Крећу затворени инвестициони фондови :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Крећу затворени инвестициони фондови
Могућност дугорочног улагања у некретнине или акције на берзи

Александар Кртинић (Фотодокументација „Политике”)

Велики домаћи инвеститори ускоро ће свој новац моћи да улажу и у затворене инвестиционе фондове. Први ће почети да ради затворени фонд „Тријумф елит” који је под управом „Цитадел асет менаџмента”, а инвеститори ће моћиновац да уложе и у „Фима СЕЕ активист”.

Александар Кртинић, генерални директор Друштва за управљање инвестиционим фондовима „Цитадел асет менаџмент”, каже да јефонд „Тријумфелит” отворен за домаће и стране инвеститоре,осигуравајуће куће, банке, друге инвестиционе фондове и имућне појединце са вишемилионским портфолијима и средњој класи који имају неколико хиљада евра уштеђевине.

Акција фонда „Тријумф елит” коштаће 100.000 динара, а приликом иницијалне јавне понуде инвеститорима ће бити понуђено 250 акција.

– Кроз разговоре са клијентима и страним улагачима схватили смо да постоји интересовање за инвестирање и у неку, на нашем тржишту нову форму производа. Инвеститор који уложи 100.000 динара у наш затворени инвестициони фонд добиће саветничку подршку коју су досад добијале само велике међународне фирме, инвеститори и држава. Фонд „Тријумф елит” првенствено ће се фокусирати на улагања у фирме из сектора некретнина, грађевинарства и инфраструктуре.

– Раст вредности некретнина, појачана активност грађевинских фирми и улагања у инфраструктуру су у блиској вези са растом бруто друштвеног производа. Аналитичари предвиђају да ће тај раст у следећих десет година бити просечно око седам одсто годишње – каже Кртинић.

Капитал ће улагати у предузећа која нису на берзи, а у „Цитаделу” су сигурни да ће у јавном позиву прикупити и више новца од планираних 25 милиона динара.

Њихова намера је да живот фонда орочимо на осам година, што ће омогућити да финансирају високопрофитабилне пројекте који тренутно нису ликвидни и у које је потребно улагати више година, пре него што стигне зарада. Типичан пример такве инвестиције су акције или удели фирми које граде стамбене и пословне зграде и друге објекте у Београду што обично траје између две и пет година у зависности од пројекта.

Половину имовине фонд ће улагати у уделе друштава са ограниченом одговорношћу на српском тржишту и акције предузећа која нису листирана на берзи.

–Тако ћемо заобићи проблем „плитког” тржишта. Не мора се само улагати у акције, јер има и других профитабилних пројеката – сматра Кртинић.

Затворени инвестициони фонд нема обавезу да врати улог инвеститорима пре унапред договореног рока који обично износи више година. Због тога, затворени фондови имају могућност да улажу у дугорочније пројекте и да дуже чекају на профит, али су обично профитабилнији него отворени инвестициони фондови.

Међутим, разлика између отворених и затворених фондова није као између краткотрајне и дугорочне штедње, јер власници удела (акција) у затвореном фонду не морају да чекају да им само друштво које управља фондом у одређеном моменту врати њихов улог увећан за остварени профит, већ тај новац могу и сами да повуку из фонда и то продајом својих акција на берзи.

Д. Спаловић

Politika