Predsednici Azerbejdžana i Jermenije na sastanku u Sočiju su priznali da je neophodno da dve sukobljene strane odstupe od svojih „maksimalističih“ pozicija i ubrzaju pregovore o rešenju problema Nagorno-Karabaha.

„Strane su potvrdile opšte da je za dalji napredak, a on je neophodan, potrebno da se predsednici Jermenije i Azerbejdžana, uz podršku Dmitrija Medvedeva, odreknu maksimalističkih pozicija,“ objavio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov.

On objašnjava da se tokom sastanka „razgovaralo o čitavom nizu pitanja, oko kojih još ne postoji saglasnost za principe rešenja za Nagorno-Karabah“. Predsednici su „razmenili mišljenja o konkrentim složenim temama i zaključili da je neophodno nastaviti rad [na njihovom rešavanju]“, objašnjava Sergej Lavrov.

„Učesnici sastanka su izrazili spremnost da ubrzaju rad na opštim principima, da bi na tim osnovama prešli na razradu zakonski obavezujućeg mirovnog sporazuma“, pojašnjava šef ruske diplomatije.

Domaćin skupa, predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev (Дмитрий Медведев), oživeo je ulogu Kremlja kao posrednika, s namerom da pomiri dva suseda, koji su teritorijalno mali, ali važni saveznici i partneri Rusije.

Nagorno-Karabah je enklava u Azerbejdžanu, s većinskim jermenskim stanovništvom, koja je htela da se otcepi od Azerbejdžana posle raspada Sovjetskog Saveza.


U zajedničkoj izjavi posle sastanka u rezidenciji Krasnaja poljana - predsednici Rusije Dmitrij Medvedev, Azerbejdžana - Ilham Alijev i Jermenije - Serž Sargsjan objavili su zajedničku izjavu u kojoj se navodi da „su predsednici tokom intenzivnih razgovorapostigli napredak u pregovorim oko osnovnih principa sporazuma za Nagorno-Karabah“.

Predsednici Ilham Alijev (İlham Əliyev) i Serž Sargsjan (Սերժ Սարգսյան) su pohvalili napore Rusije da doprinese brzom i mirnom rešenju sukoba „zamrznutog“ od 1994. godine.



Ruska Federacija je jedna od tri kopredsedavajuće članice Grupe iz Minska - Francuske i Sjedinjenih Američkih Država - koju je osnovala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Zadatak te grupe je da postigne mirno, zadovoljavajuće rešenje za taj sukob, u okviru mandata OEBS-a. Jermenija i Azerbejdžan se nadaju da će Francuska i SAD takođe nastaviti da učestvuju u ovom mirovnom projektu.

Kao sredstva za održavanje dijaloga koriste se saradnja na humanitarnom polju, uz razmenu na poljima nauke, kulture i društvenih delatnosti.

Prvi sastanak Grupe iz Minska održan je 2. novembra 2008. godine, dok je sastanak u crnomorskom gradu Sočiju bio deseti sastanak šefova država. Za to vreme, tvrde njegovi učesnici, postignut je značajan napredak, ali tokom dva prethodna satanka u Rusiji (Sočiju i Kazanju 2011. godine) nikakvog napretka nije bilo. U Nagorno-Karabahu nema ni pomisli da se o bilo čemu pregovara s Azerbejdžanom, a kamo li da se teritorije vrate pod kontrolu vlasti u Bakuu.



Napredak u pregovorima je postignut samo zahvaljujući primeni „Madridskih principa“, prema kojima je predviđeno postizanje ira u više koraka, umesto u jednom paketu sporazuma.

Prva faza - Povlačenje vojnika iz Jermenije iz pet pograničnih regiona (bafer zona) s Azerbejdžanom i još 13 sela u šestom regionu. Obnova komunikacija (u i smislu dijaloga i u smislu saobraćaja) kao deo obnove.

Druga faza - Povlačenje drugih snaga Jermenije i povratak Azera u Nagorno-Karabah. Moguće angžovanje „mirotvoraca“ za obezbeđenje povratka Azerskih izbeglica. Demilitarizacija i deminiranje svih teritorija.

Treća faza - Stvaranje garancija za bezbednost i samoupravu i buduću odluku o konačnom pravnom statusu Nagorno-Karabaha kroz pravno obavezujuću volju izraženu na referendumu (ili plebiscitu). Donošenje odluke o statusu Nagorno-Karabaha, bez ugrožavanja teritorijalne celovitosti Azerbejdžana.


Sukob oko Karabaha

Azerbejdžan i Jermenija su u ratu od 1988. godine, od kada je jermenska etnička zajednica u oblasti Nagorno-Karabah, u Azerbejdžanskoj SSR, odlučila da se ujedini s Jermenima u tadašnjoj Jermenskoj SSR. Taj potez Jermena su omele vlasti Azerbejdžanske SSR, ali konflikt nije ugašen, nego je tinjao i produžio se do osamostaljenja Azerbejdžana 1991. godine.

Nagorno-Karabah (jerm. Լեռնային Ղարաբաղ, azer. Yuxarı Qarabağ, rus. Нагорный Карабах, srp. Горњи Карабах) je brdsko-planinska oblast površine oko 4.400 kvadratnih kilometara. Reč je o nekadašnjoj Autonomnoj oblasti Nagorno-Karabah u Azerbejdžanskoj SSR.

Posle raspada Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR), sukob je decembra 1991. godine buknuo u krvavi rat. - Za poslednje tri godine sukoba, Jermeni iz Karabaha su uspeli da okupiraju ceo Nagorno-Karabah i još jedan deo Azerbejdžana, kojim je etnička enklava kopneno povezana s Jermenijom.

Taj prostor je vremenom narastao do 14% teritorije, a Jermeni su proglasili Republiku Nagorno-Karabah (ili Republika Arcah), koju ne priznaje čak ni Jermenija, ali je ona de facto samostalna država. Tek tada su vlasti Azerbejdžana priznale Karabah kao stranu u sukobu.

Nagorno-Karabah zahvata okupirane teritorije u jedinom sukobu na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, koji je 20 godina ostao bez valjanog rešenja. Ipak, sukob nije predvodila Jermenija, nego Jermeni iz Karabaha, uz znatnu podršku Jermenije.

Posledice sukoba su ozbiljne, ali su protokom vremena počele da postaju nevidljive, jer su se „zamrzavanjem“ sukoba zaustavila neprijateljstva, dok problemi nisu rešeni. Rusija je te 1994. godine bila posrednik u ugovaranju i sprovođenju prekida vatre i dalje obustave neprijateljstava, a potom i potpisivanju primirja 12. maja 1994. godine.

Procenjuje se da je tokom sukoba poginulo između 25 i 30 hiljada ljudi. Oko 230 hiljada Jermena iz Azerbejdžana i oko 800 hiljada Azera iz Jermenije i Karabaha je zbog sukoba oterano ili izbeglo od svoje kuće. Azerske izbeglice su vremenom dobile pristojan smeštaj, zahvaljujući bogatstvu svoje države, stečenog izvozom prirodnog gasa. Jermenske izbeglice su se delom naselile u samom Karabahu, čime je stanje dodatno usložnjeno.

Izvor: B92

Oni se bogami organski nepodnose gore nego mi i Hrvati... Recimo čak je dugo bilo pitanje hoće li Jermenija učestvovati na Evroviziji koja se održava u Azerbejdžanu...

Jermenija aplaudira, Azerbejdžan zviždi Sarkoziju


Jerevan, Baku - Odluka francuskog parlamenta da sankcioniše osporavanja genocida koji je izvršen nad Jermenima na prostorima Turske dočekan je danas u Jerevanu aplauzima, a u Bakuu zvižducima i osudama.

"Francuska je reafirmisala svoju veličinu i snagu, posvećenost ljudskim vrednostima", izjavio je predsednik Jermenije Serž Sargsjan u pismu koje je uputio predsedniku Nikoli Sarkoziju.


Jermenski predsednik je istakao da je ovaj dogadjaj od posebnog značaja za one koji se bore za ljudska prava.
 

"Ovo je istorijski dan za sve Jermene širom sveta", izjavio je predsednik Sargsjian, prenosi agencija AFP.
 

Nekoliko stotina mladjih političkih aktivista okupilo se danas ispred francuske ambasade u Jerevanu noseći francuske zastave i plakate na kojima je pisalo "Francuska je garant istorijske pravde".
 

Turski saveznik Azerbejdžan je osudio "antidemokratski potez" francuskog parlamenta koji je usvojio zakon na osnovu koga će se kažnjavati oni koji osporavaju genocid koji je izvršen nad Jermenima u vreme raspada Otomanske imperije.
 

"Taj potez Pariza je protivan principima demokratije, ljudskih prava , slobode govora i izražavanja", ističe se u izjavi MIP-a u Bakuu.


Baku i Jerevan se spore oko statusa provincije Nagorno Karabah na Kavkazu u kojoj pretežno žive Jermeni a koja se odvojila od Azerbejdžana i proglasila nezavisnost.

Izvor: Blic