iako znam da su Poljaci posle amera najgori smradovi sveta,mislim da ovde Rusi ipak preteruju.mislim,cak i da je bila u savezu sa Nemackom,ona je opet bila zrtva.jes da su idioti sami krivi sto 20 i vise godina posle pronalaska tenka nisu imali ni par normalnih oklopnih kola(imali su neke sklopocije...ako se secam,neka francuska sranja) i sto su se vodili doktrinom "sabljom na tenk,sabljom na avion",ali,ovako ili onako,nastradali su,i to dosta.
mozda to ne bi bilo tako da nisu kroz vekove vodili politiku koju su vodili,ali sada necu da ulazim u to,jer kao sto rekoh,ipak ovde jesu zrtve.

tu samo ostaje jedan problem...to sto mene apsolutno zabole uvo za njih... 

Ево једне старе песмице о Пољској и црвеним изродима:






Видиш ли ти уопште шта сам ја написао или само лупаш по потреби?

Немци их јесу брзо освојили, али су имали велике жртве.

Рецимо да су много мање мука имали са нама и Французима (од Француза се бар очекивао јак отпор).

DuKiM57,

15-ак хиљада погинулих за месец дана рата,непуна дивизија.

Упореди то с неким другим сукобима.

Већ споменух Француску (Белгија и Холандија су биле део исте операције), коју су поред домаћина бранили и Енглези, док су Пољску поред Немаца напали и Совјети.

Притом су Французи и Енглези били далеко бројнији од Пољака.

Или види ову нашу тугу, која се хтела играти рата уместо пакта. Они дивизију, а ми чету.

Све то стоји,али...сви ти губици су кап у мору,у поређењу са каснијим фазама рата.У Стаљинграду је дневно умирало ко у целокупној пољској операцији.Зато мислим да је из контекста руског фронта,па касније и Нормандије и сл. бесмислено говорити о великим жртвама.

Да, али сам тип рата није био исти. Док су Немци имали намирница, горива и опреме, одржавали су муњевити рат и у Русији и нису имали неке велике губитке, нарочито у односу на совјетске.

Такође и на Западном фронту у каснијој фази рата, као и на источном, су се борили мање-више равноправни противници.

Ево још нечег за припаднике црвене историјске школе.

Варшавски устанак (пољ. Powstanie Warszawskie) је био устанак Пољске домовинске армије (пољ. Armia Krajowa) током Другог светског рата са циљем да се Варшава ослободи од немачке окупације. Борбе у Варшави почеле су 1. августа 1944. год. у склопу општенародног устанка у Пољској. Пољске трупе пружале су отпор Немцима све до 2. октобра 1944. год. Пољски губици износили су 18.000 погинулих и 25.000 рањених војника као и преко 250.000 цивила који су убијени у масовних егзекуцијама које су извеле немачке снаге током свог напредовања. Немачки губици износили су 17.000 погинулих и 9.000 рањених војника. По окончању устанка Хитлер је издао наређење да се Варшава сравни са земљом. Немачке снаге које су извршиле ово наређење, бацачима пламена и артиљеријом су систематски уништиле преко 85% града.

Устанак је избио у тренутку када су се совјетске снаге приближавале Варшави. Иако су совјетске снаге 16. септембра стигле на свега неколико стотина метара од источне обале реке Висле, напредовање је обустављено чиме је омогућено немачкој војсци да се обрачуна са устаницима.


...Иако су совјети у периоду од 13 до 28. септембра обавили неколико летова изнад Варшаве, у циљу снабдевања устаника, њихова неспремност да заиста помогну борцима Пољске домовинске армије постала је очигледна када је савезничким авионима, који су снабдевали Варшаву забрањено да користе писте на територији под контролом Црвене армије. Због тога су количине испоручених залиха биле далеко мање јер су авиони, који су полетали из Италије морали да носе и гориво за повратак у базу. Чак су забележени и случајеви у којима је руска против-ваздушна одбрана оборила неколико савезничких авиона који су превозили помоћ устаницима.

...Након што је целокупно становништво исељено из Варшаве, немачке снаге су започеле са систематским уништавањем града. Посебне групе инжењераца опремљених бацачима пламена и експлозивом разаслате су широм града како би уништиле или спалиле преостале зграде које нису срушене током борби. Током рушилачких активности посебна пажња посвећења је културним и историјским споменицима. Према немачким плановима Варшава је после рата требала да буде претворена у језеро. До јануара 1945. год. 85% зграда је било уништено; 25% је било уништено током устанка; 35% је уништено организованом акцијом немаца након устанка; 15% је уништено током устанка у Варшавском Гету, док је преосталих 10% зграда уништено током борти у септембру 1939. год. Материјална штета износила је 10.455 зграда, 923 зграда историјских споменика (што је чинило 94% од свих зграда у Варшави које су биле заштићене као историјски споменици), 25 цркава, 14 библиотека укључујући и Народну библиотеку, 81 основна и 64 средње школе, Вашравски универзитет и Варшавски технолошки универзитет као и већину преосталих историјских споменика. Скоро милион становника Варшаве изгубило је своју целокупну имовину. Укупна штета учињена на приватној и јавној имовини, као и на културним и историјским споменицима није позната. Међутим, према различитим проценама укупна штета износила је око 40.000.000.000 долара по курсу из 1939. год. 2004. год. Скупштина Варшаве изнела је 2004. год. процену по којој штета коју је град претрпео за време Другог светског рата износи око 45.000.000.000 долара по курсу из 2004. год. (што обухвата имовину коју је град поседовао на дан 31. августа 1939. год.).


    By August 5, more than fifteen thousand Polish civilians had been murdered by German troops in Warsaw. At 5:30 that evening, General von dem Bach Zelewski gave the order for the execution of women and children to stop. But the killing continued of all Polish men who were captured, without anyone bothering to find out whether they were insurgents or not. Nor did either the Cossacks or the criminals in the Kaminsky and Dirlewanger brigades pay any attention to von dem Bach Zelewski's order: by rape, murder, torture and fire, they made their way through the suburbs of Wola and Ochota, killing in three days of slaughter a further thirty thousand civilians, including hundreds of patients in each of the hospitals in their path.

Иначе,командант совјетских трупа око Варшаве је био Рокосовски,Пољак.Лепо им га је завукао.

Па и командант руске СС дивизије РОНА је био делом Пољак. Они су учествовали у сузбијању устанка, мада су се највише прославили по убиствима цивила и силовањима.