Da li neko zna mozda gde je bio postavljen link sa nekim nasim covekom iz Britanije, koji je istrazivao vatikan, i slucajno naleteo na gomile papira i dokumenata u kojima se pokazivalo kako su Englezi radili sve da bi odmogli Srbiji u Prvom Svetskom Ratu.  Neko je postavio, i to je bio odlican intervju, i ne mogu da ga nadjem a zelim da ga prevedem za prezentaciju.

Svaka pomoc je dobrodosla

Hvala

Да није ово?

E jeste, hvala ti puno, gde si nasao?

Svaka ti dala i na vreme dobila.

Запамтио сам бре презиме овом Живојиновићу кад сам исто прочитао негде на форуму, па сам лако нашао на гуглу.

Нема на чему брате.

Odlicno, hvala hvala hvala
Ima da ih osakataim kada im budem pricao o svemu ovome. 

Bolje Amerima pričaj o Flori Sends i kako je sa Milunkom ratovala protiv Švaba nego ove Živojinovićeve žalopojke kako nas niko nikada nije razumeo    Valjda želiš da na Srbiju gledaju sa simpatijama i  da skapiraju da smo na pravoj strani bili u oba svetska rata za razliku od Bugara i Mađara 

To,Mračni Gavrane...prvo ih napljuj,onda i izubijaj,da bolje upamte štivo...
DaniloBG...ne znaju oni to i bole ih brige.Iz učtivosti će saslušati i biće još više sigurniji u svoju teoriju(ako je imaju).
Jbg,imaju taj luksuz da ne moraju da znaju,možemo da im zavidimo samo.
(ima jedan klip na YT,kada u kvizu u USA neka plavuša odgovara na pitanje koji je glavni grad Madjarske-Hungary?Ona pita da li takva država postoji,koja se zove "gladna"...?I gde postoji???Na to je voditelj pita da li je čula za Tursku-Turkey?Ona ga onda pita"Da li me vi zavitlavate?Zemlja koja se zove "Ćuran"?)
Eto,mali off.Ali u prilogu teme.
Pozzzz

To je sve ubaceno, ne brini, i Skotske Sestre, i Archibald Rajs i svi oni koji su nam pomogli.

@megadeki
Ma bice veoma zestoko

Dakle prvo da se zahvalim svima na pomoci. Prezentacija je prosla odlicno, imali smo neke koji su sakrili suze, i nekima su oci otvorene. Imao sam dosta pitanja, i sada polako stize jos jedna grupa pitanja posle prezentacije, jer su me molili da im odgovorim.

Evo prvih pitanja koje neki od njih imaju, i ovo se bazira na knjizi koju je pisao Englez, pa tako neke izjave su katastroficno cudne.  Pokusacu da prevedem na Srpski. A oni koji znaju Engleski ako mogu da odgovore sta oni misle, i neka odgovore mudro, jer jasno je ko dan da su Austro-Ugari imali jaku propagandu koja je zadrzala do danasnjeg dana, i trebace isto toliko godina da se opere ljaga.


Today I skipped ahead in the book I’ve been reading (Catastrophe 1914: Europe Goes to War) to the first chapter I saw about Serbia. I haven’t finished it yet, I’m about halfway through the chapter, but I already had quite a few observations and questions that I wanted to share. I’m afraid this might be too overwhelming, but there’s no hurry. I just wanted to get it all out before I forgot something.

Danas sam preskocila napred citajuci knjigu "Katastrofa 1914: Evropa ide u Rat) do prvog poglavlja u kome se spominje Srbija.  Jos nisam zavsila, negde sam na polovini tog poglavlja, ali vec imamo dosta obzervacija i pitanja koja sam zelela da podelim.  itd, itd.


Bila sam razocarana zato sto je autor napravio veliku larmu oko toga koliko ce biti korektan/ispravan i bez pretenzija, i ubrzo shvatam da to nije slucaj- bar sto se tice ovoga poglavlja.
I was disappointed because the author made a big deal of being very factual and unbiased, but I’m not quite finding that to be the case—at least not with this particular chapter.
Prva stvar koju sam uradila je to da sam se vratila unazad i ponovo procitala prolog i izvestaj o ubistvu Franca Ferdinanda i njegove povezanosti sa "Crnom Rukom."  Prva stvar koju knjiga govori o nemu je sledeca, "Dajuci za primer vruce raspolozenje u provincijama, bila je glupost objaviti raspored kretanja Franca Ferdinanda tokom njegove posete Bosni na pocetku Marta.  To je izazvalo jednu od mnogih grupa disidenata, "MladoBosanaca", tajcnog drustva studenata seljackog porekla, da zgrabe tu mogucnost da ga ubiju.  Dosli su do te rezolucije svojevoljno ili mozda pod uticajem kontrolora-lutki iz Beograda: usled nedostatka dokaza, oba pogleda su moguca.  Jedan od disidenata je bio Gavrilo Princip."  Moje prvo pitanje je, da li je ovo tacan opis onoga sto su clanovi Mlade Bosne bili?

The first thing I did was go back and reread the prologue’s account of the assassination of Franz Ferdinand and Princip’s involvement with the “Black Hand.” The first thing this book says about him is, “Given the febrile mood in the provinces, it was rash to advertise the schedule for Franz Ferdinand’s visit to Bosnia as early as March. This prompted one of many groups of violent dissidents, the Young Bosnians, a secret society for students of peasant origins, to seize the opportunity to kill him. They reached this resolution perhaps on their own initiative, or perhaps at the behest of puppet-masters in Belgrade: in the absence of concrete evidence, either view is tenable. One of their number was nineteen-year-old Gavrilo Princip.” My first question is, is this an accurate description of what the Young Bosnians actually were?

Jedan paragraf kasnije, medjutim, autor kaze, "Mladobosancima su bila data 4 Browning automatska pistolja i 6 bombi od strane Maj. Vojina Tanaskovica iz "Ujedinjenje ili Smrt" teroristicke organizacije koja je dobila nadimak "Crna Ruka" koja potice od Nemackih i Italijanskih tajnih drustava."  Koliko je tacna ova informacija?  Posle ovoga, autor je ekskluzivno nastavio da naziva grupu "Crnom Rukom" cak i u kasnijem poglavlju Mars na Drinu.

One paragraph later, however, the author says, “The ‘Young Bosnians’ were provided with four Browning automatic pistols and six bombs by Maj. Vojin Tankosic of Ujedinjenje ili Smrt, a terrorist movement nicknamed ‘the Black Hand’, derived from German and Italian secret societies.” How accurate is this information? After this point, the author exclusively called the group “the Black Hand,” even later in the chapter about the march on the Drina.

Imam problema sa razumevanjem stava autora u ovom poglavlju.  On ide napred i nazad izmedju prezentovanja onoga sto se cini iskrenim sledom dogadjaja i shokantno predrasudnim misljenjima.  Prvo poglavlje, na primer, pocinje bombardovanje Beograda Jula 29-og.  Posle opisivanja scene, autor kaze, "Ministar Spoljnih Poslova Zivan Zivanovic je napisao: "Rat koji je Austro-ugarska objavila na Srbiju u Julu 1914-e je dosla toliko brzo i neocekivano kao bilo koji zemljotres, pozar ili poplava.  Nije li Srbiji, posle Balkanskih ratova, potreban mir vise nego ikada?"  Takve tvrdnje nisu bile iskrene: Zivanovic je bio "Apisov" zet, sponzor/pomagalac ubicama Franca Ferdinanda.  Cak i ako Srbski narod nije zasluzio kataklizmu koja se spustila na njihovu zemlju posle A-U deklaracije rata, oni kojima su mahinacije "Crne Ruke" bile poznate, tesko mogu da se pozivaju na povredjenu nevinost.  Ali to su naravno cinili."  Ovo mi se cini kao neverovatno okrutna i nepotrebno izrecena stvar sa obzirom na ovo da je pisas Britianc.  "Cak i ako Srpski narod nije to zasluzio?"  Pa naravno da to nisu zasluzili.

I’m having trouble understanding the author’s attitude with this chapter. He goes back and forth between presenting what seem to be straightforward events and shockingly biased opinions. The first chapter, for instance, opens with the bombing of Belgrade on July 29. After describing the scene, the author says, “Serb Foreign Office official Zivan Zivanovic wrote: ‘The war that Austria Hungary declared on Serbia in July 1914 came as suddenly and unexpectedly as any earthquake, fire or great inundation. Did not Serbia, after the Balkan wars, need peace more than ever?’ Such assertions were disingenuous: Zivanovic was brother-in-law to ‘Apis’ – Dragutin Dimitrijevic, sponsor of Franz Ferdinand’s assassins. Even if the Serbian people did not deserve the cataclysm which descended upon their country following Austria-Hungary’s declaration of war, those privy to the Black Hand’s machinations could scarcely profess injured innocence. But that, of course, is what they did.” This seems like an incredibly cruel and unnecessary thing to say given that this author, Max Hastings, is British. Even if the Serbian people didn’t deserve it? Of course they didn’t deserve it.

On ubacuje nepotrebne komentare ciji je cilj da se stvori losa slika o Srpskoj vojsci.  "Njihov Nacelnik Staba, Marsal Radomir Putni, je bio kompetentan vojnik, iako je imao 67 godina; nekolicina Srba je bila zabrinuta zbog njegove asocijacije sa "Crnom Rukom."  Ova izjava je izrecena bez ikakvog objasnjenja ili dokaza.  Takodje, "Invazija Srba je provocirala masovne pokrete otpora od strane naoruzanih civila.  Francuzi su praktikovali ovakve taktike tokom njihovog rata sa Prusijom 1870-71, i oni ce biti uveliko korisceni tokom Drugog Svetskog Rata.  Ali samo u Srbiji 1914 godine ovo je bila svakodnevna pojava-dovodeci Austrijance do besa.  Alex Pallavicini je reportovao da je na njega bila otvorena vatra od strane gerilaca iz pravca kukuruznih polja, nekoliko milja iza fronta. Kada je jedna Austrijanska jedinica krenula u napad kroz shumu, komiti su se odjedanput pojavili i pucali lice u lice Porucniku Hugu Shultzu koji je pao mrtav.  Srbin je zauzvrat bio izresetan sa metkovima, ali su Austrijanci uvideli da dok je lezao dole, oci su mu jos uvek bile otvorene i imao je osmeh na licu, "najverovatnije sto je bio srecan sto je zrtvovao svoj zivot ne bi li lisio istog, neprijateljskog oficira."
 
He throws in other unnecessary comments that seem to be designed simply to make the Serbian army look bad. “Their chief of staff, Marshal Radomir Putnik, was a competent soldier, though sixty-seven years old; few Serbs were troubled by his close association with the Black Hand.” This statement is followed by no further explanation or justification. Also, “The invasion of Serbia provoked widespread resistance by armed civilians. The French had employed such tactics in their 1870-71 war with Prussia, and they would be widely used in World War II. But in 1914 Serbia was the only front where they became commonplace – to the fury of the Austrians. Alex Pallavicini reported being shot at by guerrillas who exploited the cover of huge cornfields, several miles behind the front. As one Austrian unit was advancing through the wood, a komitadji suddenly appeared and fired point-blank at Lt. Hugo Shultz, who fell dead. The Serb, in his turn, was riddled with bullets, but the Austrians gazing down on his corpse noted that his eyes were still open, his features set in a grin, ‘apparently contented that he had exchanged his own life for that of an enemy officer’.

Moje pitanje je, zasto bi Britanac imao tako nepravedno negativan pogled na vojsku koja se borila na strani njegove zemlje?

I guess my question about all this is why a British man would be so seemingly unfairly negative about any army that fought on the same side as his country’s army?

In an attempt to end on a positive note, there was a section that I really liked: “A fundamental insouciance nonetheless persisted, described by Finance Ministry civil servant Milan Stojadinovic. ‘We were still oblivious of what we and our country were getting into…We were convinced: Serbia is going to win. I could not understand then and I cannot understand now: whence this optimism? Whence this insane belief in victory? There were four million of us against forty-five million. And yet this faith in assured victory made us embrace the war contented, merry, happy, singing songs. Throughout my own ministry, for the two days and nights needed to prepare for the move [to Nis], one song was constantly repeated with glowing eyes and full hearts, sung by one group in their room, as another rested next door:

‘Bulgaria, traitor, Came to fight at Bregalnica Go, go Austria! To awate the same fate!’[/i]

Dakle ovo samo pokazuje sa kakvim djubradima se Srbija suocava u Istoriji, i takve knjige za ovakvim djubretom ce ljudi danas citati, i shvatati kao kompletnu istinu.  Ona mi je rekla, da ja nisam drzao ovo predavanje, ona bi mislila i dalje da su Srbi krivi za rat. Pa vi vidite.

Dakle molim samo ozbiljne odgovore i cinjenice.

Hvala unapred.

Пази, оно што сам ја читао је да је Беч неколико година на све начине покушавао да нађе изговор за напад на Србију, односно, Франц и његова жена су намерно послати на Видовдан у Сарајево (провокација) и намерно остављени без икакве заштите, надали су се нападу на њега. Такође сам читао да у Бечу није владала никаква посебна жалост док је у Србији била проглашена тродневна. И пази сад, најбоље од свега, Франц Јозеф га није волео. Није га волео јер се против његове воље венчао са женом која није краљевске или витешке крви, самим тим њихова деца не би имала право на наслеђе трона а то никоме није било у интересу. Ја могу да се кладим да је то разлог зашто су баш њега одабрали да намерно на тацни дају револуционарима да га убију, непотребан фактор за унутрашњу али изразито битан фактор за спољашњу.

Оно мало што ја знам је да је разлика између Младе Босне и Уједињења или смрт (Црна рука) управо у организацији. Уједињење или смрт је било београдско официрско тајно удружење, стриктно организовано, имали су сопствени устав и један од услова чланства (члан је пристајао да је једини начин да напусти организацију смрт) био да особа мора бити Србин, по вери, духу и пореклу. Солунски процес је потпуно сакривен и измонтиран, никад се не зна колико је било истине у томе, али прича се да је Уједињење или смрт имало план да изврши државни удар и убије краља Александра зато што је имао у плану да прави државу са Хрватима и зато су Апис и други осуђени на смрт. Насупрот томе, Млада Босна није била нити тајна, нити официрска, нити тајно организована, нити чисто православно српска (било је и муслимана и католика). Генерално, то су два револуционарна удружења која су међусобно сарађивала, основана јако далеко једно од другог, различита по организацији али са истим циљем: уједињење Срба у једну државу. То што данас други желе да представе Младу Босну као великосрпски терористички покрет, пандан УЋК, то је наша несрећа што морамо да трпимо. Тероризам је напад на другу земљу, овде причамо о српској коју су Немци насилно заузели. По тој логици, терориста је свако ко у рату ратује на страни своје земље.