Koliko smo izgubili na korupciji za devet godina
Proćerdali metro i autoput
Autor: Irena Radisavljević | 13.12.2009. - 00:02


Neposredno pre nego što se predsednik i premijer Srbije sledeće nedelje pojave na svečanom otvaranju autoputa Beograd – južni Jadran, planirano je da prisustvuju prvoj test vožnji beogradskog metroa i da preseku crvenu vrpcu na, u regionu jedinstvenoj, fabrici za preradu opasnog otpada.

Svako ko živi u Srbiji zna da su ovih nekoliko redova izmišljeni i da smo od ovih projekata daleko nekoliko svetlosnih godina.
Ali da u poslednjih devet godina na korupciji kao država nismo izgubili milijarde, neki od ovih projekata danas bi bili puka realnost. Iako štetu od ovog zla nije moguće precizno izračunati ni u jednoj državi, pa ni našoj.
Namešteni tenderi, štetne javne nabavke, sumnjive privatizacije i podmitljiv državni aparat koštali su ovu zemlju i njene građane niza kvalitetnih projekata koji nikada nisu izvedeni, direktnih stranih investicija, privrednog rasta i veće ekonomske sigurnosti...
– Šteta koju je korupcija pričinila državnom budžetu sigurno je veoma velika. Da smo uspeli da rešimo efikasnije problem korupcije, mogli bismo da imamo manji državni dug, više stranih investicija, a time i povoljniju mogućnost za veći privredni rast – kaže Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“.
Drago Kos, direktor Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO), ističe i da korupcija u Srbiji najveće štete proizvodi u javnim nabavkama i svim velikim projektima koji se finansiraju iz budžeta, poput građevinskih, zdravstvenih i slično, odnosno tamo gde dolazi do prelivanja novca iz javnog u privatni sektor.
– Novac od korupcije završava u privatnim džepovima, odnosno u džepovima povlašćenih i onih kojima pozicija omogućava da sprovode korupciju. Svakako, najviše je ima u vrhu države – kaže Danilo Šuković, ekonomista i član Saveta za borbu protiv korupcije.
Prema procenama Uprave za javne nabavke, samo u ovoj oblasti Srbija je prošle godine izgubia 400 miliona evra. A tek za devet godina. Poređenja radi, za pomenuti autoput do južnog Jadrana Srbija bi iz budžeta, prema aktuelnim procenama, trebalo da izdvoji 600 miliona evra u sledeće četiri godine. – Korupcija se može pojaviti u svim stupnjevima nabavke. Prvo, kod samog planiranja kada se nabavlja nešto što nije u skladu s potrebama, zatim kod različitih oblika eliminisanja konkurencije postavljanjem nerazumnih uslova i, napokon, zaključivanjem ugovara na osnovu pogodbi, odnosno bez tendera – kaže Nenadić.
Takvih je pogodbi u prvoj polovini 2009, prema izveštaju Uprave za javne nabavke, bilo čak 3.272. Posebnu štetu pričinjavaju aneksi ugovora, koji se naknadno zaključuju i kojima se povećava cena, ugovaraju dodatne isporuke protivno zakonu smanjuju obaveze druge strane… Takav slučaj pronašla je u svom prvom izveštaju i Državna revizorska institucija (DRI) češljajući troškove Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Tako se u delu „administrativne usluge“ navodi da je sa firmom „Korespondent” iz Beograda potpisan ugovor o prevođenju tekstova u vrednosti od 3,2 miliona dinara (sa PDV-om), a da im je samo u 2008. godini uplaćeno 4,9 miliona. Pri tom, DRI uopšte nisu dostavljeni ni aneks ni novi ugovor.
Korupcija već godinama izjeda i prihode koji bi mogli da se sliju u državni budžet. Podmitljiv državni aparat omogućio je neslućeni razvoj sive ekonomije, pa je neplaćanje dažbina, poreza i carina (što država ume da oprosti) postalo specifičan vid korupcije, čiji ceh plaćaju građani. Tako je bilo u slučaju brojnih dužnika Fonda PIO, kojima je vlada, poput dobre vile, oprostila dugove, primorajući poreske obveznike da obezbede 150 milijardi dinara za obeštećenje radnika kojima bahati vlasnici nisu uplaćivali doprinose.
Zbog pomenutog manjka prihoda u budžetu, država je primorana da se zadužuje na sve strane, dok su njene mogućnosti za razvoj infrastrukture i kvaliteta života građana ograničene. Da bi nadomestila taj manjak, država uvodi takse i akcize, koje ponovo padaju isključivo na teret građana.
Ipak, eksperti iz oblasti korupcije složni su u oceni da je najveća rupa u budžetskim prihodima nastala upravo u procesu privatizacije.
U privatizaciji su se, kaže Šuković, odomaćila tri sistema korupcije – isključivanje i proterivanje konkurencije, namerno osiromašenje firme u korist privilegovanih kupaca i pranje novca.
– Korumpirani državni činovnici su u razmenu za ličnu korist neretko stvarali uslove za nepoštenu kupovinu, odnosno prevaru pri kupovini. I sam sam prisustvovao aukcijama koje su bile fingirane. Na primer, činovnik koji zna ko će učestvovati na aukciji prodaje svoje informacije povlašćenom biznismenu, koji dalje podmićuje osobu A, B i C da se povuku iz trke, a on dobija firmu po trostruko nižoj ceni. U tom takmičenju bez konkurencije svi su na dobitku, osim državnog budžeta, koji je oštećen za ogromne sume – objašnjava on i dodaje da su, uz sve to, brojni izveštaji stranih institucija pokazali da u srpskoj privatizaciji nije bilo ispitivanja tokova novca.
Nenadić ističe da je uz privatizaciju je vezana i druga vrsta korupcije, koja je tipična za prodaju i davanje pod zakup poljoprivrednog ili građevinskog zemljišta. Dobar primer je PIK Zemun koji je 1991. služio kao uzor sa svojih 4.500 hektara obradive zemlje koja je godinama uvećavana otkupom od privatnih vlasnika. U protekloj deceniji zemlja je rasprodavana tako da se sada imanje svelo na oko 2.300 hektara. Prodajom prava na korišćenje zemljišta na 99 godina, ono je menjalo namenu i legalno prelazilo u privatne ruke. Ovaj recept na primenjivan je u protekloj deceniji da bi se promenio vlasnik i namena zemljišta, a potom ostvarila dobit na razlici u ceni koju imaju poljoprivredno i građevinsko zemljište.
I danas se slični primeri pojavljuju kod imperija trgovinskih magnata.
Korupcija, sa kojom se živ Srbiji, ugrožava i budućnost zemlje.
– Strani investitori ne žele da posluju u korumpiranom okruženju, a na njihovo mesto dolaze oni koji umeju da plivaju u mutnim vodama – zaključuje Nenadić.

Politička volja izostaje
Sagovornici „Blica nedelje“ su saglasni u oceni da politička volja za borbu protiv korupcije uporno izostaje.
– Ključni faktor je politička volja, po definiciji ona mora postojati, pa sve ostalo, ali to očito kod nas nedostaje i to upravo zbog sprege politike, kriminala, privrede i pravosuđa, o kojoj je i predsednik Tadić govorio. Ta sprega čini da se sve vrti ukrug, zemlja je zarobljena, a umesto institucija i slobodnog tržišta uslove diktiraju tajkuni i organizovani kriminal – kaže Šuković.

Izvor: Blic

dobra im je ova kovanica "politicka volja" .. pa mamu im j..m zasto smo ih glasali nego da rade ono sto su rekli da ce da rade.. al ne oni nemaju volje da rade ono sto treba.. i to nemaju "politicke" volje.. bre sve sama bagra i olos!