Prijić je prevarant
Nenad Šare je naučen da laže. On je mesec dana sedeo pred Stambolićevom zgradom, a nije znao da kaže - ni koje je boje, ni koliko ima spratova. Čovek pod fantomkom na Fruškoj gori je govorio da se plaši za život žene i dece, a Šare se oženio kasnije i nema decu. Tužilac Jovan Prijić, u stvari prevarant, mrtav-ladan je slagao istražnog sudiji. Kad sam se predao, prilikom prijema u zatvor gledali su mi ispod šiški, da nemam rogove, morao sam i da skinem trenerku - da vide da kojim slučajem nemam i rep
Legijina istina o ubistvu Ivana Stambolića otvara dodatna pitanja i traži dodatne provere. Pitanje je, međutim, hoće li ih biti.


Branilac Branka Berčeka, Nenad Vukasović, u toku suđenja postavio je tužiocu Mioljubu Vitoroviću pitanje: Na osnovu čega ste rekli porodici Ivana Stambolića da je njegovo telo konačno sahranjeno pored ćerkinog? Još je upitao da li zna čije je telo tu sahranjeno umesto Stambolićevog? Pitanja su ostala bez odgovora. Da li su ta pitanja vama nešto značila i šta, ako jesu?

- Mislim da ste to pitanje izvukli iz šireg konteksta vezanog za suđenje. To pitanje je postavljeno u okviru izjava koje su pojavile odmah pošto je telo pronađeno na Fruškoj gri. Odmah su počele tvrdnje da je to telo Ivana Stambolića, a da nije izvršena nikakva identifikacija. Javnost je bila bombardovana unapred pripremljenim izjavama. A sam tužilac je povremeno bio toliko patetičan da je nekim svojim izjavama i lapsusima prosto iritirao sve u sudnici.


Da li je čovek pod fantomkom na policijskom snimku na Fruškoj gori zaista bio, kao što tvrde policija i specijalni tužilac, svedok saradnik Nenad Šare, koji je pokazivao kako je ubijen i gde je sahranjen Stambolić? Čovek pod maskom je rekao, pored ostalog da ne može da je skine zato što se boji za svoju decu, a neki tvrde da Šare nema decu...

- Nema tu „da li je“. Na suđenju smo dokazali da osoba koja je bila na Fruškoj gori nije Nenad Šare! Za to postoje i materijalni dokazi. Sud je ostao slep i gluv na sve to zato što nekome nikako nije odgovaralo da se u sudnici predstavi nešto što bi poremetilo optužnicu.


Kad biste bili u pravu, onda bi to značilo da sud uopšte nije sud!

- Nad tim bi trebalo da se zamisli država! Jer, ako se uzme samo izveštaj istražnog sudije sa lica mesta i uporedi sa iskazom Šareta datom na suđenju, odmah postaje jasno da Šare nije bio na licu mesta. Da ne govorim o drugim stvarima i činjenicama kojima je Šare sam sebe ukopavao na suđenju. Toliko da je Sud morao da ga vadi i činio je to na jedvite jade.


Nisu li vam te neregularnosti išle naruku?!

- Jesu, ali sa ovakvim sudstvom i to malo vredi. Isti izveštaj sa lica mesta, svima koji su hteli da to vide, pokazao je i kakav je Jovan Prijić ustvari prevarant. Taj je mrtav ladan slagao istražnog sudiju da je osoba pred njima zaštićeni svedok. Pazite ne svedok-saradnik, nego zaštićeni svedok.

Na šta ciljate?

- Ako se uzme u obzir činjenica da je Šare dobio status tek u septembru, a da je u to vreme bio „osumnjičeni“, onda je jasno da je tužilac Prijić bio „vidovit“, a ja bih rekao - ono mnogo gore... Prevarant. Smešno je u celoj toj priči i to što istražni sudija u svom izveštaju zavodi tu „osobu“ kao NN! Pa, kako je to moguće, ako policija nekoga dovede na lice mesta i pokaže ga istražnom sudiji, da se taj onda vodi kao NN lice?!


Kako nastupate, to je trebalo da se sruši kao kula od karata...

- I trebalo je, ali nije zato što policija nije bila prava policija, a sud nije bio sud. U suprotnom, kako bi moglo da prođe što ta osoba pod fantomkom nije znala ni kojim vozilom je Stambolić dovezen, kako bi mogla bez posledica da tvrdi da su sa njom u celoj toj priči učestvovale još tri osobe?!


Pa, zar nisu?

- Kako tri, kad je nas šest optuženo za direktno izvršenje?! A još je ta NN osoba pominjala da se plaši za život žene i dece, a Šare se oženio nekoliko godina kasnije i nema decu! Kako se moglo dogoditi da zatim, na samom suđenju, Šare odjednom „sve zna“ i koja su vozila učestvovala, i koje su tablice imala, i kakve je kombi točkove imao! Kao da se čovek se jednostavno preobrazio i prosvetlio...


Hoćete da kažete da je Šareta neko naučio da laže, a da sud od toga nije pravio problem?

- Baš tako! Taj čovek je, kako je sam rekao, mesec dana sedeo pred Stambolićevom zgradom, a nije znao - ni koje je ona boje, ni koliko ima spratova, niti da se ispred te zgrade nalazi autobuska stanica i da autobusi staju bar dvadeset puta na dan! Eto, to su samo neke „sitnice“ za koje je sud ocenio da su nebitne. Pa kakvu šansu pred takvim „sudom“ može iko imati da se odbrani od državnog silovanja?!


„Pripretili“ ste da nekima ne biste bili u koži kad sve počne da se raspetljava. Kao da, i posle svega, imate neku nadu...

- Nisam pretio, a to sa nadom je u meni, iznutra. Iako, nažalost, predobro znam, dok nam je pravosuđe ovakvo kakvo jeste, i da će, dok gazde tužilaca i sudija sede u vladajućim institucijama, teško moći da se dođe do bilo kakve istine. Da stvari ne stoje baš ovako, zar bi proces počinjao četiri puta i, evo, još nemamo presudu ni posle skoro sedam godina?! Da sve bude još gore, i Vrhovni sud Srbije će, koliko vidim po načinu na koji je počeo, prelomiti preko kolena.

I ĆURČIĆ BOS PO TRNJU
Ko je bio Branko Đurčić, kada je i zašto otišao iz JSO i da li je deo vaše karijere bio povezan s njim?

- Branko Ćurčić je, takođe, osoba koju je država prošetala bosu po
trnju. On je bio komandant Novosadskog SAJ-a, kada je ta jedinica
rasformirana krajem 1999. godine. Tada su i on i svi njegovi momci bili
prebačeni u JSO. Naše karijere su se mnogo puta ukrštale dok smo
zajedno suzbijali subverzivne i terorističke delatnosti albanskih
separatista na Kosovu i Metohiji. Kasnije, kada je već bio prebačen u
JSO, postavljen je na mesto zamenika komandanta. Ukratko, sjajan momak
i veliki profesionalac. Na kraju se kao i mnogi drugi razočarao i u
državu i u Službu i sve napustio. Tužno, ali istinito.

Očito znate zašto se Ćurčić razočarao u Službu. Možete li to otkriti?

- Mogu samo da izvedem zaključak, na osnovu mnogih razgovora koje smo vodili o
svemu i svačemu da ga je dotuklo to kako su se prema njemu poneli uoči
5. oktobra i kasnije. Prebacivali su ga iz jedinice iz jedinicu kao da
je džak krompira, a on je neko ko je čitav život proveo u Službi radeći
za državu. Da bi na kraju bio tretiran, zajedno sa mnogim drugima, kao
jeftina potrošna roba. Po onom: kada je muka gde si Đuka, a kad se
jebete - onda ne zovete.


To vam i ne daje neku nadu...

- Nameravaju da nam presude mimo dokaza i zakona jer će im tako, verovatno, biti lakše. Sve to funkcioniše po zloj formuli: ko je lud da sebi zagorčava život i bakće se da bi se došlo do pune istine! Uostalom, sasvim je moguće da će i Vrhovnom sudu, sve što treba, biti naređeno. Setite se samo kako se gospođa Nata Mesarović, obrazlažući prvostepenu presudu za atentat, odala...


Mnogi su za vas i danas spremni da tvrde da ste bili „vlast iznad vlasti“, a bili ste dva puta hapšeni, s tim što ste između hapšenja i penzionisani. Kako danas gledate na te okolnosti i da li biste, kad bi to bilo moguće, nešto uradili drugačije i čuvali se bar nekih veza i ličnosti?

- Koliko znam, hapšen sam samo jedanput i to zbog „slučaja Stupica“. Ali, vidim da imate neka dodatna saznanja. A to da sam bio, kako kažete, „vlast iznad vlasti“. Ta priča je potekla od raznih isfrustriranih kenjatora koji su očigledno bili ili sablažnjeni ili oduševljeni mojom malenkošću. I ta priča, evo, traje i dan-danas. Što po pisanim medijima, što po elektronskim. Na moju žalost.


Za takav „imidž“ ste, valjda, i sami zaslužni...

- Kad sam se predao, i kada sam prilikom prijema u zatvor bio pregledan - gledali su ispod šiški da nemam rogove, a onda sam morao i da skinem trenerku da vide da kojim slučajem nemam i rep. A ja nikada nisam bio vlast, pa samim tim - ni „vlast iznad vlasti“! Politika i vlast me nikada nisu zanimale. Jedino me zanimalo da budem dobar i veran vojnik svoje otadžbine. To sam, bar po pričama drugih koje mogu da čujem, i bio. Sve dok su se te vrednosti cenile. Posle su i mene, kao i mnoge druge vojnike, pošto su nas dobro sažvakali, jednostavno ispljunuli.


Ogorčeni ste?

- Ne previše. Samo sam realan. To se kroz istoriju Srbije redovno dešavalo. Tako da nisam ni prvi ni poslednji kome se to desilo. O tome, šta bi bilo kad bi bilo, ne razmišljam. O prošlosti razmišljaju samo slabići, koji preko prošlosti nariču nad svojom sudbinom. Uostalom, ovde u zatvoru ne postoji ni juče ni sutra. Postoji samo danas!

Đinđić poslat na streljanje
Đinđićeva povreda noge na Kopaoniku nema nikakve veze sa mnom - to je bila klasična sportska povreda, ne treba od svega praviti zaveru. Za pokušaj atentata kod Bubanj potoka moraćete da pitate Jovana Prijića, Mileta Novakovića i ostalu kliku domaćih režisera. Atentat nema nikakve veze sa mnom i Zvezdanom Jovanovićem, a da li ima veze sa nekim drugima - to treba pitati tužioca Prijića jer on ima odgovor na to pitanje. Oni tvrde da su odmah znali da je kod hale „Limes“ bio pokušaj atentata - poslali su Đinđića na streljanje
Moguće je da pozadina atentata na Zorana Đinđića neće moći da bude rasvetljena ukoliko dodatno ne budu istražene neke okolnosti povezane sa pokušajima atentata na premijera kod Bubanj potoka i novobeogradske hale „Limes“ (Beogradske arene). Zasad je, međutim, nejasno hoće li takve istrage zaista biti.

Da li je Đinđićeva povreda noge na Kopaoniku, dok je igrao fudbal sa pripadnicima Žandarmerije, po vašim saznanjima, na bilo koji način mogla da bude povezana sa kasnijim atentatom? Ako jeste, da li ste možda i to organizovali, s obzirom da ste i sudski označeni kao organizator zločina od 12. marta 2003, godine? Ukoliko niste, ko je onda mogao da takve poteze unapred programira?

- Kopaonik nema nikakve veze sa mnom! Daleko bilo da sam ja tu bilo šta organizovao! Ali, ne treba sad praviti zaveru od svega! To na Kopaoniku je, po meni, bila klasična sportska povreda. Igrao čovek fudbal i povredio se. Pa, to se svakodnevno dešava desetinama ljudi koji igraju mali fudbal u Srbiji.

Da li je zaista pripremana likvidacija Đinđića kod Bubanj potoka i Savezne skupštine? Ako jeste, ima li to veze sa vama ili sa nekim drugim akterima i njihovim scenarijima?

- To ćete morati da pitate Jovana Prijića, Mileta Novakovića i ostalu kliku domaćih režisera. Pravo da kažem - ni meni tu neke stvari nisu jasne. Cela ta priča je nekako stidljivo provučena kroz suđenje i sve je to ostalo prilično nejasno. Jer, ako je sve bilo tako i ako su oni „vozili“ Zvezdana Jovanovića na sva mesta koja smo mogli da vidimo na onom filmskom performansu u „izvedbi“ Novakovića, koji uzgred rečeno nije ni uvršćen u dokaze, postavlja se pitanje: zašto Jovanovića, recimo, nisu odvezli i pred Saveznu skupštinu?

Jovanovićeva odbrana tvrdi da sa njim ima mnogo „zašto nisu“...

- Premnogo! Jer, kako je moguće da su ga „vozili“ do Bubanj potoka, do Beogradske arene, do Fruške gore, a nisu ga odveli u Gepratovu 14. odakle je navodno ubio Zorana Đinđića!?

Ako govorite istinu - kako je to zaista bilo moguće?

- Zamislite, obrazloženje Mileta Novakovića - kada mu je na suđenju postavljeno to pitanje - bilo je: „Pa nismo ga vozili jer je Zvezdan rekao da ne idemo tamo da ne bi nešto poremetili na licu mesta“! Čekajte, bre, ko je lud u celoj ovoj priči?! Ko je vodio ceo „slučaj“: policija ili Zvezdan Jovanović?! Da sve bude još gore, postoji još mnogo drugih nebuloza koje su više nego očigledne, ali ih je teško spakovati i objasniti u dvadesetak rečenica. Mogu samo da ponovim da sve to sa nama nema nikakve veze, a da li ima veze sa nekim drugima - to morate da pitate tužioca Prijića. On ima odgovor na to pitanje.

Gde ste bili u vreme događaja kod „Beogradske arene“? Kada ste čuli za ono što se tamo dogodilo?

- Stvarno se ne sećam, pogotovo sa ove vremenske distance, gde sam se zatekao u momentu tog famoznog „pokušaja atentata“. Za to sam najverovatnije čuo preko televizije.

Jeste li pomislili da je to bio pokušaj ubistva Zorana Đinđića?

- Nisam pomislio da se radi o „pokušaju atentata“ jer to tako u to vreme nije ni predstavljano. To je tada zvanično bio „saobraćajni incident“.

Na koga ste eventualno pomislili kao na mogućeg organizatora, ili, čak, nalogodavca? Imate li bar danas ikakva saznanja koja bi mogla da na taj dan i tvrdnje MUP Srbije i specijalnog tužioca Jovana Prijića bace makar delimično drugačije svetlo?

- Ko želi da analizira sve činjenice iz tog perioda nisu mu potrebni nikakvi dokazi. Svima je valjda već jasno da je ta priča bila preoblikovana u „pokušaj atentata“ jer se to savršeno uklapalo u kasniju optužnicu. To je veoma slično priči o protestu JSO koju sada pokušavaju da „nabudže“ do nekakve inicijalne kapisle svih događaja koji su usledili.

Kako na taj „saobraćajni incident“ gledate iz današnje perspektive?

- Svetlost na taj događaj bacaju same činjenice iz tog vremena. Kao što sam već sto puta do sada rekao, tvrdnje svih onih koji se danas busaju u prsa sa „pričom“ kako su odmah znali da je to bio pokušaj atentata - padaju u vodu. Jer, ako je tako, postavlja se pitanje: kako je bilo moguće da im atentator pobegne, odnosno da bude pušten iz pritvora posle dva dana u kojem je bio zbog falsifikata?! Takođe: šta su svi ti kurajberi, koji se danas prave pametni, preduzeli za premijerovu bezbednosti? Ništa! Nisu ni k..... mrdnuli! Poslali su čoveka na streljanje! To danas pokazuju sve činjenice! Tako stvari stoje...

SUTRA: Beba nije Đinđićev apostol

BOKA I ROŽAJE

Jednom od ključnih svedoka saradnika Jovana Prijića država je oprostila samo dva krivična dela, a ima indicija da je bio na poznatoj „helikopterskoj svadbi“ u Rožajama koja je okupila mnoge „kumove“ iz celog regiona, pa i iz Beograda. Ništa manje „znamenita“ sahrana jednog crnogorskog „kuma“ u Boki Kotorskoj nije bila ispod časti ni samom vrhu DOS-a. Mnogi bi se grdno iznenadili kad bi znali ko je sve iz Beograda na tom „skupu mafijaša“ bio. Možete li nešto o ovome da posvedočite?

- Sada ste počeli da pišete kao Dušan Mihajlović, pa bih ja, izgleda, trebalo da probam da između redova pročitam šta je pisac hteo da kaže. Nije mi jasno pitanje. Ako imate šta konkretno da me pitate, nemojte da mi uvijate kao kiša oko Kragujevca!
Koliko znamo, u Rožajama je bio jedan od ključnih Prijićevih svedoka saradnika, a u Boki - možda i deo samog vrha DOS-a. Nije valjda da novinari znaju više od vas?

- Pa ako znate, zašto me onda pitate?!

DANILOVIĆ JE MEŠETAR

Kako ste doživeli prijavu tzv. ekspertskog tima SPO protiv Zorana Đinđića za zločin na Ibarskoj magistrali koja je kasnije bila povučena?

.- Činjenica da je protiv pokojnog premijera, za njegove vlade, podnošena krivična prijava od strane tzv. „ekspertskog tima“ SPO, a da su u njemu bili i pojedinci koji su na suđenju za atentat nastupali kao punomoćnici Đinđićeve porodice, govori makar dve stvari. Prvo: koliko su ti vajni „pravni eksperti“ uopšte verovali u celu tu priču o Ibarskoj i u govorkanja da pokojni Premijer mene štiti u celoj toj stvari. A drugo: ta „epizoda“ pokazuje kako ljudsko biće može da bude ljigavo. Kako zarad novca i slave menja i ideale i ubeđenja. Ponajpre mislim na onu spodobu od Rajka Danilovića koji je običan mešetar.

BEBA NIŠTA  NE PRIZNAJE!

Vladimir - Beba Popović i Zoran Janjušević uporno tvrde da nisu odlazili u RDB MUP Srbije da bi se „neposredno upoznali“ sa sadržinom nekih važnih prisluškivanih razgovora...

- Naravno da takvi ništa ne priznaju! Ali, oni jesu tamo išli i jesu zloupotrebljavali Službu. E, sad: da li su, i u kojoj su meri, te svoje dolaske i zloupotrebe prijavljivali Zoranu Đinđiću, a koliko su informacija zadržavali za sebe - to bi tek trebalo istražiti.

Nisam ničiji špijun
Okolnost da je Janjušević prvi pomogao pogođenom premijeru smatram - smešnom jer mu je Janjušević u tim trenucima odmogao pošto su pogođenog Đinđića nosili gore-dole da iskrvari do smrti. Problem Srbije je i u tome što je 80 odsto ondašnjih lidera DOS-a bilo „na vezi“ nekoj stranoj službi - manje bi zlo bilo da su svi bili na istoj vezi. Da sam ja bio nečiji špijun - danas sigurno ne bih bio u ovoj poziciji i u zatvoru
Kakvu su ulogu u događajima koji su prethodili 12. martu 2003. igrali ljudi iz najbližeg Đinđićevog okruženja - Čeda Jovanović, Nenad Milić i Zoran Janjušević?

- Oni su imali ponajviše destruktivnu ulogu, iako su bili ljudi iz Đinđićeve najbliže okoline. NJima, pre svega, nije odgovarala nagla promena, nagli zaokret u Đinđićevom delovanju, do koje je došlo tokom poslednje godine njegovog života. Ko su Čeda i ostali - mislim da je to Đinđić shvatio posle onog čuvenog slučaja sa „Makinom grupom“. NJemu su „otkrivanje“ te famozne grupe hteli da „prodaju“ tako kao da su mu tim potezom baš oni spasili život.

Zar im to nije pošlo za rukom?

- Dobili su bumerang efekat. Đinđić je upravo tada uvideo sa kakvim diletantima ima posla. Zato je i počeo da ih polako udaljava od sebe. To je za njih bio smrtni udarac. Ostalo je istorija.

Kako tumačite okolnost da je Janjušević bio prvi ko je iznutra pomogao smrtno pogođenom premijeru?

- Okolnost da je Janjušević prvi pomogao ranjenom premijeru smatram smešnom. Jer, Janjušević mu je u tim trenucima odmogao. Zašto pogođenog Đinđića nisu odmah ubacili u kola, već su ga nosili gore-dole da iskrvari do smrti?! Zanimljiv način da se nekom pomogne!

Kako mislite „nosili gore-dole da iskrvari do smrti“? Ko je to činio, to nije mogao jedan-jedini Janjušević? Koliko je to „nošenje“ potrajalo? Da li se radilo o šoku i panici, ili je neko to namerno uradio da Đinđić „iskrvari do smrti“?

- O tome se govorilo i na samom suđenju. To se tada pripisivalo šoku, ali, danas, kada saberemo sve činjenice i dobro ih analiziramo, može se postaviti pitanje. Da li je to bilo samo stanje šoka kod svih? Činjenica je da ga nisu odmah ubacili u kola i odvezli u bolnicu. Koliko je šta u međuvremenu trajalo - danas možda i nije toliko bitno.

Ko je od lidera DOS-a sarađivao sa stranim obaveštajnim službama, ko sve i - sa kojom?

- Postavili ste pitanje za neki kviz kakav je „Milioner“ ili bolje „Sam protiv svih“. Problem je u tome što je 80 odsto tadašnjih lidera DOS-a bilo „na vezi“ nekoj stranoj službi. Manje bi zlo bilo da su svi bili na istoj vezi. Bio bi veći red. Ovako su samo pravili haos na ionako haotičnoj političkoj sceni Srbije.

Da li je u tome postojala podela uloga?

- Neko je imao zadatak da polako sjebava Vojsku, neko policiju, neko privredu i tako redom. Neki od tih su i danas u vladi i to isto i danas rade. I dalje su tuđe podguzne muve. Po broju „angažovanih“ prednjačile su i prednjače američka, engleska, nemačka i francuska služba. To više nije nikakva tajna. Zna se ko je čiji đak.

A čiji ste vi „đak“?

- Ničiji. Da sam nečiji, danas sigurno ne bi bio u ovoj poziciji!

Koliko su, prema vašim saznanjima i procenama, zasnovane teze nekih krugova i zainteresovanih pojedinaca o političkom kontekstu ubistva? Ako jesu, u čemu se to ogleda? Ako nisu, zbog čega se u političkoj borbi na domaćoj sceni ovoliko insistira na tome?

- Lično mislim da je ta priča u političkom kontekstu ubistva lansirana da bi se zataškale i prikrile mnoge prljave rabote u koje su bili umešani, pre svega, najbliži ljudi iz Đinđićevog okruženja, a na kraju krajeva i on sam.

Zašto bi takvo zataškavanje nekome danas bilo potrebno? Pogotovo Koštuničinom delu vlade, a i samom pravosuđu...

- To je zaista kompleksno pitanje. Mislim da je pre svega i prošloj, a i sadašnjoj vladi uvaljen, kako se to kaže, vruć krompir. Pazite i za ovo se mora napraviti malo dublja analiza. Treba se setiti priča plasiranih od pojedinih likova kako su sam Koštunica i DSS umešani u ubistvo pokojnog premijera i ostalo bla, bla, bla koje traje i dan- danas. Mislim, a i siguran sam, da takve priče nisu lansirane napamet. Da te priče i dan danas pregrađuju put ka pravoj istini.

Na osnovu čega tvrdite da istina nije u dosad izrečenim presudama?

- Do pune istine je još daleko i svaka vlada ili vlast u Srbiji, koje budu zaista htele da istraže i razotkriju punu istinu, ne samo o ubistvu, imaće mnogo problema. Jer, ako se na bilo koji način udalje od zvaničnog stava optužnice, odmah će „popiti“ drvlje i kamenje. Nabijaće im se na nos - to su njihovi ljudi, plaćenici koji rade za optužene, sada im je cilj da ih oslobode. To će biti problem svakoga ko se bude upustio u razotkrivanje istine.

Kao da tvrdite da u pozadini postoji neka dovoljno moćna sila koja ne da istini da digne glavu, a sudove onemogućava da rade svoj posao...

- Naravno da postoji. Zato i traje cela ova halabuka preko medija. Zato su odmah, i pre nego što su neki od osumnjičenih dali izjave, njihove navodne izjave puštene u etar. Sve je to imalo za cilj da se narodu i javnosti upumpaju predrasude od kojih će teško moći da se rastanu. Zato se to i danas još pomalo zataškava i kreće nekim sporednim putem, umesto da se grune kroz sredinu.

Da li je politička pozadina ubistva postojala? Ako jeste, i ako ste vi odigrali ulogu za koju ste prvostepenom presudom osuđeni, zar za tu pozadinu niste morali znati i biti najdirektnije uključeni u taj deo zavere?

- Da ponovim još jednom, nisam imao nikakve veze ni sa ubistvom niti sa bilo kakvom njegovom pozadinom! A to sa „političkom pozadinom“ je lansirano po formuli-on je bio premijer, samim tim je i ubistvo političko. U postojanje političke pozadine lično sumnjam jer niko nije objasnio koje su to političke aktivnosti pokojnog premijera dovele do njegovog ubistva. Govorim pre svega o domaćoj političkoj sceni. Ta scena je, uzgred rečeno, tada bila potpuno smešna, kao što je i danas.

Koji je onda „pokretački mehanizam“ doveo do ubistva?

- Čini mi se da treba tražiti neki interesni kontekst i to od stranog faktora. Svi smo bili svedoci jedne oštre promene Đinđićevog kursa tokom poslednjih meseci njegove vladavine. Trebalo bi rasvetliti pitanje - koliko su strani faktori bili spremni da tolerišu jedan takav kurs? Nemojte zaboraviti da je taj isti strani faktor uložio ogromna finansijska sredstva da bi stavio Srbiju pod kontrolu.

Da vi to ne prebacujete svoju i krivicu Zvezdana Jovanovića na „strani faktor“?

- Ni u kom slučaju! Čisto sumnjam da je strani faktor, posle svega, bilo kome u „demokratskom Beogradu“, pa i Đinđiću, bio spreman da dozvoli „egzibiciju“ u kakvu se pokojni premijer bio upustio - da razmišlja svojom glavom, suprotno razmišljanjima i interesima „gazda“ iz sveta. Pa da još počne da od njih osamostaljuje Srbiju. Ne, bilo je to za „gazde“ previše!

Sutra: Ko je isključio kamere

BEBA NIJE BIO ĐINĐIĆEV APOSTOL

Verujete li bar nekim izjavama, procenama i tvrdnjama i konstrukcijama Vladimira-Bebe Popovića?

- Tom nalickanom pajacu se ne može verovati ništa! Kakvu je taj samo odu ispevao sam sebi kad je Srbiju smarao dva dana dok je svedočio pred sudom i samo dodatno zamutio ionako zamućenu vodu?

A gde je Popović, kako tvrdite, svedočeći najviše zamutio tu već zamućenu vodu?

- Prvo nas je zbunio kada je pokušao sebe da predstavi kao Đinđićevog apostola. Hteo je da nam kaže kako je on Đinđić, a Zoran tek puki izvršilac. Dalje, lagao je kada je govorio o odnosima sa mnogim ljudima iz svog i Đinđićevog okruženja. Ukratko, stvorio je mnogo pogrešnih slika o stvarnom stanju stvari.

KNJIGA O „ZEMUNCIMA“ I POLITIČARIMA

Možete li da otkrijete ko je sve, prema vašim saznanjima, od javnih ličnosti (posebno političara) imao kontakte sa vođama „zemunskog klana“?

- To ću ostaviti za jednu od svojih knjiga. Biće sve detaljno i pikantno opisano. Obećavam.

Kada ćete tu knjigu napisati? Jeste li možda već počeli?

- To sam već počeo da pišem, ali ne želim da žurim. U toj knjizi ili knjigama nemam nameru da sebe nešto perem ili da pokušavam da se pravdam ili stavljam u prvi plan kao ostali pisci. To će biti jednostavan prikaz događaja, onakvih kakvi su zaista bili. Bez ulepšavanja i doterivanja. Pa, kome se svidi...

Dobro, zagolicajte bar malo maštu budućih čitalaca knjige...

- To će biti opisi svih onih događaja u kojim sam učestvovao iz više razloga. Uglavnom, neću štedeti sebe, a bogami ni druge.

sramota je da jedan okoreli kriminalac i ubica, koji je vec osudjen na 120 godina robije, sada iz zatvora proziva svog biseg saborca i bliskog druga, malog Čedu!
to nikako ne sluzi na cast jednom uglednom  kriminalcu. Legija, zacepi usta vec jednom! pisi knjige u zatvoru i smiri se konacno jer niko ne slusa tvoja lupetanja!

Tajnu zna onaj ko je isključio kamere
Kamere na zgradi Vlade Srbije uopšte nisu morale da budu isključivane zbog renoviranja - nije to satelit u svemiru - a kad budemo dobili odgovor ko je dao nalog da se isključe - onda ćemo znati i zašto. Optužnica za atentat je bila potpuno neargumentovana, smešna i amaterski urađena, ali su svi gledali u svedoke saradnike kao u televizor. Čista je nebuloza objašnjenje B92 da se snimak sa mesta atentata morao čuvati samo mesec dana - pretpostavljam da je ceo „film“ sklonjen u neku najmračniju arhivu. Zašto je ubijen Đinđić - odgovor treba tražiti i u ovim njegovim rečima: „Danas čovek mora imati prijatelje i u raju i u paklu“ jer je poznato da se ne može sedeti na dve stolice
Milorad Ulemek Legija ima, dakako, i svoje viđenje ubistva premijera Zorana Đinđića.

Da li je onda slučajno što „političku pozadinu“ - oni koji je traže - traže samo u zemlji?

- Iza toga stoje isključivo govnarčići iz domaćeg klozeta, pa ne znam šta je tu nejasno. Opšte je poznato da se u Srbiji od pamtiveka politička karijera gradila preko tuđih leđa. Najbolja su za to mrtva leđa. Mi smo uvek morali da imamo žrtve i dželate jer je onda borba spektakularnija. Bez krvi nije zanimljivo. I, ako se izostavi klasični politički marketing, kojim nas sluđuju, navedite mi, molim vas, ko to još na „političkoj pozadini“ realno zaista insistira?!

Verujete li da će pokrenuta istraga o „političkoj pozadini atentata“ ipak do nečega dovesti i čime bi morala da se pozabavi, kojim „epizodama“ iz bliske prošlosti Srbije i zbog čega?

- Da je stvarno postojala namera da se tako nešto uradi, to bi se već odavno uradilo. Zar nije bilo logično da se to uradi na samom početku istrage i da se istera do kraja na samom suđenju?! To što neki, zna se koji, sada zamajavaju javnost nekim trećerazrednim pričama - to je za malu decu. Danas se zapravo postavlja pitanje da li je uopšte postojala politička pozadina. Ako ipak jeste, koji su to politički faktori ili uticaji imali udela u svemu tome? Jer, ko je spreman da poveruje u priču Čede Jovanovića o Vojislavu Koštunici i u ostalo bla-bla?

Ako je „politička pozadina“ problematična, zbog čega je onda, prema vašem mišljenju, izvršen atentat na Zorana Đinđića?

- Eeee, kada bih to znao, verovatno danas ne bih bio ovde gde jesam. Mada se neki širi zaključak može izvući iz jedne rečenice koju je on sam izgovorio. Otprilike, da parafraziram, rekao je u svoje vreme: „Danas čovek mora imati prijatelje i u raju i u paklu“. Mislim da tu treba tražiti neke odgovore, ali zaista u širem kontekstu. Jer, opšte je poznato da se ne može sedeti na dve stolice. Uvek se jedna izmakne!

Delujete kao verziran čovek u problematici i izmicanja stolica. Je li se vama neka izmakla, s obzirom na to da ste sada u CZ, a izjavljujete da ste po svim optužnicama nevini?

- Još pokušavam to da dokučim!

TRAGOVE ZLOČINA - SVI UNIŠTAVALI

Imate li ikakva saznanja koji su sve tragovi na mestu atentata bili uništavani neposredno posle ubistva Zorana Đinđića, ko je to radio, zašto i za čiji račun? Da li je u tome bilo nečije režije, posebno iz inostranstva?

- Tragove na licu mesta su uništavali gotovo svi koji su se tu zatekli, a neki nisu imali šta tamo da traže.

Možete li navesti bar neka imena? Janjušević, Koprivica...

- Pogledajte samo snimke koji postoje i videćete ko se sve tamo na licu mesta muvao.

Kako su se držala „službena lica“? Zašto makar nešto od toga nisu sprečila?

- Tragove su uništavali čak i inspektori koji su vršili uviđaj! Setite se samo ubuđale krvi. Zbog tih ubuđalih tragova nam je, između ostalog, onemogućeno da sklopimo: gde je ko stajao u trenutku zločina. Verujem da su mnogi nesvesno, iz neznanja, učestvovali u uništavanju tragova, ali sam siguran da je tu bilo i onih likova koji su mnoge stvari radili namerno. Sad, ko je upravo to radio i za čiji račun - za to je potrebna dodatna istraga i mnogo dublja analiza.

Koliko su navodi optužnice za atentat, generalno gledano, bili istiniti i argumentovani?

- Navodi te optužnice su totalno neistiniti i neargumentovani! „Isterana“ je bukvalno na silu. Mnogim argumentima, činjenicama, dokazima i svedocima pokušali smo da na to ukažemo, međutim - niko to nije slušao. Svi su gledali u svedoke saradnike kao u televizor. Blago rečeno, optužnica je potpuno smešna i amaterski urađena, ali imajući u vidu ko je tu optužnicu zastupao - bolje nije ni moglo!

Kako se, prema vašim saznanjima, dogodilo da na dan atentata bezbednosne kamere ispred Vlade Srbije budu isključene, a da u neposrednoj blizini ulaza broj pet, u trenucima ubistva Zorana Đinđića, budu kamere RTV B 92? Verujete li da je to bila puka koincidencija?

- Prvo, kad je B92 u pitanju - ne postoje koincidencije! Oni rade sve po nalogu i planski. Na samom suđenju smo pokušali da dobijemo odgovor - ko je bio odgovoran za isključenje kamera na zgradi vlade - ali ga, naravno, nismo dobili. Zavlačili su nas između Koprivice i BIA, pa preko Maje Vasić. Sve u svemu, odgovor nismo dobili.

Verujete li da je vladin video-nadzor bio isključen tri dana pre atentata samo zbog renoviranja zgrade, kako je na sudu objasnio tužilac Jovan Prijić, a da je od svega što su snimile kamere pomenute televizije sačuvano samo ono što se do sada povremeno vrtelo, pa i u sudnici Specijalnog suda?

- Te kamere nisu morale da budu isključivane ni zbog renoviranja! NJihovo funkcionisanje je moglo i moralo da bude „premošteno“, odnosno obezbeđeno na više načina. Nije to satelit u svemiru. Kada budemo dobili odgovor ko je dao nalog da se kamere isključe - onda ćemo znati i zašto!

Kako objašnjavate da vi znate nešto tako krupno što tužilac Jovan Prijić nije znao ili nije hteo da vidi i zna?

- Tužilac Prijić je u toku suđenja postao „stručnjak“ i za bezbednost. A taj Prijić nije rekao ni tri prostoproširene rečenice u toku suđenja, a da nije izvalio neku glupost! On je najveća sramota svoje profesije! Totalni diletant! Poslušnik.

Imate li ikakva saznanja: ko je mogao dati nalog da se kamere isključe?

- Kao što sam rekao, pokušali smo da to saznamo posle suđenja, ali bezuspešno. To je izgleda tabu tema.

Da li verujete u objašnjenje direktora TV B92 Verana Matića dato sudu da je „ostatak filma“ - kadrovi na kojima se vidi, prema nekima, i kako Đinđić izlazi iz službenog automobila, i kako biva pogođen i pada, a navodno i položaj premijerovog tela - čuvan samo mesec dana jer je B92 po zakonu i bio obavezan da ga samo toliko čuva?

- Samo to objašnjenje dovoljno govori o tome da je postojao ceo snimak kompletnog događaja. A „priča“ o obavezi čuvanja snimaka samo mesec dana - tek to je nebuloza! Da li mislite da jedna lešinarska TV, kao što je B92, takav snimak nije sačuvala? Čisto sumnjam da nije! Ali, tada su postojale razne direktive. Zato i pretpostavljam da je ceo „film“ sklonjen u neku najmračniju arhivu. Čak sam uveren da će kad-tad ugledati svetlost dana.

Kako je moguće da te kapitalne kadrove nisu zaštitili i sačuvali MUP, specijalni tužilac i istražni sudija? Kako objašnjavate da su od celog „filma“ ipak sačuvani neki, za utvrđivanje „sudske istine“ manje bitni TV kadrovi (na kojima se vidi kako odvoze smrtno ranjenog premijera u Urgentni centar i ko se sve vrzmao na mestu atentata desetak minuta posle odvoženja premijera i ranjenog Milana Veruovića), a ne sam momenat ubistva Đinđića?

- Zato što to za MUP i specijalnog tužioca nisu bili kapitalni dokazi već - kompromitujući! Zato i nisu nikada prikazani. Ti snimci bi pokazali pravu sliku svega. Kako je stajao pokojni premijer u momentu kada je pogođen, a i sve ostalo što se dešavalo u tim trenucima. Isečeni su i „vrte“ se samo oni kadrovi koji su totalno nebitni i kojima je javnost danima zamajavana, kao i svi mi tokom celog suđenja.

Bolje da je i to sačuvano i prikazano nego ništa...

- Svakako, i ono što je prikazano donekle je pomoglo da sklopimo neke kockice. Bar što se tiče samog uviđaja. Jer, pokazao je da se istražni sudija nije baš nešto isticao u toku uviđaja, a ni kasnije.

Đinđića nije ubio ni Legija ni Jovanović...ubio ga je bivši kolega koji ladi jaja u skupštinskoj klupi.
Glavni osumnjičeni: oni koji su mu prvi zapalili sveću....

a bogme se i gurali oko kovcega

Zasto ovaj okoreli kriminalac, takozvani Legija, kao papagaj ponavlja ime malog Čede Jovanovića i onoga picolizca Bebe Popovica?

senzacisko svedočenje

Popović kaže da je zbog Čedinih kontakata sa Legijom i Šiptarom 2002. prekinuo veze sa njim

Čedu je pokojni Đinđić odredio za kontakte sa predstavnicima zemunskog i surčinskog klana

BEOGRAD - Bivši šef Biroa za komunikacije u Vladi Srbije Vladimir Beba Popović (47) u nastavku svedočenja na suđenju optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića otkrio je da je zbog veza Čedomira Jovanovića sa Legijom i zemunskim klanom krajem 2002. godine prekinuo svaku vezu sa njim!
- Tokom jeseni 2002. godine, gotovo četiri meseca, imao sam prekid komunikacije sa Čedomirom Jovanovićem, pošto su mi iz policije rekli da se Čeda viđa sa Legijom i Dućom. Bio sam iznenađen, jer mi je Čeda prethodno rekao da je sa njima prekinuo svaki kontakt. Nisam verovao da me policija laže, posebno što mi je i sam zamenik ministra policije Nenad Milić rekao da je Čeda viđen na Kopaoniku sa Legijom. Rekao sam Đinđiću da više neću da razgovaram sa Čedom - naveo je Beba, dodajući da su on i Čeda progovorili mesec i po pre atentata.
Zaveo me Milić
Kako je konstatovao, tek posle je shvatio da je bio zaveden i da do njega nisu stizale prave informacije.
- Nenad Milić nije bio naš protivnik i zbog toga me je sve to zavelo. Ispostavilo se da je prilikom prisluškivanja Makine grupe došlo do zabune i da Čeda nije tačno identifikovan. Što se tiče Kopaonika, tamo je bio samo Legija, ali je zbog kolone džipova neko shvatio da je tamo i Čeda - objasnio je Popović. Inače, on je potvrdio da je Jovanović imao brojne kontakte sa pripadnicima surčinskog i zemunskog klana, te da je Čeda zaduženje dobio od Đinđića.
- Čeda je bio određen za to iz dva razloga: posle 5. oktobra se preselio u Surčin, kod Dragoljuba Markovića, i bio je odan i vredan. Ti kontakti su išli preko Dragoljuba i Čumeta, preko kojih je 5. oktobra i ostvaren kontakt sa Legijom. Čedi ništa nije bilo teško, bio je klinac od 30 godina, koji je spavao dva sata. Da li je on zbog svoje mladosti, neiskustva i potrebe da odradi sve što mu se kaže imao više kontakata sa podzemljem i da li su ga oni naivno u sve to uvukli, to nikada nećemo saznati - konstatovao je Popović, dodajući da je Čeda „tip čoveka kojem kad kažeš da okreči zid, on okreči celu zgradu“.
Kako je naveo, Đinđić nije znao za sve sastanke Jovanovića i ljudi iz surčinskog i zemunskog klana.
- Za Zorana su postojali samo Dragoljub, Čume i Legija. Obično bi rekao Čedi, idi proveri, dobili smo neke informacije. Čeda bi to proveravao, možda se i svaki dan viđao sa njima, a onda bi obično rekao premijeru: „Ne brini, držim sve pod kontrolom“ - precizirao je Popović.
Za razliku od svog prethodnog svedočenja od pre mesec dana, kada Čumeta nijednog momenta nije dovodio u vezu sa pobunom „crvenih beretki“ i Dušanom Spasojevićem, Vladimir Popović je juče u više navrata o Čumetu govorio manje biranim rečima.
- Čume je u našoj svesti bio važan kriminalac, sa dobrim vezama u bivšoj vlasti. Njemu je 2001. godine Spasojević bio kao brat. Kada je ovaj uhapšen zbog otmice Miškovića, Čume je govorio da mu je sve to podmetnuto. Ne znam kada je između njih puklo, ali u to vreme oni su bili u odličnim odnosima. Mada, znate kako je u tom svetu, jedan drugom govore „brate, brate“, a iza leđa nameštaju i onda daju čitulje - naveo je Popović.
Čume pretio Vladi Srbije
Beba je juče po prvi put govorio i o Čumetovoj ulozi u pobuni JSO, novembra 2001.
- Kada je kolona džipova iz Kule krenula za Beograd, čuo sam se sa Buhom, koji mi je rekao da ide ispred kolone i da se sve to neće završiti tek tako i da idu do kraja. Sutradan kada smo se videli, Buha mi je rekao da se igramo sa vatrom. Da su nezadovoljni kako vlada Vlada, što je Mišković dobio pozicije koje je dobio, a ne oni... - dodao je Popović. On je rekao da mu je žao što se na suđenju ubicama Đinđića nije išlo prema motivima ubistva i ponovio tvrdnje da je postojala veza između Legije, Spasojevića i kabineta Koštunice. Popovićevo svedočenje se nastavlja danas, ispitivanjem advokata odbrane i samih optuženih. Popović je rekao da jedva čeka suočenje sa prvooptuženim Legijom.

Antrfile:

Spasojević „nudio Stambolića“

Govoreći o svojim saznanjima u vezi s kontaktima Dušana Spasojevića i Čede Jovanovića, Beba je rekao da je u vreme Spasojevićevog boravka u CZ-u znao samo za to da je on pokušavao sve da izađe, ali da su mu kontakti uglavnom išli preko advokata i Čumeta.
- Govorio je da je nepravedno u zatvoru i da će, ako ga puste, sve zločine da reši u roku od 15 minuta. U jednom momentu je čak ponudio i da će otkriti gde se nalazi leš Ivana Stambolića. Kad je Legija čuo za to, skroz je pobesneo. Sećam se da je tada i Dušan Mihajlović govorio da ćemo izgleda da rešimo Ivana Stambolića, ali od toga nije bilo ništa... - naveo je Popović.

Beba pisao izjave za štampu Milanu Veruoviću

Najnervozniji istup Vladimir Popović juče je imao prilikom odgovaranja na pitanja advokata Bože Prelevića, koji zastupa oštećenog Milana Veruovića, Đinđićevog telohranitelja. Popovića je prvi put naljutilo Prelevićevo pitanje u vezi s angažovanjem Veruovića na obezbeđenju Stanka Subotića Caneta.
- Nije tačno da sam ja angažovao Veruovića da brani Subotića, to je mogao samo Đinđić da mu naredi. To se desilo prilikom njegovog dolaska na suđenje u Beograd, posle sedam godina odsustva. Zoran mu je garantovao da će biti bezbedan - povišenim tonom je odgovorio Popović, uz opasku „da ovakvo pitanje očigledno služi da bi Prelevićev partner Nikola Vrzić imao šta da objavi u NIN-u“.
Potom je usledilo i pitanje u vezi sa sastankom u Popovićevoj firmi „Spektra“.
- Da li ste tada dali svedoku Veruoviću tekst koji treba da kaže u sudu? - upitao je Prelević.
- Zvao sam ga pošto je u „Blicu“ izjavio da postoji treći metak, iako to u petnaestak naših susreta nikada nije pominjao. Tu je bio i Čeda, koji mu je bio školski drug, kumovi su, neko je nekom krstio dete. Rekao sam mu da ta priča o trećem metku ide samo u prilog advokatima odbrane. On je potom rekao da su ga navukli i pitao kako da popravi štetu. Rekao sam mu da nazove te medije, „Blic“, B92, i pomogao mu u sastavljanju teksta kojim objašnjava da su ga krivo interpretirali - odgovorio je Popović, dodajući da taj tekst nema nikakve veze sa sudom.

Autor: J. KRTINIĆ

Copyright© Ebart Consulting - M


E moj Čedice, koga bre ti lažeš???

Istraga bila montirana!
Potpuno je ostalo nerasvetljeno - kako je bilo moguće da se na snimku sa uviđaja posle ubistva ni jedan jedini put ne vidi istražni sudija. Zašto je istražni sudija došao na lice mesta posle više od sat vremena i to tek pošto je ceo slučaj video na televiziji? Neko je u tome imao veliki račun, a sud uopšte nije zanimalo ni zašto ne postoji nijedna izričita naredba istražnog sudije ni za jednu radnju?. Siguran sam da bi Dušan Mihajlović sa svojim saradnicima morao sudu i javnosti Srbije dati mnoge odgovore
Istraga povodom ubistva  Zorana Đinđića, uključujući i uviđaj na „licu mesta“, najverovatnije su bili montirani. Evo zašto Milorad Ulemek Legija ovo tvrdi.

Zašto, po vašem mišljenju, veću sudije Marka Kljajevića, a potom Nate Mesarović, nisu bili dostupni i pokazani kadrovi na kojima bi se videlo šta se sve ispred ulaza broj pet događalo, zatim - kako su proticali prvi minuti uviđaja i „rada“ sa materijalnim tragovima?

- Pa, pre bih postavio ovo pitanje: zbog čega kompletan uviđaj nije sniman? Ako se zna da se snimaju i mnogo beznačajniji uviđaji - kako da to ovakav jedan uviđaj nije snimljen u celosti?! Ili je sve snimljeno, a „film“ sakriven i od suda...

Ako je napravljen kompletan snimak celog uviđaja, ili ako još postoji, pokazao bi, uz ostalo, i ko je tačno prao krv, a i kako se držao i šta je stvarno „na licu mesta“ radio istražni sudija?

- Nema sumnje. A ovako: potpuno je ostalo nerasvetljeno kako je moguće da se na snimku ni jedan jedini put ne vidi istražni sudija koji je, uzgred rečeno, došao na lice mesta posle više od sat vremena i to tek pošto je ceo slučaj video na televiziji? Sud je moralo da zanima i kako to da ne postoji nijedna izričita naredba istražnog sudije ni za jednu radnju? A suštinski - nije! Uostalom, kako je uviđaj uopšte mogao da počne bez prisustva istražnog sudije?

Čime sve to objašnjavate?

- Neko je u tome imao veliki račun, a ni istraga ni sud se time nisu uopšte ni pozabavili. A ako to nisu klasične povrede Zakonika o krivičnom postupku, onda ne znam šta je! Najblaže rečeno, tužno je što sud sve to nije zanimalo.

Ni veće Marka Kljajevića, ni njegove naslednice Nate Mesarović?

- Dok je sudskim većem predsedavao Marko Kljajević, on je nešto pokušao da raspetlja, ali kad je proces preuzela Nata Mesarović ona je samo ubrzavala postupak. Da bi ga, na kraju, prelomila preko kolena! Po direktivi!

Po čijoj direktivi?

KOGA JE ĐINĐIĆ HTEO DA SKLONI?

Jeste li upućeni zašto se Zoran Đinđić sa nekim svojim saradnicima razišao kao premijer? S kim bi se još razišao da nije ubijen i da li su ti njegovi razlazi na bilo koji način bili povezani sa onim što je prethodilo ubistvu?

- Pa, to i jeste jedno od glavnih pitanja u celoj ovoj rašomonijadi! S kim se pokojni premijer faktički već rastajao, odnosno - koga je hteo da „pedalira“ iz svog okruženja. Mislim da bez otvorenog i iskrenog svedočenja nekog zaista bliskog i dobronamernog iz Đinđićevog okruženja ne možemo znati potpune i verodostojne odgovore na ta pitanja.



„NOSAČI KOVČEGA“

U pojedinim medijima su povremeno i posle ubistva i kasnije povodom ubistva bili prozivani takozvani „nosioci (Đinđićevog) kovčega“. Neosnovano ili s razlogom? Čije svedočenje biste, kada je u pitanju Đinđićevo okruženje, najviše voleli da čujete pred sudom?

- Koliko znam, s razlogom! A najviše bih voleo da pred sudom vidim Dragoljuba Markovića. Pod uslovom da svedoči iskreno i otvoreno!

- To bih i ja voleo da znam! Mada, gledajući tokom izricanja presude svo ono šaroliko
društvance na galeriji „Specijalnog suda“ - mislim ne bi trebalo dalje tražiti. Tom društvancetu samo su nedostajale toge!

Faktički tvrdite da je cela istraga bila montirana, da je to bila od samog početka? A i da su iza toga, možda, stajali i interesi „društvanca“ koje pominjete?

- Upravo tako. Moguće je da je deo montaže bio i u tome što u prvim minutima tamo nije bio niko ovlašćen. U tome što istražni sudija uopšte nije dao naredbu za početak uviđaja. U tome što su svi na „licu mesta“ bili neovlašćeno! Kasnije su svedočenja pojedinih inspektora potvrdila da mnogi nisu ni znali kud idu i koji će uviđaj da rade.

Ako govorite istinu, to otvara mnoštvo ozbiljnih pitanja...

- Ako iko u Srbiji želi istinu o ubistvu Zorana Đinđića, moraće da otvori i pitanje - zašto inspektorima iz krim-službe nije rečeno šta se desilo i gde treba da idu i zašto je prva ekipa poslata u Urgentni centar, gde se šetalo kao na korzou.

Da li je 12. marta na „licu mesta“ bio i Milorad Bracanović?

- Ne znam da je Bracanović bio posle ubistva ispred petog ulaza u Vladu Srbije. S obzirom na to da ima preko sto kila - ne verujem da bi prošao nezapažen!

I prilikom običnih ubistava, čak i saobraćajki sa smrtnim ishodom, policija obezbeđuje i blokira lice mesta. Na TV snimcima u Specijalnom sudu moglo se videti kako, neposredno po odvoženju Veruovića i Đinđića u Urgentni centar, javnosti nepoznati ljudi gaze po tragovima krvi, špartaju po mestu likvidacije premijera, ulaze i izlaze iz zgrade vlade...Da li je to bio samo haos?

- Nije to bio obični haos! Takav haos je nekome odgovarao! Opšte je poznato da mlađi policajci za vreme školovanja uče šta je to uviđaj i kako se obezbeđuje mesto uviđaja. Držanjem na licu mesta onoga dana, mnogi od prisutnih policajaca su pokazali da izgleda nisu prisustvovali tom času.

Videlo se, takođe, kako u dvorište u kome je ubijen Đinđić, uprkos prisustvu policije, ulaze vozila sa nekim tadašnjim ministrima, To je samo dodatni dokaz da mesto velikog zločina ni na koji način nije bilo (po zakonu) ograđeno i zaštićeno. Hoćete li i na ove okolnosti ukazati u žalbi na prvostepenu presudu za atentat kojom ste osuđeni na maksimalnih četiri decenije robije?

- Neizostavno! Jer, pitanje je i: zašto prilikom jednog takvog događaja na lice mesta nije došao niko od visokih starešina policije i preuzeo stvar u svoje ruke?! Da li je i to bila slučajnost ili sastavni deo montaže?!

Imate li bar pretpostavku - zašto?

- Ne želim ništa da pretpostavljam. Stvar je krajnje ozbiljna. Siguran sam, međutim, da bi tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović sa svojim saradnicima morao sudu i javnosti Srbije dati odgovor. Setimo se dolaska na „lice mesta“ Milana Obradovića, tadašnjeg rukovodioca Gradskog SUP-a. On je odmah je ušao u vladu, a da se nije čak ni osvrnuo na sve ono što se događalo ispred petog ulaza iako su njegovi ljudi bili zaduženi za „lice mesta“ i za sam uviđaj.

Zašto sve svodite na jednog čoveka, na Obradovića?

- Nemam ništa protiv Obradovića i ne pokušavam da sve svedem na njega. Naprotiv. I neki drugi su viđeni kako jure u zgradu vlade. Izgleda da je mnogima bilo važnije ko će sesti u premijersku fotelju, nego - šta se dešava na mestu zločina. Za nas optužene, ako mogu tako da kažem, jedina pozitivna stvar na tim snimcima je, što su očigledan dokaz odnosa odgovornih prema onom šta se desilo.

Kako kvalifikujete taj „odnos odgovornih“?

- Najblaže rečeno, kao totalni idiotizam! Taj snimak bi trebalo puštati u svim policijskim školama kao primer neznanja, nesposobnosti i neodgovornosti! A šta je tek sa mogućom i verovatnom montažom i same istrage?!

Ako je bilo „montaže“ - onda je, u neku ruku, logično da oni koji iza nje stoje ne daju da se o tome govori! Pogotovo ako se radi, kao što uporno tvrdite, o moćnom „stranom faktoru“!

- Baš tako. Zato nikome ne „pada na pamet“ da danas pozove na odgovornost sve one koji bi po zakonu morali odgovarati. Čak ni za sav onaj haos i nemar prilikom uviđaja. Čak i da nikakve montaže nije bilo!

Hoćete li i na to ukazati u žalbi Vrhovnom sudu?

- Naravno. A i na mnogo šta drugo. Radi se o očiglednim dokazima za mnoge naše tvrdnje. Ali, o tome ne bih za medije.

Da li je bez razjašnjavanja prethodnih okolnosti bilo moguće utvrditi punu istinu o ubistvu prvog demokratskog premijera Srbije u poslednjih nekoliko decenija?

- Naravno da nije bilo moguće! Ali, to neće biti moguće ni bez raspetljavanja mnogih drugih okolnosti. Zbog, da budem blag, traljavog uviđaja - meni i ostalima je, između ostalog, bilo onemogućeno da utvrdimo i elementarno: gde je ko u trenucima atentata stajao ispred petog ulaza. A to je jedna od najbitnijih stvari.