Pomoć prilikom napada epilepsije

Da li ste nekada videli napad epilepsije? Jači napad ume da izgleda zaista zastrašujuće - osoba se pred vama onesvesti i nekontrolisano se trese. Ukoliko ne znate da ta osoba ima epilepsiju, ili čak ne znate ni šta je epilepsija, možete da dobijete svakakve ideje - da je to neko ko se drogira ili nekakav ludak...

Međutim, ne radi se o tome - reč je o bolesti čiji tačan uzrok nije poznat (jedino što je sigurno jeste da ne možete da se zarazite - može da bude posledica snažnog udarca ili traume, ima neke veze i s nasleđem, ali da je dobijete od druga ili drugarice, dečka ili devojke ne možete nikako), a koja dovodi do hemijskog disbalansa u mozgu i može da dovede do napada (do napada dolazi usled prekida električne aktivnosti mozga). Ne zna se kada će se bolest ispoljiti, a prvi napad može da bude baš u tinejdžerskim godinama.

Blaži epileptični napadi mogu da budu trenutan gubitak koncentracije posle kojeg se ničeg (iz perioda gubitka koncentracije) ne sećate, kratki trzaji tela, nagla vrtoglavica ili mučnina, smetnje u vidnom polju... Najjači oblik napada već smo opisali; takav napad traje između 20 sekundi i pola sata i može i te kako da vas isprepada. Ipak, ma koliko se uplašili ako vidite tako nešto, setite se da se radi o bolesti koju vam ta osoba ne može preneti - i da se ta osoba ne drogira, nije "luda" niti bilo šta slično, kao i da je vrlo verovatno da bi joj dobro došla vaša pomoć. Kako pomoći?

Iz blizine osobe koja ima epileptični napad sklonite sve oštre predmete kako ne bi mogla da se udari o njih i povredi. Ukoliko ta osoba padne, stavite joj nešto pod glavu tako da bude povišena, a kad prestane da se trese, stavite je u bočni položaj i ostanite s njom dok se ne osvesti. Ukoliko ne poznajete osobu s napadom ili ne znate o čemu se radi, zovite hitnu pomoć. Poziv hitnoj pomoći je dobra ideja i ako je osoba koja ima napad trudnica ili dijabetičar, ako se povredila prilikom napada ili ako napad traje duže od pet minuta ili duže nego što je za tu osobu uobičajeno.

Postoje i stvari koje nipošto ne bi trebalo da uradite ako neko ima epileptični napad. Nemojte mu ništa stavljati u usta niti između zuba (često se nađe neko ko predloži stavljanje nečega u usta da osoba s napadom ne bi progutala jezik, ali prilikom ovakvog napada gutanje jezika se ne dešava, a povrede predmetom u ustima su i te kako moguće). Ne treba ni da toj osobi dajete piće pre nego što se potpuno osvesti, kao ni da je pomerate (osim ako je u opasnosti) ili pokušavate da obuzdate njene pokrete - tako samo rizikujete da je povredite.

Oboleli od epilepsije su pod terapijom, oni moraju da piju lekove od kojih neki mogu da imaju neprijatne neželjene efekte kao što su umor i pospanost, a devojkama se može desiti i da im kasni menstruacija, kao i da kontracepcijska pilula slabije deluje na njih (što može dovesti do neželjene trudnoće). Dobra vest je da ako se bolest javi rano, postoje prilične šanse da prođe sama od sebe - recimo, ako se bolest javi kod deteta, ono do vremena punoletstva već može biti ponovo zdravo.

Osobu koja boluje od epilepsije ne možete prepoznati na prvi pogled. Na njoj se ne primećuje ništa posebno - izgleda baš kao i svi ostali. Zato i dođe kao znatno veće iznenađenje ukoliko prisustvujete napadu. Ono što obolelima od epilepsije nekada veoma teško pada jeste nerazumevanje okoline, koja ne shvata da se radi o bolesti (napad pripisuju drogama ili ko zna čemu), ili se sklanja kao da je epilepsija zarazna ili kao da je obolela osoba psihički nestabilna i stoga opasna po one oko sebe.

Ništa od toga nije tačno - oboleli od epilepsije su sasvim normalne osobe koje vam mogu biti prijatelji kao i bilo ko drugi i koje bi vam bile zahvalne ako ih ne posmatrate "kao neko čudo" zbog nečega što ni njima ne prija i što ni na koji način nisu skrivili.

ej, tacno znam o cemu pricas