Posle vladavine Cece, sada je na redu Karleuša.

to ti je ono "s konja na magarca".

Лева скретања
Тагови: Ставови, Данас на Балкану, Коментари, Европа, Политика
Марко Пејовић
   
20.10.2010, 13:32
Photo: EPA
          Српска транзиција која траје још од 90-тих година до наших дана успела је да оствари потпуно раслојавање друштва. С једне стране издвојила се мала група екстремно богатих и огромна већина сиромашних и релативно сиромашних, с тим да ове последње по навици називамо средњим слојем. Будући да сиромашни имају право гласа, а у складу са српским политичким традицијама, дошло је до  бујања примитивног популизма код једних странака и јефтиних парола о социјалној правди и социјално одговорној држави код других. Свест о социјалној одговорности, као по правилу развија се и цвета пред изборе, а одмах потом брзо вене да би била замењена слободним тржиштем и либерализмом Дивљег запада. Или како је то сликовито објаснио Драгољуб Мићуновић „вози се десно а даје се леви жмигавац".

Последњу новину на овом пољу представља најава најјаче и најорганизованије странке у Србији, Демократске странке, да се оријентише ближе левом политичком полу. На последњем Главном одбору у Свилајнцу, лидер те странке, Борис Тадић, најавио је ово померање ка левици и снажнији ангажман у социјалном дијалогу. Према његовим речима неопходно је да странка „оствари структурну, органску везу са синдикатима, да синдикати имају своје место у ДС-у, да одлучују о будућности, да имају своју гласачку структуру у ДС-у јер без органске повезаности са синдикатима не можемо да решимо проблем заостајања".

         Док се најављена скретања у лево и социјални дијалог потпуно уклапају у балкански политички клише и личе на најаву предизборне кампање, изјава о синдикатима представља новост на сцени целог постјугословенског подручја. Али само површно гледано. Већ су се нашли аналитичари који су најаву Бориса Тадића протумачили у модернизацијском смислу. Према том виђењу, ДС иде ка моделу повезивања са синдикатима какав постоји код социјалдемократских партија у Западној Европи, попут Велике Британије и Француске. И управо ту се овакво објашњење исцрпљује јер даље сличности Србије са Великом Британијом и Француском нема.

         Али постоји и друго тумачење, а то је коначно легализовање клијентелистичког система, познатог још од антике, а који је целом Балкану, па и Србији доста ближи. У таквом систему интересна група се организује хијерархијски а држава је извор богатства за целу пирамиду. Свако добија према свом месту на лествици. Странка је само стожер око кога се окупљају друге организације које на својим пољима омогућују интересној групи углед, престиж, медије и коначно гласове. Овако гледајући синдикати сигурно нису позвани ради престижа. Демократска странка, у овом, организационом смислу, заиста представља лидера у Србији. Уз њу се налазе повезане бројне невладине организације, које углавном Влада финансира, потом струковна удружења, интелектуални и уметнички кругови. Њихова претерана лојаност доводи често до комичних ситуација, попут оне од прошле године када је Независно удружење новинара Србије подржало рестриктивни закон о информисању. Закон је касније негативно оцењен од стране Европске уније и повучен као неуставан, али је цео случај представљао победу партијске ревности над струковним интересом.

А зашто би са синдикатима онда било боље? И до сада је блиска сарадња појединих синдиката и ДС-а постојала, према неким проценама они су донели око 115 000 гласова на прошлим изборима, али положај радника се није побољшао. Напротив. Стога повезивање владајуће странке и организација које би требало да брину о интересима све малобројнијих и све сиромашнијих радника делује потпуно неприродно. Паралела са Западном Европом може да изазове само подсмех јер и кратак осврт на прошлост показује да су темеље партијске и синдикалне везе поставили Јосип Броз и Ђуро Салај и да други модел Србија не познаје. Иницијатива ДС-а може само да обнови комунистички образац и да до краја дотуче слободно организовање радника.

Marko Pejović je lepo napisao sve sem kraja, jer je pošao od pogrešne postavke da su zapadne partije dobrovoljno dopustile sindikatima da se organizuju i da tamo nema šurovanja sindikata i vladajućih struktura. Prvo Zapadni sindikati su se borili bar sto godina da bi došli do ovih pozicija, pa i danas su uglavnom jaki u državnim firmama i to velikim infrastrukturnim sistemima, dok kod privatnika ne baš toliko. Sasvim je logičnio, iako neopravdano, da DS , pa i ranije DSS pod svoje okrilje uzmu ovo što se kod nas zovu sindikati , a u stavri je samo gomila funkcionera u službi države. Tako da ne bih rekao da se radi o nekom levom skretanju, jer kod nas prosto postoji neka fobija od levice, a objektivno levica uošte i ne postoji.Nama tek predstoji sindikalno organizovanje, ali ono zahteva velike žrtve, za koje trenutno u Srbiji ne postoji raspoloženje. Srpski radnici još uvek misle da je Tito živ , pa i Milošević i da će im on deliti polutke. Bogami za svaku polutku moraće se izboriti.

Demokratska stranka mi probi preko medija usi o politizaciji sindikalnih skupova, a oni pokusavaju da u stvari uvuku sindikate u stranku i da ih kontrolisu.

@Perudji

И мени се тај део не свиђа. Синдикати у западним земљама су директно у служби крупног капитала и замагљују очи радницима безначајним постигнућима. Исто је и код нас. Политичари користе синдикалисте за гласове и као полугу манипулације и опстанка на власти. Тајкуни за своје личне интересе везане за порас профита. У том кругу вође синдиката добијају свој део колача. У суштини повезани су ко црева и продукт су реформе и док реформа јебе државу, народ гладује.

Treba samo pogledati Američke filmove o malverzaciji vođa sindikata i šurovanju sa vlastima, ili mafijom ,ili jednima i drugima. Nisu sindikati ono što su bili početkom dvadesetog veka.

nisu,niti će biti 

Значи тамо крајем године на конгресу ДС можемо очекивати уједињење ДС са синдикатима или у најблажој варијанти коалициони споразум

Готови сте!
 
Активисти СНП НАШИ 1389 током данашњег дана у више градова започели су акцију лепљења плаката ``ГОТОВ ЈЕ``, на којима се налази лик диктатора Бориса Тадића.

Ова акција је израз народне воље да што пре са власти оде један режим који је упропастио српску државу и народ, а пошто су 2000. и сами на исти начин кренули у борбу против једне власти и њихови плакати су били свуда, обавештавамо их да од овог тренутка у Србији више неће бити зида са којег неће бити порука у којем се тражи њихов одлазак. 

Из дана у дана режим у Србији уводи све већу диктатуру и забрањује основна начела демократије, слободу речи и слободу јавног окупљања. Током јучерашњег дана дошло је до забране скупа мајки ухапшених родољуба, које су застрашиване од полиције, док су сви који су желели да присуствују скупу били малтретирани, тако да су чак и мајке са децом у колицима биле изгураване из оближњег парка.

СНП НАШИ 1389 одлучно се противи диктатури коју нам намеће Борис Тадић и његов срамни режим који се отворено бори против сопственог народа, и сада им поручујемо како сте дошли тако ћете и отићи!