На то сам и мислио.

Vezano za Sremski front nisu slucajno Srbi gurnuti tamo 

Нисам ни мислио да је случајно,лоше срочена иронија

Naravno da nisu slučajno gurnuti tamo. Ako si služio vojsku, onda sigurno znaš šta znači pojam regrutni potencijal, kao i logistički potencijal za vođenje dugotrajnog, višegodišnjeg rata na širokoj bojišnici.

I ne radi se ovde o Srbima, već o srbijancima koji su izneli sremski front na svojim plećima. E sad, poznato je da posle sloma Uzičke republike (krajem 1941. godine) pa sve do leta 1944. godine u samoj Srbiji nije bilo velikih borbi niti ozbiljnijih ratnih operacija. To znači da je Srbija ( i Makedonija takođe ) pune dve i po godine relativno mirno prošla u odnosu na maksimum "zamora materijala" u Bosni, CG, Dalmaciji i srpskim krajinama u Hrvatskoj.

Naravno da Tito i štab JA nije imao odakle da mobiliše sveže jedinice i logistiku nego u oslobođenoj Srbiji i manjim delom u Makedoniji. Sve što je moglo da nosi pušku u Bosni, Dalmaciji, Krajinama, i CG već je pune 4 godine krvarilo (na raznim stranama), tako da Tito i da je hteo, tamo nije imao nikakve sveže snage da regrutuje.

Ne treba čovek da bude ostrašćen, treba samo trzvenije razmišljati i mnoge stvari postaju mnogo jasnije.

Све је то лепо.Само ти мени појасни,шта једна војска,да кажеш увежбана у герилском ратовању,тражи у фронталним,рововским борбама,којима апсолутно није вична(па не само да су регрути гинули ко муве,него и ветерани),против и даље извежбанијег и надмоћнијег противника.Дакле за чије бабе здравље су гинули ти младићи у моменту кад је рат де факто био готов?

Ако у мирноћу рачунаш стрељања,паљења онда је тако.
(100 за једног)Мирно да мирније не може.
Потенцијала је и те како било.Потенцијал је за мене био вријеме и
домобрани који су се предали пар мјесеци након посјете Ватикану.
Али ваљда неби човјек испао официрчина да није било о-рук са
ипак мислим српском дјецом бар у 90% случајева.
Србијанци су били и шиптари а ратовали су против,историја се понавља.

Pa jeste najbolje je bilo u ravnicu gurnuti decu sa dan-dva obuke gde im je pokazivano gde metak ulazi a gde izlazi i hajjjjd u slavu junaci  padali su kao snopovi zita, deca protiv najsavremenije vojske u to vreme veoma mudar potez od strane KPJ!
Sremski front je bio samo potkusuravanje kao kompenzacija zrtava da svi narodi isto prokrvare, doduse neki vise proporcionalno broju stanovnika. Koliko je ljudi iz Srbije otislo u Bosnu da ratuje zajedno sa Uzickom republikom?

Можда све републике,иначе Срби су и без тога далеко највише крварили.

Taj fazon.

Da, dobro pitanje, ali odgovor je prost. Frontovsku borbu je nametnuo neprijatelj, a druga zaraćena strana (u ovom slučaju JA) je morala da se prilagodi uslovima bojišnice.

Druga stvar, Tito je pravilno odlučio da Jugoslavija samostalno drži svoj front, a ne da u našu (tadašnju) zemlju uđe pola miliona Rusa ili zapadnih saveznika. U oba slučaja, Jugoslavija bi izgubila status samostalnog saveznika, jer ni jedna zemlja koju su oslobodili drugi (ili Rusi na istoku, ili ameri na zapadu) posle rata nije imala status potpuno samostalne i nezavisne zemlje pobednice, pogotovo zemlje na istoku Evrope.

Tito je uporedo sa vođenjem oslobodilačkog rata, radio i na političkom planu, a tu je bio maher, mnogo više nego u vojnim pitanjima. Poznato je da on nije imao poverenje u Staljina (loše iskustvo iz mladosti) i nije slučajno da je 1948. godine rečeno ono istorijsko "NE". Tito je dobro znao Staljinovu hirovitost  i zato i nije dozvolio 1945. godine da sovjeske trupe masovno umarširaju u Jugoslaviju i da se stacioniraju u celoj zemlji. Njihovo prisustvo je bilo samo na severoistoku i istoku zemlje (Vojvodina i istočna-južna Srbija), generalno crvenoarmejci nisu zadirali duboko na jugoslovensku teritoriju tj. nisu išli zapadno od Drine i južno od Save.

Generalno, iz političko-državničkih i čisto vojno-strateških razloga, Tito je odlučio da Jugosloveni sami oslobode svoju zemlju, što je iziskivalo velike žrtve pogotovo u frontovskom načinu ratovanja, ali se kasnije taj potez pokazao kao izuzetno mudra i vidovita, državnička odluka.

Ponavljam da nije bio primarni cilj da svi narodi ravnopravno ponesu teret rata, već jednostavno nije bilo moguće vršiti masovnu mobilizaciju u zapadnim delovima Jugoslavije. Ljudi moji, u Bosni ili Lici, Baniji, Kordunu itd. nije bilo muške glave, sposobne za borbu, a da već nije bila u nekoj od zaraćenih strana (partizani, četnici, ustaše, domobrani, handžarovci, lokalne muslimanske milicije itd.). Odakle je Tito mogao da izvuče 200 hiljada svežih regruta u onoj poklanoj, popaljenoj, razrušenoj Bosni, Hercegovini ili Lici????

PS.  Razmišljajte malo trezveno, manite se urbanih legendi i demagoških fraza. Niko nije planski išao na to da što više Srba izgine, to je glupost koja se plasira iz desničarskih krugova, a upravo ti koji sada baljezgaju su najbolje unovčili činjenicu da im je neko iz porodice prisilno mobilisan i poginuo na sremskom frontu. Prednost pri zapošljavanju i dodeli stanova su uvek imale porodice palih boraca i to se masovno zloupotrebljavalo u Jugoslaviji. Bilo je veoma "isplativo" biti dete palog borca, koliko god to morbidno zvučalo.