Policija je izgubila bitku sa političkom korupcijom


Bilo je iskustveno skeptičnih policajaca, ali je većina ipak iskreno poverovala da će nova vlast da se obračuna sa političkom korupcijom i da radna grupa formirana u MUP-u 4. septembra 2012. ovoga puta neće imati ograničenja u istragama oko 24 sporne privatizacije, kaže u razgovoru za Danas bivši član tima, inspektor Siniša Janković, čija će knjiga o radu grupe „Oči u oči sa političkom korupcijom“ uskoro izaći iz štampe.




– Moj tim 11, sa najpre osam a potom četiri operativca iz Čačka i Pančeva, bio je zadužen za istragu o privatizaciji Azotare.
 Nama je taj predmet i po drugom osnovu već bio poznat, još smo 2010. počeli da istražujemo zloupotrebe u prometu regresiranog đubriva, a prvi su na to ukazali inspektori iz Arilja. Mi smo tada proveravali Azotaru, redovno smo referisali nadređenima, istraga je bila temeljita, sve nam se otvaralo, rad nam se na terenu razbuktao, ali izgleda da smo se malo zaneli, preterali u revnosti.
Pred sam kraj, ujutro zove me nadređeni iz MUP-a, pita šta radim, ja mu kažem da sam upravo poslao prvi, „alfa“ tim u Azotaru, to je trebalo da bude završnica pred hapšenje. Burno je reagovao
. „Koga si poslao? Jel ti vidiš šta se radi? Odmah vraćaj ljude!“
I vratio sam ih, bili su već na parkingu ispred fabrike i nisu lepo primili tu naredbu – priča Janković i kaže da je to bio žešći udarac političke korupcije.

Kada je 2012. formirana radna grupa, sve je ukazivalo na to da će rad biti ozbiljan.
 LJudi su dobili uslove kao nikada to tad, njegov tim je imao luksuznu kancelariju, tri računara, tri automobila sa blanko putnim nalogom na mesec dana, što se u policiji smatra vrhunskom privilegijom i priznanjem da radiš na važnom predmetu i da ništa ne treba da te uspori.

– Bila je to neshvatljiva logistika.
Sećam se, izveštavam nadređenog o predmetu i pominjem da imam u jednom delu neke teškoće a razgovor još nije ni završen, zove me nepoznati kolega iz drugog sektora i kaže kako mi je problem rešen. Nisam ni znao da u MUP-u postoje takvi kapaciteti, da to imaju svetske policije, međunarodni kriminal bio bi prepolovljen. Uz takvu podršku ne može da izostane rezultat. I mi smo radili. Znali smo da nova vlast ne može brzo da ponudi narodu ni veće plate, ni više posla, ostalo im je da mi pokažemo kako je zaista rešena da se obračuna sa korupcijom. Bio joj je potreban brzi rezultat – kaže naš sagovornik.

Dodaje da su prvi sa nalozima za hapšenje izašle kolege iz Zrenjanina, oko Jugoremedije, ali to nije moglo da zadovolji apetite ni vladajuće garniture niti biračkog tela. Usledio je slučaj „optički kabl“ odnosno posao mimo tendera dodeljen Nuba grupi i hapšenja odgovornih na čijem je čelu bio bivši ministar Oliver Dulić. Ali, tada je usledio iz tužilaštva prvi „šamar“ policiji – Dulić je pušten da se brani sa slobode.
 Operativci iz radne grupe bili su zatečeni, ali nije istina da je bilo štrajka kako je, prema nekim informacijama, direktor policije referisao tada prvom potpredsedniku Vlade, ističe naš sagovornik.

– Vučić je odmah potom došao u sedište radne grupe.
Na sastanku sa timovima tvrdio je da imamo punu podršku, da nijedno ime ne sme da nas zaustavi uključujući i njegovo. Većina nas mu je poverovala. Zavladala je klima „idemo da radimo!“, znali smo da je sada bio potreban neki brzi rezultat.
 Moj tim 11 dobio je zadatak da u narednih nekoliko dana preda završen predmet oko prometa đubriva preko Azotare.
Dan i noć smo radili i uspeli. Imali smo u prvom udaru 11 ljudi predloženih za pritvor, među njima zvučna imena, bivši ministar Saša Dragin, vlasnik Ces mekona Zvonko Nikezić, zamenik direktora Srbijagasa i zastupnik kapitala u Azotari, Radosav Vujačić… To je bio uspeh, skoro 40 povezanih ljudi je u nastavku rada uhapšeno – navodi Janković.

Objašnjava, međutim, da to nije bio kraj, jer se ne može raditi zloupotreba sa đubrivom u Azotari a da se ne dođe do bivšeg vlasnika, Ministarstva poljoprivrede, Srbijagasa, Direkcije za robne rezerve ili drugih učesnika na tržištu tom sirovinom. A takve „pipke“ imali su i predmeti drugih timova.

Primarni zadatak radne grupe bio je da istraži privatizaciju. Janković tvrdi da su i taj predmet formirali, istražili gotovo 80 odsto a pre svega utvrdili da se najveći deo nelegalnih poslova upravo odvijao u vreme novih vlasnika koji su, očigledno, u to vreme bili povezani sa politikom.

– Svi ti predmeti koji su proizašli iz početnog zadatka, praktično su dovedeni do kraja. Međutim, tada se suočavamo sa prvim pritiscima. Počelo je od sitnih pakosti. Prvo su nas iz komforne kancelarije premestili u salu za sastanke gde su se držale rashodovane stolice, onda nam je oduzet novi auto uz opasku „ko je to vama dao?“, izgubili smo logistiku drugih službi, osećali smo da postajemo nepoželjni u tom okruženju. Postalo je očigledno da je prvih nekoliko uspešnih slučajeva za vlast bilo dovoljno i da je izgubila želju da se dalje bavi time. Ili interes. I vrh te korupcije, dok smo mi imali sva ovlašćenja, nije sedeo skrštenih ruku. Mi smo počeli da sečemo pipke te hobotnice, ali smo zaustavljeni. Telo političke korupcije dozvolilo nam je da očistimo neke periferne delove, marginu, da uklonimo ljude koji su se previše eksponirali, skretali pažnju i ostavljali tragove. Vrh je ostao netaknut i radna grupa je tu bitku izgubila – ističe Janković i dodaje da ima utisak kako je čitav rad služio novoj vlasti da glavnim igračima iz senke pokaže šta može da im se dogodi i da ih time privuče na svoju stranu.

Glavni udarac, međutim, bila je odluka državnog vrha da rasformira radnu grupu, da je „raštrka“, kako je tada objasnio direktor policije uz tvrdnju da će isti ljudi nastaviti da rade na svojim predmetima iz matičnih odeljenja, a ubrzo potom je korigovao izjavu rekavši da će predmete preuzeti druge nadležne službe iz MUP-a.

– Pomno pratim sve što se danas dešava po ovim slučajevima, ne samo iz mog tima nego i drugih. I oni su radili i od 24 sporne privatizacije proisteklo je više od 40 velikih predmeta i više desetina manjih, sa iznosima ispod 200.000 dinara koje smo predavali redovnim inspektorima. Nema traga da je bilo koja služba nastavila naš rad. A obrazloženje za raspuštanje grupe bilo je da država više ne može da plaća troškove, koštali smo oko 1,5 miliona evra. Međutim, najveći deo tog iznosa činile su redovne plate operativaca, mi smo ih primali pre rada u grupi i posle toga. A samo u predmetima koji su dospeli do tužilaštava otkrili smo pronevere, kako je utvrđeno, teške 900 miliona evra, koje je država mogla da naplati od okrivljenih. Ali nije. Umesto toga, naš rad je ocenjen kao preskup. Zapravo, cilj nije bio ukidanje radne grupe, nego zaustavljanje rada, „ubijanje predmeta“ i zaštita osumnjičenih. Glava hobotnice ostala je netaknuta – kaže Janković, koji je ubrzo po povratku u matičnu stanicu zatražio i dobio penziju u koju je otišao ogorčen.

Bermudski trougao

Kada je u pitanju Azotara, mi smo imali rezultat u otkrivanju zloupotreba sa regresiranim đubrivom, ali radili smo i privatizaciju. Gde je taj predmet? Predali smo ga kad je raspuštena radna grupa, ali je on završio u nekom Bermudskom trouglu MUP-a. Istraživali smo i vlasnike, od Dušana Stupara sa litvanskim konzorcijumom, u čije vreme je bilo najviše nelegalnih poslova, pa i kasnije, kada je Azotara bila u vlasništvu Srbijagasa. Siguran sam da dokumentacija i izveštaji nisu ni spaljeni niti zaboravljeni, samo se nalaze u nekom vakuumu – kaže Siniša Janković.

Čekajući datum

– Smatrali smo da politička korupcija više nema korene i počeli smo da radimo predmete koje ranije nismo mogli. U slučaju Azotare, niste mogli da se bavite đubrivom a da ne uđete u Ministarstvo poljoprivrede.
 Tamo vidite da nije samo Azotara trgovala, da ima i mnogo većih. Nastavili smo da radimo, u jednom predmetu, završenom do faze pred hapšenje, mi u policiji kažemo „do spremne fascikle“, bilo je toliko registratora sa dokumentacijom da bi do tužilaštva morao da ih preveze poveći kombi.
Ali, za taj nastavak nismo „dobili datum“, dozvolu da uz prijavu predamo sve tužilaštvu. Zaustavljeni smo – navodi bivši član radne grupe MUP-a

https://www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/policija-je-izgubila-bitku-sa-politickom-korupcijom/

Vladavina prava

Od osnivanja radne grupe MUP-a koja je trebala da istraži 24 sporne privatizacije prošlo je tačno sedam godina
Mršavi rezultati, pune fioke

Od osnivanja radne grupe MUP-a koja je istraživala 24 sporne privatizacije, prošlo je tačno sedam godina, a epilog tog gotovo dvogodišnjeg rada pred tužilaštvom i sudovima više je nego skroman.

0Piše: M. N. S.06. septembra 2019. 14.00 Izmenjeno: 14.01
  Istinomer 


Foto: N1
Od široko najavljene borbe protiv korupcije, svega nekoliko slučajeva delimično je rasvetljeno, a za stvarno suzbijanje kriminala u međuvremenu je ponestalo političke volje.

Prema podacima sa portala CINS-a „24slucaja.rs“ suđenja traju u još šest predmeta – Srbolek, Nuba, Azotara, Jugoremedija, Luka Beograd, ATP Vojvodina. Kod poslednje firme još je Evropska komisija utvrdila da je jedina sa spiska gde je oštećen investitor, ali se i pored toga krivični postupak poveo upravo protiv bivšeg većinskog vlasnika. Srbolek je u međuvremenu likvidiran, Azotara, Jugoremedija i ATP Vojvodina su u stečaju, Luka Beograd u UPPR-u.

Po nekim krivičnim prijavama u slučajevima Keramike Kanjiža, Šinvoza, izvoza šećera, Zastave Elektro i Tehnohemije, donete su oslobađajuće presude, dok većina nije ni dospela do suda.

Za deset predmeta sa spiska tužilaštvo tvrdi da nema krivičnog dela.

Osuđujuće presude donete su samo u dva predmeta. Kod Veterinarskog zavoda, kao ključne osobe u spornoj privatizaciji označeni su političari, čelnici državnih institucija i Dragan Đurić, kupac koji je jedini i osuđen na jednogodišnji kućni zatvor. Osuđujuće presude donete su i u slučaju Srbolek, ali glavni okrivljeni, Jovica Stefanović Nini, nedostupan je srpskom pravosuđu. Kao glavni akteri u propadanju i likvidaciji te farmaceutske kuće označeni su tadašnji premijer, ministar privrede i više domaćih privrednika.

Istrage, i posle sedam godina, u tužilaštvu još uvek traju u tri predmeta – Sartidu, Prosveti i Novostima.

Zbivanja oko Sartida počinju u leto 2002, kada je otvoren stečaj, a godinu dana kasnije oprema i objekti prodati su Ju Es Stilu za 21,3 miliona dolara. Ostala je „prazna“ firma, ljuštura iz koje nisu mogli da se isplate ni veliki domaći poverioci, ni nemački kreditori, što je u nekoliko narednih godina bio problem u odnosima Srbije sa tom zemljom. I uslovi prodaje Amerikancima bili su problematični, a zbog nepovoljnog ugovora, saslušani su funkcioneri iz tog perioda, ministri ekonomije i finansija Aleksandar Vlahović i Božidar Đelić, kao i bivši šef Đinđićevog kabineta Nemanja Kolesar. Policija je podnela četiri krivične prijave, a Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu koja još uvek traje. Železara je pre dve godine prodata Kinezima za 46 miliona dolara.

Svega nekoliko meseci nakon kupovine 70 odsto akcija Prosvete po neverovatno niskoj ceni od 3,2 miliona evra, firma Media 2 vlasnika Dejana Pantovića odlučila je da rasproda nekretnine u posedu te izdavačke kuće, kao i da neke od objekata stavi pod hipoteku jer se Pantović iz nekog razloga zadužio za 37 miliona dinara kredita kod Fonda za razvoj. Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor sa njim jer nije isplatio četiri od šest ugovorenih rata. Policija je Prvom osnovnom tužilaštvu u ovom predmetu predala dva izveštaja, istraga je otvorena po jednom, nakon čega je predmet prosleđen Višem JT, gde se i danas nalazi.

Privatizacija Novosti ovih dana dobija završnicu pa se priča o kontroverzama oko vlasništva dodatno produbila. Akcije u toj kući podeljene su još 1991, ali su ostale nerazjašnjene okolnosti oko razgraničenja imovine sa osnivačem, izdavačkom kompanijom Borba. Iako je Vlada 2006. donela zabranu trgovanja akcijama Novosti do razjašnjenja imovinskih odnosa, one su se našle na berzi gde su mali deoničari prodali svoj portfelj firmama Milana Beka koji je kasnije potvrdio da je većinski vlasnik. Policija je formirala predmet, ali istražni postupak u tužilaštvu još uvek traje. U međuvremenu, Novosti su prodate za 2,5 miliona evra maloj smederevskoj firmi Media 026, lokalnog biznismena Bobana Rajića, koji je na tržište medija došao sa iskustvom trgovca, ugostitelja i konsultanta.

Nema krivičnog dela

Posle višemesečnog rada policijskog tima i kasnije istrage tužilaštva, utvrđeno je da nema krivice u:

– postupku Narodne banke, koja je privatnoj banci Nacionalna štedionica besplatno dala prostorije Zavoda za obračun i plaćanje na trogodišnje korišćenje zajedno sa nameštajem i opremom. Istragu protiv tadašnjeg guvernera NBS Mlađana Dinkića obustavilo je tužilaštvo;

– prodaji Trudbenik gradnje firmi Montera, bliskoj tada vladajućoj DS, nakon čega je kapital isisan, radnici otpušteni, a prezaduženo preduzeće završilo je u stečaju;

– pokušaju privatizacije Telekoma od koje se odustalo jer su stručnjaci i javnost upozoravali da je reč o netransparentnom postupku;

– transakcijama kojima se sticalo vlasništvo i poslovanju Mobtela, Sumnja da je Bogoljub Karić fiktivno uvećao vrednost opreme unete kao investiciju nije potvrđena zbog nedostatka dokaza a istraga o poslovanju obustavljena je zbog zastarevanja;

– stvaranju privilegovanog statusa Nacionalne štedionice u odnosu na druge banke. Tužilaštvo za organizovani kriminal je protiv Mlađana Dinkića 2014, kada je izašao iz Vlade, pokrenulo istragu ali je ona obustavljena krajem 2016;

– konverziji zemljišta koje je Miškovićeva firma Del real dobila od Grada 2001. kako bi bilo korišćeno za izgradnju u roku od tri godine. Zaključeno je da nema osnova da se od Del reala naplati konverzija u vlasništvo tih 16 hektara, jer je tržišna vrednost parcele od 852,5 miliona dinara manja od 930 miliona, koliko je izdvojeno za sticanje prava na svojinu;

– u kartelskom dogovoru iz 2005. između Miroslava Miškovića, Milana Beka i Slobodana Radulovića u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice o preuzimanju C marketa;

– ugovoru o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, koji nikada nije u potpunosti predstavljen javnosti. Planirano je da špansko-austrijski konzorcijum FCC – Alpina Majreder u narednih 25 godina naplaćuje putarinu na već završenoj trasi kroz Vojvodinu i da sam izgradi deonicu od Beograda do Požege. Ugovor je raskinut a protiv potpisnika Velimira Ilića, tadašnjeg ministra za kapitalne investicije, postupak nije pokrenut;

– uvozu šećera bez carine iz EU i njegovom prepakivanju pa izvozu ponovo u EU, čime je više firmi iz Srbije ostvarilo dvostruku dobit. Radna grupa MUP-a podnela je ukupno 17 krivičnih prijava protiv 18 osoba, među njima i protiv odgovornih u MK Komercu, ali su optužnice koje su i stigle do suda – odbačene;

– privatizaciji Šinvoza iako su i Savet za borbu protiv korupcije i Radna grupa MUP-a optužili većinskog vlasnika Nebojšu Ivkovića da je potpisivanjem štetnih ugovora namerno zaduživao preduzeće kako bi ga odveo u stečaj, posle kog je postao jedini vlasnik.

https://www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/mrsavi-rezultati-pune-fioke/

24 privatizacije: Za deset meseci dve oslobađajuće presude
Pet i po godina je prošlo otkako je Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije i kriminala, objasnio novinarima da je istraga spornih privatizacija rešena.

1Piše: CINS25. juna 2019. 16.28
  Istinomer 


Ilustracija Foto: Freeimages
Iako je do danas okončano 14 od 24 slučaja, odgovornost nadležnih utvrđena je u oštećenju samo dve firme. Poslednji postupci završeni su oslobađanjem od krivice, piše CINS.

Vest da su troje optuženih iz Agencije za privatizaciju oslobođeni krivice u slučaju Tehnohemija označila je kraj polovine postupaka koji se u vezi sa 24 sporne privatizacije vode pred tužilaštvima i sudovima, kao i peto suđenje rešeno oslobađajućom presudom.

Naime, u aprilu 2019. je Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu oslobodilo optužbe Miodraga Đorđevića, nekadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju, Aleksandra Vučetića i Ljiljanu Mlađan, članove Komisije za predlaganje mera po izvršenoj kontroli postupka privatizacije, da su zloupotrebili službeni položaj. Prethodno je Viši sud osudio Đorđevića na dve i po godine zatvora i Vučetića i Mlađan na po dve godine, uz meru zabrane rada od pet godina, navodeći da su optuženi znali da kupac Tehnohemije, Risto Gojković, nije ispunio ugovorne obaveze, ali su mu svojim činjenjem pribavili korist od skoro 25,6 miliona dinara.

Manje iznenađenje izazvala je presuda u slučaju Zastave elektro, kada je, u septembru 2018, Apelacioni sud u Kragujevcu oslobodio optužene, čime je potvrdio presudu Višeg suda iz novembra 2017.

Za nanošenje štete fabrici iz Rače 2016. su optužena dva člana konzorcijuma koji je privatizovao fabriku – Dragan Mostić i Ranko Dejanović, muž Slavice Đukić Dejanović – za koje se sumnjalo da su upravljanjem Zastavom elektro pribavili protivpravnu korist veću od 1,5 miliona dinara sebi i firmi Dama M. Generalni direktor Zastave elektro Predrag Stevanović i vlasnik revizorske kuće Fineko revizija, Momir Marjanović, našli su se na optužnici zbog sumnje da su stvorili uslove za izvršenje krivičnog dela. Suđenje je obustavljeno za Marjanovića usled smrti.

Prema tvrdnjama tužioca, Mostić i Dejanović su, preko firme Dama M, kupili polovnu opremu od firme Unis TAS za oko tri miliona dinara. Tri dana kasnije Mostić je, kao zastupnik Dama M, dostavio ponudu za kupoprodaju opreme Zastavi elektro i zajedno sa Dejanovićem učestvovao u donošenju odluke Upravnog odbora preduzeća iz Rače da opremu kupi za oko 200 miliona dinara. Tužilac je naveo da su stvorili privid da je reč o legalnoj kupovini opreme od Dame M, u vlasništvu Mostićeve majke, te lažno prikazali da su o svom trošku izvršili investiciono ulaganje.

Tržišna cena proizvodne linije koja je nabavljena iznosila je nešto više od 143 miliona dinara. Zastava elektro se obavezala da će opremu kupiti novcem koje će dobiti od Fonda za razvoj i kompenzacijom.

Viši sud u Kragujevcu je utvrdio, a Apelacioni potvrdio da je nabavka proizvodne linije delimično isplaćena novcem dobijenim od Fonda za razvoj, tj. da je dato 77,4 miliona od 95,7 miliona dinara vrednosti kredita, a da nema dokaza da je ostatak isplaćen. Tužilac nije dokazao da je novac Fonda nenamenski potrošen niti da je firmi Dama Momogućena zarada od 54,5 miliona dinara. Kupovina opreme nije nanela štetu preduzeću, zaključuje sud.

Ranko Dejanović, Dragan Mostić i Nebojša Banković su 2006. godine kupili 70 odsto kapitala firme. Nakon prodaje, radnici Zastave elektro su ukazivali Savetu za borbu protiv korupcije na probleme u poslovanju novih vlasnika, a Savet se dalje obraćao tadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću, kako bi skrenuo pažnju na kršenje zakona u ovoj privatizaciji i neizvršavanje ugovornih obaveza, na štetu fabrike i zaposlenih.

Nakon štrajka radnika zbog neisplaćenih zarada Ranko Dejanović je odlučio da firmu vrati radnicima. Južnokoreska kompanija Yura kupila je Zastavu elektro u aprilu 2010. za tri miliona evra i danas proizvodi električnu i elektronsku opremu za motorna vozila. Firma Zastava elektro otišla je u stečaj u maju 2011, a iz Agencije za privredne registre je obrisana u junu 2017.

Bivši direktor zrenjaninskog Preduzeća za remont i proizvodnju šinskih vozila – Šinvoz, Dragan Jevtović, takođe je pravosnažno oslobođen optužbi za malverzacije tokom privatizacije.

U slučaju Izvoza šećera u EU vođena su dva sudska postupka protiv odgovornih lica u firmama MK Commerce i Voćar lutka, u kojima su donete odluka o odbačaju optužnice i oslobađajuća presuda.

Naime, u septembru 2000. godine Evropska unija (EU) je otvorila tržište za proizvođače šećera sa područja Srbije i Crne Gore, dozvoljavajući privrednicima da izvoze po preferencijalnom sistemu – bez restriktivnih mera i carinskih opterećenja. Nepune dve godine kasnije iz EU su upozorili da se odnos uvezene i izvezene robe i one koja je u tom trenutku mogla biti proizvedena u Srbiji i Crnoj gori drastično razlikuje. Savet za borbu protiv korupcije sumnjao je da su firme ostvarivale dvostruku zaradu tako što je šećer iz EU uvožen po subvencionisanim cenama, a potom prepakivan i lažno deklarisan ponovo izvožen u EU po povlašćenoj bescarinskoj tarifi.

Prijave i optužnice u vezi sa izvozom šećera nisu istraživane kao jedan predmet, već su se odnosile na pojedinačne slučajeve.

Tekst u celosti čitajte na portalu Cins.rs.

https://www.danas.rs/drustvo/24-privatizacije-za-deset-meseci-dve-oslobadjajuce-presude/