Procenat ljudi koji je dobio posao, tako sto je poslao svoj CV, onda je neko analiziarao CV-ije, pa onda pozvan na prvi intervju, a zatim posle selekcije i na drugi, i zatim posle toga dobio posao, je toliko mali, da zaista ne trebas preterano da se opterecujes time kako ces se pokazati na intervjuu.......opusteno - ionako to ima mali uticaj na to da li ce te primiti na posao.

Ponasanje na razgovoru za posao, je nesto sto nije lose nauciti i savladati, ali zaista nije tolko vazno, da bi se time toliko opterecivao.

Ko sto rece twice - bolje se opterecuj time koju partijsku knjizicu da poneses, jer je pozeljno da imas nekoliko njih - za svaku situaciju po neku   

интересантно је да сам се ја пре 13 година у најцрње време диктаторског и геноцидног режима слобе милошевића и његових ескадрона смрти запослио без партијске књижице спс-а

Ali sa debelom vezom......priznaj, neces u pakao 

па зар није партијска књижица најдебља веза која постоји?

Па овде ниси могао да нађеш посао ни пре 30 година а да ниси имао везу.
Свако ко тврди другачије је или је лажов или су му родитељи наместили посао а да му нису рекли, знам такве блажене случајеве.
(У посао не рачунам прљаве послове на одређено које нико није хтрео да ради.)

Заправо сада је можда чак и лакше наћи посао код приватника ако си заиста квалификован и требаш му али је таквих мало.

O tome ti pricam....zato je i vestina dobrog predstavljanja na razgovoru/intervjuu za posao, debelo precenjena 

 moze da bude korisna ako se radi o nekom poslu gde je stvarno potrebno znanje i ne pomaze partijska knjizica (obichno neka tehnichka ili nauchna struka ) . deshava se da se ljudi zbog treme spetljaju i ne pokazu svoje prave kvalifikacije i struchnost  . 

Ako te neko ne primi zbog treme i spetljanosti onda se raduj, jer znas kako bi ti grozno bilo raditi za sefa koji ne uvidja da su to dvoje odlike odgovornosti. Iz iskustva mogu reci da su radnici koji na razgoovoru za posao deluju jako samouvereno i komunikativno, vecinom hvataci magle i stapom ih trebas trebati da rade svoj posao.
Ne svi, ali vecina jeste.

Ima istine u ovome. Ali to moze da prolazi na radnim mestima u drzavnim sluzbama, tamo gde se trazi dugacak jezik, na raznim izmilsjenim radnim mestima, prodaja magle. Nakace se na drzavnu sisu, lezi lebe da te jedem, a pljuju po toj istoj drzavi koja ih podnosi.
Licno mi nisu jasni ljudi koji nemaju drugih prohteva nego da ceo zivot rade na sisi. Totalno neambiciozni ljudi.
Svuda se posao dobija preko veze (rodbinske, ljubavne, politicke), ali se ljudi uglavnom trude da taj posao zadrze, zbog velike konkurencije. Ovde je konkurencija jaka samo medju raznoraznim pravnicima, menadzeriju, politikantima, filozofima i to. Inzenjeri mahom napustili pricu o Srbiji.

У суштини и данас је исто, само што је драстично смањен број радних места у државном сектору, али остало је свето правило које ови који раде код приватника никако не могу да схвате, а то је да је родбинска веза десет пута јача од партијске књижице, било да је она црвена или жута.
Много више се крије ко те је запослио од уже породице до даљих рођака, него какав политички став имаш.

Ја сам се запослио за време Ђинђићевог режима, па сам убрзо напустио, па сам се вратио за време Коштуњавог и остао на државној сиси.
Каква бре партијска књижица, теча домар је јачи од свих, а замисли тек неко веће мудо.