvom sistemu multikulturalizam ne moze da opstane. Sa druge strane, multikulturalizam je jedini spas za covecanstvo (basta u kojoj rastu cvetovi razlicitih boja/kultura). Uslov je da se sistem mora promeniti, pre svega monetarne ekonomija.

Ljudi uzimaju ono sto im se daje. To ne znaci ni da su oni losi, ni da je drzava dobra (daleko od toga).
Da li si se nekad zapitao, da li postoje ljudi u kojima ti (ili pripadnici tvoje nacije, religije, rase) licno izazivas odbojnost zbog nekih osobina koje posedujes? Kako postupas u tim situacijama? Da li emigriras, padnes u depresiju ili se prilagodis?


Da li znas sta je narkomanija (ili bilo koji drugi oblik zavisnosti) i kako nastaje? Koliko novca se ulaze u tzv "borbu" protiv droge, a ne u borbu protiv uzroka pojave zavisnosti?


Cim se frljamo sa pojmovima ne/pravo, to znaci da drustvo nema mehanizme da se izbori sa problemima, pa zato pise zakone. Po pravilu, pisani zakoni ne resavaju probleme, vec ih produbljuju, jer odlazu suocavanje sa realnim stanjem. Slicno, pisani zakoni postoje i zbog ekonomske neefikasnosti (oskudice), sluze kao vid oslonca i keca iz rukava.

Ok, zasto onda niko ne tera politicare iz drzave? Zasto se ne podstice "rasizam" prema politicarima? Zasto onda pristajemo na grotesknu igru "izbora"? Zasto dupli standardi? Pa ne poseduje Ciga silu, vec drzava. Ne poseduje Ciga nuklearno oruzije, vec odredjene drzave. Ne zamajava Ciga narod, vec drzava. Sama cinjenica da drzava postoji (u ovakvom stanju, sa svim njenim institucijama) znaci da postoje problemi (za koje jos uvek nememo resenje) i da nesto mora da drzi ljude na okupu.

Zasto se prave geta? Da bi sistem ocuvao svoju pokvarenost i budjavost, a da se ne bi suocio sa stvarnim problemima. Sama zamisao pojma drzave je utopisticka. Idealno stanje: svi rade, svi su na dobitku (materijalno), svako zna svoj posao. Realno, znamo sta se desava. Znamo da, da bi neko bio na dobitku, neko mora biti na gubitku. To je cista teorija monterane ekonomije zatvorenog sistema. Prebaci sad ovo na realno stanje i razgranici ko je na gubitku, a ko na dobitku.

U drzavama "blagostanja" prosecan covek ni ne zna ko mu je predsednik vlade, neki tamo ministar i slicno. Sto se drzava (pisani zakoni) manje mesa u medjuljudske odnose, to je drustvo i pojedinac bolje (u svakom mislu).

Mali rezime: Drzavi, da bi opstala treba odredjen broj (procenat) siromasnih, nepismenih, zaglupljenih, narkomana, mentalno obolelih (unutrasnja pitanja. Da podsetim, srednja klasa u Nemackoj 30-ih proslog veka je bila stub Hitlerove zamisli). Slicno tome, potreban je i plan sa spoljne strane (zavere, strani neprijatelji, spijunaza, ratovi itd). Sve to ima posledicu u realnosti (objasnicu ako treba).

Po prvi put u istoriji, mozemo sa pravom da kazemo da vise nemamo razlog da zivimo kao do sada, u oskudici, jer imamo tehnologiju koja moze svima da obezbedi izobilje.
Sa jedne strane se hrana baca, a sa druge se umire od gladi? Sta to govori? Zar treba da budes genije da shvatis da se to radi sa namerom i da uopste nije cilj da se problemi rese!? Koliko novca se izdvaja na vojsku i ratove, a koliko na obrazovanje?