S LICENCOM NA – BIRO

Srbija za sada ima 41 trenera sa profi licencom ali polovina ne radi.



Poduže bez angažmana Kosanović, Petković, Stevanović, Vermezović, pa Vukotić, Ješić, Dostanić, od nedavno i Petrović... Inspekcije iz UEFA
su dale najviše ocene za rad našoj školi, ističe direktor Milovan Đorić.

Milovan Đorić, direktor UEFA škole za trenere pri Fudbalskom savezu Srbije radi – danonoćno. Popularni Đora je oformio tim koji prati rad, ispituje i verifikuje licence za brojne trenere koji su dobili “profi”, “A”, “B” i “C” diplome.

- UEFA škola za licence u Srbiji je počela da radi pre pet godina. Tada smo imali ovlašćenje samo za “B” licence – priseća se direktor Đorić.

Posle je iz Niona stiglo “zeleno svetlo” za ostale, vrednije licence?

- Inspekcije iz evropske kuće fudbala dale su najviše ocene za naš rad. Otuda su usledile i ostale vrste licenci.

Koliko je do sada polaznika dobilo “profi” licence?

- Tačno 41 polaznik.

“A” diplome?

- Njih je, do sada, steklo 212 polaznika.

Šta je sa “B” licencama?

- Za sada, poseduje ih 335 trenera.

I, na kraju, “C” licence?

- Te diplome je dobilo 316 polaznika.

Mnogi poznati treneri sa “profi” licencama nikako da pronađu angažman, poput Petkovića, Stevanovića, Ješića, Vukotića, Vermezovića, Dostanića, Živkovića, Kikovića, Kokotovića...?

- Sve su to trenerski velemajstori. Svako od njih ima puteve i ciljeve.

Na Zlatiboru ste minulih dana osmoricu promovisali u trener sa “A” licencom?

- Ljupko Petrović i ja smo se ko zna koji put uverili u teorijsku i praktičnu potkovanost naših trenera. “A” diplome su stekli, između ostalih, Borislav Cvetković, Zoran Milinković, Neško Milovanović, Zoran Njeguš...

UEFA je strogo zacrtala da od iduće sezone najpoznatije klubove u svim zemljama mogu da vode isključivo treneri sa “profi” licencom?

- Tako će i biti. Ove godine nisam planirao uopšte polaganje za “profi” licencu, ali brojni treneri koji vode naše superligaše nemaju validna dokumenta. Tu, pre svih, mislim na Vojvodinu, kulski Hajduk, Banat, lučansku Mladost, Čukarički, Bežaniju... Zato sam predložio Upravnom odboru naše škole da svi upisani mogu da konkurišu za “profi” licence – zaključuje direktor Milovan Đorić.

“PROFI” LICENCE

1. Milorad Kosanović ne radi

2. Ljupko Petrović ne radi

3. Milovan Đorić direktor škole FSS

4. Slobodan Santrač direktor ml. kategorija FSS

5. Ljubiša Tumbaković Šangdong (Kina)

6. Ilija Petković ne radi

7. Goran Stevanović ne radi

8. Miodrag Ješić ne radi

9. Slobodan Krčmarević selektor mladih Srbije

10. Miodrag Martać pomoćni trener Zvezde

11. Mihajlo Ivanović Sja-Man (Kina)

12. Milan Živadinović Zinde (Kina)

13. Vladimir Petrović selektor olimpijaca Kuvajta

14. Ratko Dostanić ne radi

15. Vladimir Vermezović ne radi

16. Milenko Kiković ne radi

17. Branko Babić ne radi

18. Dragomir Okuka Omonija (Kipar)

19. Momčilo Vukotić ne radi

20. Goran Milojević Smederevo

21. Boško Đurovski C. zvezda

22. Dejan Vukićević ne radi

23. Slobodan Pavković Oman

24. Milan Đuričić ne radi

25. Dragan Kokotović ne radi

26. Slobodan Halilović Zeta (Crna Gora)

27. Dušan Mitošević Pafos (Kipar)

28. Zvonko Živković ne radi

29. Siniša Mihajlović pomoćni trener Intera

30. Branislav Vukašinović OFK Beograd

31. Boris Bunjak ne radi

32. Saša Nikolić ne radi

33. Sava Kovačević ml. kategorije Crne Gore

34. Nikola Rakojević Lovćen (Crna Gora)

35. Đorđe Koković Sloga Kraljevo

36. Radovan Ćurčić H. Javor

37. Čedomir Đoinčević Voždovac

38. Miodrag Božović Borac Čačak

39. Zlatko Krmpotić selektor kadeta Srbije

40. Branislav Smiljanić Al-Itihad (Libija)

41. Tomislav Sivić ne radi

“A” I “B” LICENCE

“A” trenerske licence trenutno poseduju: Dragoljub Bekvalac, Goran Pandurović, Vladan Lukić, Bogdan Korak, Nikica Klinčarski, Simo Krunić, Dragan Stojković, Slaviša Jokanović, Mitar Mrkela, Dušan Savić, Miroslav Tanjga... Sa “B” licencom (ne) rade Nemanja Dančetović, Zoran Čampara, Milorad Korać, Branko Božović...

Poznate su ulatnine za sticanje svih licenci. Daleko najskuplja je za “profi” licencu, koja iznosi tri hiljade evra.
Najjeftinija je za “C” licencu – 120 evra, za “B” je 400, a za “A” 800 evra.

Na klupama naših najpoznatijih i manje poznatih klubova uskoro neće moći da sedi trener bez neke od licenci.
- Delegati utakmica su dužni da odstrane svakog trenera koji se predstavlja kao predstavnik kluba na utakmicama. Više neće biti gledanja kroz prste – jasan je Đora.


Izvor: Sport

Ma vazno je da Bosko Djurovski ima posao...al gde bas u Zvezdi...

Od danas radi 


Nema ga vise 

položi, plati pa se klati.

Pižon novi selektor Kine

Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Vladimir Petrović postaće selektor fudbalske reprezentacije Kine, pišu lokalni mediji. Srpskog trenera je za novog selektora Kine predložio šef stručnog štaba olimpijske reprezentacije te zemlje Ratomir Dujković, nekadašnji saigrač 52-godišnjeg Petrovića u Crvenoj zvezdi. Petrović, koji je u Kini već predvodio Dalijen sa kojim je osvojio titulu klupskog prvaka, navodno je u nedelju stigao u Peking kako bi sa predstavnicima nacionalnog saveza dogovorio detalje ugovora.

Srpski trener bi kinesku reprezentaciju trebalo da predvodi u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo koje će se 2010. godine igrati u Južnoj Africi.

Selektor Kine je do prošlog meseca bio Džu Guanghu, koji je otpušten posle loših partija ekipe na Azijskom kupu.

Fudbalski savez Kine je potom saopštio da namerava da za selektora postavi stranca, a kao kandidati su pominjani nekadašnji francuski napadač Žajn Pjer Papen, bivši trener Čelsija Rud Gulit i bivši selektor Škotske Berti Fogts.

Kina će kvalifikacije za Mundijal početi utakmicama sa Mijanmarom 21. i 28. oktobra.

Izvor: B92/Sport

 

 

Da li je moguće da ljudi koji završe fakultet fizičke kulture (DIF) nemaju nikakvu licencu već treba da polažu kod nekog Djorića (Prvi srpski bek) koji nema nikakvu školu i koji je upropastio više generacija srpskih i jugoslovenskih fudbalera, GLUPERDA!
To je čisto uzimanje para!

Milovan Đorić, direktor trenerske škole FSS nikada ne miruje.

Milovan Đorić, direktor trenerske škole Uefe pri Fudbalskom savezu Srbije ne miruje ni tren.Stalno šparta širom naše zemlje i Evrope.

-Upravo sam se vratio iz Londona, sa trodnevnog obeležavanja deset godina Uefine trenerske škole – besedi direktoor Đorić.
Sreli ste se sa dosta fudbalskih ljudi ?
-Najviše vremena sam proveop sa Kapelom i Ulijeom, te kolegama iz naših nekadašnjih republika.Razmenili smo iskustva o radu nacionalnih škola.
Za novembar planirate veliki skup u Beogradu ?
-Dogovorili smo da se okupimo u našem glavnom gradu.Stići će svi direktori škola iz Slovenije,Hrvatske,Bosne i Hercegovine,Crne Gore i Makedonije.To su mi u Londonu potvrdili Talović,Elzner,Raičević,Mihalčić i ostali.
Šta će biti glavna tema tog skupa ?
-Razgovaraćemo i tražiti smernice – kako vratiti trenersku struku ko u bivšoj Jugoslaviji.
Stalno ste i uz mladu reprezentaciju naše zemlje ?
-Pošto sam imao predavanja za slovenačke trenere u Ljubljani, odmah zatim sam otputovao u Budimpeštu, gde su Krčmarevićevi izabranici izgubili od Mađara.Olako smo tada poraženi.
Sada je pravac Zlatibor ?
-Nastavljamo sa trenerskom školom.Veliki je interes za sve licence Uefe – zaključuje Đorić.

 Izvor: Sport

I od tih 40 i nesto nama bas Kosan da se padne    E, sreco..

Licence jače od diplome?

Školovani treneri visoke škole za sport na listi čekanja. Nerazumevanjem u sportskim savezima školovani treneri bez posla. Licencu s kurseva upoređuju sa doktoratom!

Na potezu država, odgovarajuća ministarstva

Trener u sportu je jedna od najznačajnijih karika u lancu priprema i osposobljavanja sportista za postizanje željenih rezultata. U zemljama sa razvijenim sportom, treneri su visoko kotirani, kada je u pitanju struka, njihova reč se ceni i uvažava. Kako je to kod nas, u Srbiji?

U našem mentalitetu je da se osporava stručnost i kvalitet, što je uz činjenicu da se do diploma dolazilo zaobilaznim putem, dovelo trenere u krajnje nepovoljan i neprijatan položaj. Na površinu su isplivali brojni problemi, koji traže energičnu akciju. Egzistiraju apsurdna ponašanja da se ne priznaju diplome strečene na fakultetima i visokim školama koji školuju sportske trenere. Licenca se stavlja ispred diplome, glorifikuju se dvonedeljni kursevi, ignoriše redovno i po svim pedagoškim kriterijuma kvalitetno studiranje - školovanje. Rečju, mnogo je problema, sve na štetu sporta i sportista.

Kako izaći iz tog lavirinta? Pronaći i učvrstiti put pravilnog usmeravanja sportista, veratiti mesto i ulogu trenera u sportu...Odgovor smo potražili u Visokoj školi za sport, visokoobrazovnoj ustanovi koja je kao najbolja Visoka škola u Srbiji, dobila prvu akreditaciju za školovanje sportskih kadrova po strogim kriterijumima Bolonjske deklaracije.

-Pre 11 godina školu su osnovali stručnjaci sa višegodišnjim iskustvom u oblasti univerzitetskog sportskog obrazovanja, naučnih istraživanja u sportu, a uz to su bili istaknuti sportisti. Stvoreni su i drugi optimalni uslovi: od prostora, udžbenika, biblioteke, uslova za praktičan rad i što je od izuzetne važnosti-predavači su profesori sa najvećim akademskim zvanjima. Trogodišnje školovanje završi preko 80 studentata svake godine: trenera u fudbalu, košarci, odbojci, plivčakim sportovima, atletici, sportskoj rekreaciji. Posebno smo ponosni na činjenicu da je Komisija za akreditaciju našu školu proglasila kao najboljuu državi, uz reči prof. dr Slobodana Arsenijevića, predsednika Komisije za akreditaciju: “Najbolja ste škola. Kada sam bio u visokoj školi za sport imao sam utisak da nisam u Srbiji” - kaže prof. dr Ljubiša Lazarević, direktor Visoke škole za sport.

TVRDOKORNI FS SRBIJE

Ima dosta nerazumevanja, često apsurdnih situacija, kada vaši studenti dobiju trenerske diplome i čekaju radna mesta u klubovima?

-Posle trogodišnjeg školovanja, sa 1.800 časova nastave i 700 časova prakse, svršeni studenti-treneri su osposobljeni za rad u klubovima, tu dileme nema. Govore i brojni primeri svršenih trenera uspešnih u vođenju klubova. Imamo i naše bivše studente trenere u vrhunskim klubovima i reprezentacijama. Na drugoj strani, najpre su izbili na videlo problemi koje je stvarao Košarkaški savez, a potom i Fudbalski savez Srbije. Naši treneri nisu mogli da dobiju licence za rad. Sa Košarkaškim savezom smo to razrešili, uz pomoć Ministarstva, jer se shvatilo da školujemo kvalitetne stručnjake.

Problemi sa Fudbalskim savezom traju godinama...

-Naša škola je osnivač trenerske škole koja deluje u okviru FSS. Akta o osnivanju potpisali smo Miljan Miljanić, kao instruktor FIFA, mr Aleksadanr Marjanović, rukovodilac studijske grupe za fudbalske trenere i ja, kao direktor škole. Visoka škola za sport je napravila kompletan program rada, sa svom pratećom dokumentacijom. Bilo je, između ostalog, predviđeno da naši svršeni studenti-fudbalski treneri dobiju “B” licencu. Kasnije, kada je škola prešla u nadležnost FSS, sve je to zaboravljeno, promenjeno i tako dolazimo do apsurda. Trener koji je završio našu trogodišnju školu, sa ukupno 2.500 nastavnih časova ne može dobiti posao u klubu. Treba mu licenca od škole FSS.

Licenca je stavljena iznad verifikovanog školovanja, daje joj se veća važnost u odnosu na ono što ona ustvari jeste?

-Licenca je dozvola za rad, koja se daje na osnovu okončanog školovanja, kao što se daje licenca lekaru nakon završenog Medicinskog fakulteta. To je redovna praksa. Međutim, u FS Srbije to rade drugačije, praktično ne dozvoljavaju rad stručnim ljudima trenerima, traže da prođu dvonedeljne kurseve, naravno to debelo plate. Svi oni koji znaju sistem obrazovanja grohotom su se smejali konstataciji da je profi licenca u fudbalu ravna doktoratu! U školi FSS dali su sebi, neovlašćeno, previše prava. U krajnjoj liniji ko ima pravo monopola, da krši pravo čoveku, u ovom slučaju školovanom, na rad – zaključak je prof. dr Ljubiše Lazarevića.

Na potezu je država, odgovarajuća Ministarstva da unesu rad u ovu oblast. Zato se usvajanje najavljenih zakona o sportu očekuje sa velikim nadanjima da će ovakvi nesporazumi koji štete sportu, biti prevaziđeni.

BUDUĆNOST U RADU SA MLADIMA

Visoka škola za sport je svoj rad delom usmerila na stručno organizovanje rada sa mlađim kategorijama. Planirano je i uvođenje specijalističkih studija...

-Pomerene su granice početka treninga dece. Imamo brojne naučne pokazatelje, i naša iskustva. Na ovom planu možemo mnogo da uradimo, i kod nas i u svetu. Naš eksperiment u Rusiji to potvrđuje. Baziraćemo se na naučna dostignuća i pedagošku praksu, a sve to je naslonjeno na izuzetan talenat dece, uopšte mladih ljudi na ovim porostorima – otkriva buduće planove mr Aleksandar Marjanović.

MEĐUNARODNA SARADNjA

Škola ima dugogodišnju uspešnu međunarodnu saradnju sa zemljama u okruženju, kao i sa drugim zemljama u Evropi i Australiji. Posebno je uspešna saradnja sa fakultetom u Rimu, zatim sa Univerzitetom u Tesaliji (Grčka), sa Visokom školom u Adelaidi (Australija). U poslednje dve godine škola je angažovana u Rusiji na programu rada sa mlađim kategorijama.

-Prošao je naš program u Rusiji, u konkurenciji nekoliko poznatih fudbalskih škola iz Evrope. Izuzetno smo zadovoljni rezultatima, a činjenica da smo dobili ponudu o produžetku saradnje govori o kvalitetu ovog vida stručnog osposobljavanja – reči su mr Aleksandra Marjanovića, rukovodioca programa u Rostovu.

ELITA ZA KATEDROM

U visokoj školi za sport, angažovano je preko 50 visoko obrazovanih kadrova, uglavnom bivših sportista, od čega je više od polovine sa akademskim zvanjem doktora i magistra.

Imena profesora sa najvećim akademskim zvanjima, kakvi su Branislav Pokrajac, Milivoje Karalejić, Dane Korica, Borislav Pelević, Dušan Tomić, su potvrda elitnosti predavača, uz podatak da su spoljni saradnici vrsni stručnjaci: Stanislav Pešić, Ljubomir Vračarević, Lazar Grozdanović, Radmilo Armenulić, Slavko Obadov...

Česti gosti-predavači u školi su poznati treneri: Ljupko Petrović, Vukašin Višnjevac...kao i vrhunski evropski stručnjaci.

Škola ima Centar za izdavačku delatnost. Uz udžbenike i stručne publikacije izdaje i “Novu sportsku praksu”, stručni časopis za sport.

Izvor: Sport

Profo, javi se u Nion

Milovan Đorić odgovara Ljubiši Lazareviću, direktoru visoke škole za sport Lazarević i njegova kompanija ne znaju ništa o fudbalu, niti ga razumeju. Neka se oni bave odbojkom, rukometom i košarkom, a fudbal ostave na miru

Sa Dojranskog jezera, gde je u toku nastava Trenerske škole UEFA pri Fudbalskom savezu Srbije, javio se njen direktor Milovan Đorić. Oglasiio se posle izjave dr Ljubiše Lazarevića da su “licence jače od fakultetskih diploma”.

- Ako Lazareviću nešto nije jasno, neka se javi UEFA. U Nionu će mu sve natenane objasniti – kategoričan je Đorić.

Lazarević tvrdi da su diplomsci sa Visoke škole za sport u neravnopravnom položaju sa vašim polaznicima?

- To je problem te škole. Lazarević i njegova kompanija ne znaju ništa o fudbalu, niti ga razumeju! Neka se oni bave odbojkom, rukometom i košarkom, a fudbal ostave na miru. Zna UEFA šta radi.

Vlasnici vaših diploma lako dobijaju posao, a sa Lazarevićeve škole moraju da se upisuju kod vas?

- Takva je odluka UEFA. U svim evropskim zemljama je isto. Šta im ja tu mogu. Na Visokoj školi ko se upiše na fudbal mora da plati, pa da dobije diplomu. Oni znaju samo za teoriju, a praksa na terenu im je nepoznata.

Sada radite sa trenerima koje čekaju “profi” licence?

- Na Dojranu je 27 polaznika. Svaki dan rade po osam do deset sati. Kraj je zakazan za 28. decembar – zaključuje Milovan Đorić.

Izvor: Sport

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

E, al' Milovan Đorić nekom nešto odgovara 

izgleda da nasi treneri jedino mogu da budu uspesni u nekim zabacenim ligama(japan,kina...)

Na desetine srpskih trenera trenutno bez angažmana

Bez posla i veličine poput Petkovića, Petrovića, Vukotića, Čabrinovića...
Strukovna organizacija nikako da stane na noge i zaštiti članove

Srbija ima na desetine trenera koji godinama nemaju angažman i koji su stalni članovi biroa za zapošljavanje. To je podatak za slavnu Riplijevu rubriku, koji nimalo ne služi na čast fudbalskoj organizaciji.

Na dugoj listi su i naša najpoznatija trenerska imena. Sticajem raznih okolnosti, sada su na periferiji srpskog fudbala. Olako su otpisani, a socijala ih muči.

- Velika je sreća da se većina ranije finansijski obezbedila i mnogo lakše podnosi što nema posla – često se čuje u trenerskim redovima.

Na spisku trenutno neangažovanih su: Ilija Petković, Ljupko Petrović, Ivan Čabrinović, Vukašin Višnjevac, Milan Živadinović, Milorad Kosanović, Stanislav Karasi, Milenko Kiković, Vladimir Vermezović, Dragan Okuka, Radmilo Mihajlović, Miroslav Tanjga, Jovica Škoro, Vladimir Jocić, Cvijetin Blagojević, Krsto Mitrović, Miodrag Martać, Dragan Pantelić, Petar Krivokuća, Miodrag Radanović, Miloljub Ostojić, Goran Kalušević, Rade Zalad, Dragan Kokotović, Goran Milojević, Momčilo Vukotić, Goran Kopunović... Previše.

U srpskom fudbalu, nažalost, na snazi je praksa da se ne angažuju elitni treneri. Novokomponovane gazde radije uzimaju ljude sa kojima će se poigravati, koje će smenjivati kada im je ćef, koje neće plaćati... Alarmantan je podatak da brojni fudbalski stručnjaci imaju “profi” i ostale licence manje važnosti, da su za te diplome dali “poslednje pare”, a i dalje su na ulici.

Stoga se postavlja pitanje: gde je izlaz iz ovakve situacije? Srpska trenerska organizacija trebalo bi da zaštiti sopstvene članove, ali nikako da stane na noge. Tapka se u mestu, dok stručnjaci proklinju dan što su pošli ovom, trnovitom stazom...

Goran Stevanović je bio prvi trener naše reprezentacije dok je selektor bio Ilija Petković. Ovaj tandem nas je odveo na Svetsko prvenstvo u Nemačku i posle toga bio - otpisan.

- Preko noći sam zaboravljen. Mislio sam da će se posle reprezentacije oko mene otimati klubovi. Da Jokanović nije došao na kormilo Partizana, još bih bio u neizvesnosti – podvlači Stevanović.

Izvor: Sport

surova realnost naseg fudbala...

sve nam je u totalnom haosu...radi ko sta hoce, i ponasa se kako hoce... treneri uvek najvise ispastaju...prvi su na udaru.

ali da se razumemo, ima i teskih sirovina medju pojedincima... koji pre svega nisu pedagozi, i ne znaju da se odnose prema igracima kako treba...

ponasaju se kao seoski treneri...glume neke baje... autoritet treba sprovoditi, ali ne na tako specifican seljacki nacin.

kad vidim onog kosanovica zeludac mi se prevrne... fali mu jos samo cackalica ustima i da upotpuni ugodjaj pijanog alkosa iz kafane.

od odredjenih ljudi znam pouzdano da je karasi jako los covek... zamerio se sa dosta igraca.... kazu ljudi da je vlo nezgodna i teska i pre svega nadmena osoba.

miloljub ostojic  , ne bih ga ni komentarisao...svoje je sanse odavno prokockao...

zao mi je cabrinovica... imam utisak da su tog coveka nekako svi zaboravili...a ne treba zaboraviti njegove trenerske zasluge i uspehe.