Zao mi je Cede, bio je to karakteran mafijas!

Znate li sta sam se stalno pitao za vreme sudjenja Djindjicevim ubicama : Zasto da bas Nemacke sluzbe vrse analizu zlocina i balistiku ?
Citajuci neke podatke video sam da je Djindjic trazio pomoc od Nemaca za Smederevsku zelezaru i da ju je dobio- dobijene su dve Simens-martinove peci za topljenje rude.Uz to Nemci su zdusno pomagali u mnogim siytuacijama Djindjicu.
Medjutim Djindjic je zasmetao prijateljima iz nemacke i sa zapada kada je trazio najbolje resenje za Kosovo u okviru Srbije a Nemcima je na najgori moguci nacin uzvratio pomoc oko Smederevske zelezare kad ju je dobio USS iz SAD.
Citajuci neke stvari video sam i pominjanje BND-a u umesanost u zlocin. Zemuncu su samo izbaceni u prvi plan da bise tragovi eventualne umesanosti BND ili neke druge strane sluzbe stavili na marginu i zaboravili.zemuncu su imali dodirnih tacaka sa Djindjicem zbog njegovog surovanja sa legijom, Siptarom , Kumom, Surcincom Cumetom oko 5. oktobra 2000. godine
Onda naravno sledi vestacenje, bakistickog instituta iz Nemacke kji je samo prihvatio da ih ispituju preko video veze i to samo nedopustivo malo vremena a pri tom nisu umeli pravilono da odgovore ni na neka osnovna pitanja koja su im postavili optuzeni za ubistvo.
Zasto se zanemaruhe pucanje sa druge lokacije,....zasto mnog toga zasto i supljina u postupku i postupcima ,..zasto,..?

I Li Harvi Osvald je ubio Kenedija 

Pozadina nije politicka vec mafijaska!!! Tema nije dobra

 

   
  26. avgust 2007.

TAJNA U RANAMA

Medicinski ekspert tvrdi da različite izlazne rane na telu Đinđića i Veruovića dokazuju da je u ovom zločinu angažovano više atentatora
BEOGRAD - Ako prvostepenu presudu obori Vrhovni sud i ispostavi se da premijer Zoran Đinđić nije ubijen ni iz Gepratove 14 ni iz Birčaninove 6, već iznutra - iz zgrade Vlade - Srbija će se suočiti sa jednom od najmonstruoznijih zavera u svojoj istoriji. Pogotovo ukoliko se eventualno pokaže da prvi premijer demokratske Srbije uopšte nije ubijen na samom petom ulazu, nego - dublje u ulaznom hodniku prema prvom međuspratu.

Ne osporavajući prvostepenu presudu u celini, medicinski ekspert koga je Sina konsultovala ipak ukazuje na glavno.

Različite povrede
- Mnogo je verovatnije da atentator nije pucao ni iz Gepratove ni iz Birčaninove, već iz zgrade Vlade Srbije. Iz Gepratove je mogao pucati snajperista koji je ranio Milana Veruovića. Da na Đinđića i Veruovića nije pucano sa istog mesta niti iz istog oružja, svedoči i drastična razlika među njihovim izlaznim ranama. Na telu ubijenog premijera ona je veličine 3dž2,5 centimetara, a na Veruovićevom - 6dž7 milimetara. Sve ukazuje da su u izvršenju zločina učestvovale dve ili tri "ekipe" profesionalaca. Takođe: da su atentator iznutra i snajperista iz Gepratove bili u komunikaciji, neposredno ili preko "komandnog releja", i da su sinhronizovano pucali. Prvi na premijera, a drugi na Veruovića, sa namerom da poseje paniku i olakša izvlačenje atentatora sa mesta zločina.

Manjkava istraga
Svoj niz pitanja na koja "proces veka" nije dao nikakav ili je dao zasnovan odgovor - ima i Ulemekov branilac Slobodan Milivojević. On za Sinu, verovatno posredno najavljujući i neke elemente žalbe Vrhovnom sudu, naglašava:
- Veliki je propust što se ni istraga ni sudski proces nisu pozabavili Nemanjinom 6 i Nemanjinom 9, a na pravi način ni Birčaninovom 6. Na tim lokacijama mogla su se nalaziti "snajperska gnezda". Uostalom, neki svedoci među Đinđićevim telohraniteljima izjavljivali su da su se u prvim trenucima bili okrenuli prema Birčaninovoj i Nemanjinoj i da su čak revolvere usmeravali u tim pravcima. Najblaže rečeno, još veći propust je to što nije istraženo do kraja ko je prao tragove krvi na mestu zločina, da li je sa premijerove odeće bilo uklanjanja tragova krvi i barutnih čestica, zašto je uviđajni sudija prvo poslat u Urgentni centar, pa je tek posle sat i po pušten da radi svoj posao pred petim ulazom.

Ogrebotine
Milivojević najavljuje da će tražiti da se utvrdi "prava priroda ogrebotina na Đinđićevom struku s prednje strane tela".
- Veštaci Milan Kunjadić (balističar) i Dušan Dunjić (obducent) izjavili su da su te ogrebotine nastale u toku obdukcije i da zato nisu bitne za sud. Jedan priznati patolog, sa kojim sam se o ovome konsultovao, pretpostavlja da su te ogrebotine krajnje važne i da su posledica toga što je Đinđićevo telo (licem okrenutim nadole) bilo vučeno. Još konkretnije: da su te ogrebotine mogle nastati od premijerovog kaiša ili od štake koja se našla pod njegovim telom. Zahtevaću da se sve ovo podvrgne podrobnom veštačenju.

Janjuševićeva uloga
Legijin branilac najavljuje i da će zatražiti da se detaljno istraži uloga koju je 12. marta mogao odigrati bivši Đinđićev savetnik za bezbednost Zoran Janjušević:
- Pre dolaska automobila kojim je pred peti ulaz stigao Đinđić sa pratnjom - tu se tada nalazio jedino Janjuševićev automobil. U međuvremenu je u dvorište pred petim ulazom ušao i automobil ministra prosvete Gaše Kneževića sa vozačem Sašom Simićem. Tražićemo da se sve to istraži, a posebno Janjuševićevo kretanje u minutima pred atentat. Tim pre što je, po nekim svedočenjima, on prvi iznutra pritekao u pomoć smrtno pogođenom premijeru, a po drugim - to su navodno bili neki ljudi iz obezbeđenja Vlade. Insistiraću i na utvrđivanju njegove uloge u pomeranju premijerovog tela i pomenutom pranju krvi i uništavanju tragova.

Prikrivena Đinđićeva odeća
Advokat Slobodan Milivojević se nada da će i za Vrhovni sud Srbije biti veoma interesantan sadržaj specijalne kase Gradskog SUP Beograd, u kojoj se čuvaju "materijalni dokazi".
- Sve dok odbrana nije upornim insistiranjem iznudila da se u nju "zaviri", nije bilo nikakvog izveštaja da se u toj kasi nalazi bilo šta bitno za suđenje za atentat. A kada je konačno otvorena, ispostavilo se da su u njoj, pored ostalog, metkom oštećena kravata Milana Veruovića, kao i oštećene i okrvavljene čarape Zorana Đinđića. Tu su bile i premijerove pantalone, koje su na jednom kolenu takođe imale tragove oštećenja. Tražiću da se dodatno istraži zašto su obducenti opisali sve Đinđićeve lične stvari, a njegove pantalone nisu - poručuje Milivojević.

Vlažni metak
Jedan od naših najcenjenijih balističara, mada ni sam ne veruje previše da je Đinđić ubijen iz Gepratove 14, ipak dopušta i takvu mogućnost:
- Pristalice teorije o "trećem metku" uporno se pozivaju na različitu veličinu izlaznih rana kod Điđića i Veruovića, tvrdeći da ih nije mogla načiniti ista puška sa istog mesta. To je, međutim, teorijski moguće. Iz dugogodišnjeg iskustva znam da metak može da "povuče vlagu". Takav delimično feleričan metak može da napravi atipičnu ranu na telu žrtve, jer se zbog smanjene brzine pri izlazu može "uspraviti", a i promeniti karakter rotacije.

Јеееее,сморили сте више са Ђинђићем!Већ 4 године ме смарате са тим!
Нико није споменуо(од адвоката до политичара) да је Ђинђић сарађивао са Земунцима,а Јовановић најбоље пријатеље Легије и Звездана пустио на слободу.

Kakve ima veze odakle je,izdajnik je izdajnik ma odakle bio 

...А Чедомир као последње г...о први положио цвеће на гроб и криви Коштуницу за све.

EKSKLUZIVNO : Advokati osuđenih se spremaju da na Vrhovnom sudu dokažu da je Đinđić ubijen sa trećeg mesta (1)
Đinđić nije ubijen iz Gepratove
Vrhovni sud Srbije suočiće se s ukazivanjem da bi na desnoj ili levoj strani ulaza broj pet u Vladi Srbije morao da ostane golim okom vidljiv trag metka da je na premijera pucano iz Gepratove ili Birčaninove. Advokati osuđenih se spremaju da ponovo traže detaljnu rekonstrukciju zločina i nova veštačenja

Mediji su upravo objavili da Nata Mesarović, predsednik sudećeg veća za atentat na dr Zorana Đinđića, ovoga leta još nije iskoristila ni dan godišnjeg odmora, jer užurbano piše presudu koju je usmeno izložila u beogradskom Specijalnom sudu krajem maja, u prisustvu Borisa Tadića i drugih zvaničnika. Prema našim izvorima, radi i kod kuće i u sudu. Ali, iako ona tek treba da obrazloži krivicu Milorada Ulemeka, Zvezdana Jovanovića i ostalima - kojima je izrekla po četiri decenije robije ili koju godinu manje - ni branioci osuđenih leto nisu proveli skrštenih ruku.
Ne samo da „krčkaju“ buduće žalbe na buduću presudu, već se - kako saznajemo, u ovom „advokatskom pulu“ - spremaju da dokazuju da prvi demokratski premijer Srbije nije ubijen ni iz Gepratove (na čemu su zasnovane optužnica i presuda), ni iz Birčaninove (na čemu su neki od njih tokom krivičnog postupka insistirali), već - sa sasvim drugog mesta.
„ČUDNO OKRENUT“
U Vrhovnom sudu, nema sumnje, delioci pravde moraće da se pozabave policijskim priznanjem Zvezdana Jovanovića, ne samo zato što ga je on u Specijalnom sudu okarakterisao kao iznuđeno.
Jedan od naših „insajdera“ ukazuje da će „vrhovne sudije“ morati da dešifruju zašto Jovanović u tom istorijskom priznanju, mada je profesionalni vojnik, opisujući položaj Đinđićevog tela u UBPOK-u rekao: „premijer je nekako čudno okrenut...“ Nemoguće je, ukazivala je usred sudnice na to i odbrana Jovanovića, da takav profesionalac ne koristi „vojnu terminologiju“ kada opisuje položaj tela svoje mete.
SPORNI DIPLOMATA
Među okolnostima na čijem dodatnom razjašnjavanju će, prema jednom od insajdera Glasa, insistirati neki branioci su: ubistvo Kuje Kriještorca, nastanak prvog fotorobota „atentatora“ i ubistva Dušana Spasojevića Duće i Mileta Lukovića Kuma u Meljaku.
Najvišem sudu u Srbiji možda će najviše „glavobolje“ ipak zadati insistiranje na utvrđivanju istine da li je davanju spornog iskaza Zvezdana Jovanovića u UBPOK-u prisustvovao i jedan strani diplomata, koju je on ulogu u tome imao, i da li je taj iskaz imao i „radne verzije“. Samim tim, šta je u njima pisalo...
Sa mesta koje će biti iznenađujuće i za širu javnost i za srpsko pravosuđe. Zbog toga će u žalbama Vrhovnom sudu Srbije (bar neki od njih) mnogo upornije i možda sa nuđenjem novih dokaza zahtevati da najviši sud ukine presudu i naredi veću Mesarovićeve da obavi temeljnu rekonstrukciju svih događaja vezanih za atentat od 12. marta 2003. na ulazu broj pet u Vladu Srbije.
Jedna puška - dva hica
Glas javnosti će u tri nastavka objaviti saznanja svojih „insajdera“, upućenih u aktuelne konsultacije unutar „tima“ odbrane osuđenih. Stoga, krenimo od njihovog mogućeg i verovatnog osporavanja Gepratove i Birčaninove, kao lokacija sa kojih je mogao biti ubijen Zoran Đinđić.
Prvo da podsetimo, prema optužnici i prvostepenoj još nenapisanoj presudi-pokojnog premijera je hicem ispaljenim sa prozora kancelarije 55, u Ulici admirala Geprata 14, smrtno ranio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije. Sa rastojanja nešto većeg od 130 metara. Iz snajperske puške „hekler i koh G3“. U trenutku dok je ulazio u Vladu Srbije. Dok je leđima bio okrenut ulaznim vratima, a desnom stranom tela ka Gepratovoj. I u tom je položaju, oslonjen na štake, leđima „gurao“ vrata da bi ušao u zgradu. Prema verziji koju je osnažila prvostepena presuda, bila su samo dva hica, od kojih je prvi smrtno ranio Đinđića, a drugi naneo teške telesne povrede Milanu Veruoviću, šefu njegovog obezbeđenja. A oba hica su ne samo bila ispaljena iz Gepratove, nego i iz iste puške, i iz iste ruke.
Naši „insajderi“ otkrivaju da će Vrhovni sud po budućim žalbama, po svemu sudeći, morati da se - pored svega onoga što su advokati odbrane bez mnogo uspeha, iako uporno, tražili se proveri tokom suđenja, koje je trajalo od decembra 2003. do aprila 2007. godine, suoči i sa mnogo tvrđim i argumentovanijim insistiranjem na kompletnoj sudskoj rekonstrukciji momenta ubistva Đinđića i celom nizu ranije odbacivanih, ali i novih veštačenja.
Malo pojednostavljeno rečeno, „pul“ će, po svemu sudeći, učiniti sve da obrazloži i dokumentuje svoj osnovni zaključak da dosadašnji tok krivičnog postupka, od policijsko-sudskog uviđaja do prvostepene presude - uopšte nije doveo do istine o tome ko je i odakle ubio premijera, računajući i to gde je tačno stajao Đinđić, i u kom je položaju bilo njegovo telo, u kobnim milisekundama 12. marta 2003. godine, što važi i za Veruovića i ostale koji su se tada zatekli na licu mesta.
Prema jednom od „insajdera“, logika onoga što se sprema polazi od ovoga-ako je metak atentatora došao iz Gepratove i iz premijerovog tela izašao (i po nalazu eksperata iz Vizbadena) brzinom od 400 metara u sekundi, morao je ostaviti vidljiv trag približno u visini izlazne rane, na desnoj strani dovratka ulaza broj pet. A pošto takvog traga (materijalnog dokaza) nije bilo i nema (ni pod mikroskopom) - Đinđić nije ubijen iz Gepratove!
Bez tragova na dovratku
Ovo ne isključuje mogućnost o kojoj se u „pulu“ ne govori, a u delu javnosti i te kako da je odatle, takođe, pucano i da je „drugim metkom“, kako se i u sudnici čulo, davana podrška pravom atentatoru i sejana panika i time što je onesposobljen šef obezbeđenja- Veruović. Što znači, dopušta se mogućnost da je to možda bila „prava uloga“ snajperskog gnezda iz Gepratove...
Iako su tokom „procesa veka“ ukazivali da je Birčaninova verovatnija „adresa“ sa koje je pucano na premijera, nego Gepratova (jedan je to elaborirao i u završnoj reči), neki zainteresovani branioci osuđenih sada pomišljaju da identičnom argumentacijom odustanu i od ukazivanja na Birčaninovu. Ukazivanjem da bi samo na kontrastrani dovratka, metak koji je kroz telo žrtve prošao brzinom od 400 metara u sekundi morao (u približnoj visini izlazne rane) ostaviti nesumnjiv, golim okom vidljiv trag. A, takvog materijalnog dokaza ni na levoj strani ulaza broj pet - nema!