Srbi se već godinama nalaze na dnu evropske lestvice kada je u pitanju nivo obrazovanja i znanja iz opšte kulture.
Istraživanje „Novosti iz prošlosti. Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije“ koje su osmislile istoričarke Dubravka Stojanović, Radina Vučetić, Sanja Petrović-Todosijević, Olga Manojlović-Pintar i Radmila Radić i sprovele uz pomoć Beogradskog centra za ljudska prava i „Stratedžik marketinga“, pokazalo je nažalost da nam je na dnu lestvice zaista i mesto.
Naime, prema rezultatima ankete, čak polovina građana ne zna kako izgleda srpska zastava! Za jednog od ispitanika činjenica da redosled boja više nije plava, bela i crvena bilo je pravo otkrovenje, pa je autorke pitao „Pa kad su je promenili?“ Neznanje o zastavi nije jedini šok koji je nastao nakon dobijanja rezultata na osnovu anketiranja 1000 građana: pokazalo se da četvoro od 10 misli da je Crna Gora stekla državnost u ovom veku, a 58% misli da Srbi oduvek žive na Balkanu, isto koliko je reklo da je ćirilica nastala kod Srba. Samo 2% umelo je da navede ime barem jednog prosvetitelja, a 49% smatra da je Vuk Branković izdao Srbe na Kosovskom boju.
Autorke istraživanja, koje kažu da je 88 pitanja formulisano na osnovu znanja koje se stiče u osnvnoj školi, šokiralo je što 72% ljudi ne zna istoriju i priznaje da ih ne interesuje. Takođe, uočena je velika sklonost ka samostalnom 'kreiranju' istorije koje se zasniva na današnjim političkim prilikama.
„Odgovori koje su građani davali su pokazali da današnje političke potrebe i procene građana utiču na to da oni zaborave ono što su sigurno znali i da „prekomponuju" prošlost.
Na primer, na pitanje ko su bili saveznici Srbije na Solunskom frontu većina građana nije zaokružila Francusku i Englesku, jer danas vlada neki animozitet prema tim državama, već su na taj front „ubacili" Ruse i Grke, naše današnje saveznike, kojih u tim bitkama nije bilo. To znači veliku podložnost manipulacijama, a to je opasno za svako društvo,“ kaže Dubravka Stojanović.
Da politika igra veliku ulogu pokazalo je i odgovaranje na pitanje ko je najvažnija ličnost u istoriji sveta, gde su građani smestili Nikolu Teslu (21%), Tita (10%), ali i Ratka Mladića, Zorana Đinđića i Borisa Tadića.
„Odgovori koje su građani davali potvrdili su snagu stereotipa o tome da smo mi na Balkanu najstariji narod, da nam je pripadala najveća teritorija, da smo samo mi državotvorni. Ta nacionalna pretencioznost, bez ikakvog znanja o drugima, veliki je problem i to je nešto što često utiče na našu dnevnu, naročito spoljnu politiku.
Pitanja u upitniku grupisana su u sedam celina. U proseku je najviše tačnih odgovora bilo na pitanja koja se odnose na komunizam (60 odsto), a najmanje znanja građani su pokazali o ratovima koji su se vodili devedesetih godina, gde je bila svega petina tačnih odgovora.
U korpusu pitanja koje se odnose na Drugi svetski rat, čak 33 odsto na pitanje ko su saradnici okupatora odgovorilo je da su to četnici (pet odsto je odgovorilo da je to Draža Mihailović), a odgovor nije znalo 35 odsto ispitanih. A da je Beograd oslobođen 20. oktobra 1944. godine znalo je samo 28 odsto anketiranih.
Tema: 
