Једна од најстаријих библиотека у Србији, уместо да се шири до краја године, мора због рационализације да затвори своје подручне библиотеке у 14 насеља и отпусти четвртину запослених


Аутор: А. Исаковпетак, 29.07.2016. у 10:00



Сомбор – Градска библиотека „Карло Бијелицки” због рационализације приморана је да без књиге остави готово половину становништва на територији града Сомбора. Једна од најстаријих библиотека у Србији, израсла из читалишта формираног 1845. године, уместо да настави да се шири, до краја године присиљена је да затвори своје подручне библиотека у 14 насеља око Сомбора.

– Градска управа донела је одлуку да морамо да отпустимо четвртину радника. Уместо сада 41 запосленог, што је мање него што предвиђа и систематизација наше делатности, можемо да имамо само 30 радника – каже за „Политику” Предраг Јерковић, директор Градске библиотеке „Карло Бијелицки” у Сомбору.

Јерковић каже да још нису одлучили како ће спровести наметнуту рационализацију, али по свему судећи биће укинути библиотечки огранци. Управни одбор библиотеке управо је донео такву одлуку.

– Проблем је што су то велика насеља, са по неколико хиљада људи, та читалишта су некад формирали сами мештани и била су центар њиховог друштвено-политичког живота. Ми им сада шаљемо поруку да нам села нису важна, јер им укидамо домове културе и библиотеке, лекар им долази на четири сата, нема до њих пруга, а аутобуса тек ретко – открива Јерковић, који тврди да су 80 одсто рационализације у Сомбору поднеле управо установе културе.

Овакво решење погодило је наравно и запослене који су пред отказом, али и становнике насеља. У Станишићу су мештани сами тражили од библиотекарке Франсоаз Молнар, али и од координаторке за културу у Месној заједници Драгане Ђапић, чије место је такође укинуто, да организују петицију за очување овог јединог културног упоришта у месту са близу 4,5 хиљада становника. Сакупиле су преко хиљаду и по потписа, а како каже Молнар, нису обишле ни цело село. Мишљење становника Станишића није зауставило административну процедуру да рационализује запослене који плату примају из буџета, Драгани Ђапић је већ написан отказ, а Франсоаз Молнар, због процедуралних проблема, отказ ће бити уручен наредне седмице.

Директор Јерковић је дописе упутио на све релевантне адресе, од Министарства културе, Народне библиотеке, Матице српске, али ни њихово реаговање није променило одлуку Скупштине града. Позиви на цело животно образовање и упозорења да се ни пољопривредом не може бавити без улагања у знање, поништени су одлуком о рационализацији у Сомбору који по одлуци владе могу да имају само 1.133 запослена на одређено време. Колико људи ће због тога да добије отказ „Политици” у Градској управи нико није знао да каже. Градоначелница Душанка Голубовић, која је у време доношења одлуке о рационализацији била на челу радне групе, сада је на годишњем одмору. Њен помоћник за културу Немања Сарач био је на терену и недоступан, а Хелена Роксандић Мусулин, начелница Градске управе од пре неколико дана, одбила је да говори јер јој нису позната документа о рационализацији у библиотеци, а посредством телефона не може да „идентификује и легитимише саговорника”, те је препоручила да „Политика” закаже код ње разговор наредне седмице.

Разговор на тему рационализације у култури прихватио је др Зоран Парчетић, председник Скупштине града, који каже да је Градска управа имала задатак да спроведе одлуку владе о максималном броју запослених.

– Организовање библиотечке службе по селима није питање за градску управу, већ за директора библиотеке који је дужан да организује рад. Не мислимо да онемогућимо приступ читалаца књизи, библиотечка служба ће већ некако бити организована, али како, то је питање за директора – каже Парчетић.

Ни Парчетић није знао колико укупно људи ће остати без посла због рационализације, али одбија наводе да је терет уштеде преваљен на леђа културе, те да су 80 одсто од укупног броја отпуштених управо људи из културе.

Због ситуације у Градској библиотеци „Карло Бијелицки” у Сомбору реаговало је и Библиотекарско друштво Србије које сматра да гашење свих 14 библиотечких огранака онемогућава 38.280 или 44,56 одсто становника града Сомбора, приступ књизи противно је законима, стандардима и правилницима из библиотечко-информационе делатности. Друштво са жаљењем примећује да градска управа показује небригу према најстаријој културној установи у граду, али да се оглушило и на дописе из Министарства културе.

– Овом неразумном одлуком имаћемо миноран финансијски ефекат и велике дугорочне последице јер укинуте библиотеке тешко могу поново да се успоставе – каже Јерковић.


политика

Чек, не контам.. много је 41 радник у библиотеци у једном граду?

da

Не знам што се чудиш Па то сви желите...отпуштање вишка запослених који су на буџету То је и у програму ДЈБ

Отпуштање на овакав начин и без анализе, сигурно није у програму ДЈБ-а. 

Зашто мислиш да није урађена анализа? Или...да ли стварно мислиш да по библиотекама није било партијског запошљавања?

Могуће је да јесте, свугде где директоре поставља скупштина, сигуран сам да има партијски запослених људи. Али ако верујемо Википедији да Сомбор са приградским насељима има око 90.000 становника, а овде се не ради само о градској библиотеци већ и о тим околним насељима.. немогуће је да је 40 запослених много на толики број људи.

Наравно да је могуће. Тражили сте - гледајте А биће тога још...библиотеке ће бити најмањи проблем, веруј ми

Не разумем, ко је шта тражио? Ја сигурно нисам тражио овакву власт.
А да анализирамо поступке ДЈБ-а још пре него што су освојили власт, не видим поенту, а и не мислим да је могуће да их пре освајања власти анализирамо на овакав начин.
Па, ето само се сетити СНС-а нам у опозицији.

А што се тиче анализе, могу да се кладим да није урађена. Ово је партократска власт и сигурно јој није у циљу да било шта уради како треба.

Не анализирам поступке ДЈБ већ програм. ДЈБ нема битне поступке јер су опозиција и као такви могу да лапрдају шта год хоће без одговорности. Кад буду дошли на власт онда ћемо видети како ће спроводити тај списак лепих жеља.

Lepo pise : "до краја године присиљена је да затвори своје подручне библиотека у 14 насеља око Сомбора."
Sto znaci da na selu ljudi manje citaju knjige, i sve redje i redje idu u biblioteke. Sto mene nesto i ne cudi previse, jer sad knjige mogu za jeftine novce da se kupe po knjizarama, kioscima. Ljudi zele da imaju svoje kucne biblioteke, a ne da iznajmljuju knjige.

Мислиш САД КАД НАМ ТОЛИКО ДОБРО ИДЕ

  Lepači, sendvičari, botovi i svi ostali partijski šlepači od 2000-te do danas moraju da se zaposle. Državni službenici su najbollje i najsigurnije biračko telo. Pomenuta biblioteka nije jedini takav slučaj a neće biti ni poslednji. Nešto mi govori da će posle reorfanizacije i kobajagi otpuštanja porasti broj komunalaca ili nečeg sličnog.

ne znam odakle vam to da su knjige jeftine? idite na amazon pa vidite kolko ameri placaju.
jos kad otvorim neko vulkan izdanje, prvi instinkt mi je da iscepam stranu i obrisem dupe.
takav je kvalitet papira...

Зато што Вулкан прави књиге од рециклираног папира. Књиге нису јефтине, мада кад се упореде с неким стварима нису ни скупе, а често имају неке акције па неке могу да се купе за 300-400 динара. Некад мораш и хиљаду да одвојиш, јебига.


Паразита се треба решити, но већа градска библиотека не може без двадесет и нешто запослених. Још ако постоје неки огранци, цифра од 41 није нарочито велика.
У овој земљи изгледа треба кренути од нуле.. од диплома, на пример.

  Gledao sam razvojni put nekih lepača koji su kada su njihovi došli na vlast dobili i radna mesta i automobile. Podrazumeva se da su kasnije ko zna gde diplomirali i navukli još ljudi na budžet.

  Baš ću da se raspitam koliko ljudi radi u našoj biblioteci. Ima dosta knjiga ali ne i mesta za njih.

Neka pripoje te seoske biblioteke što su višak seoskim školama.

ha ha ha, pa i skole ce jos malo zatvarati. Srbi nece da radjaju decu.

Ovde se kao neko cudi?

Pa u paleolit treba da se ode i sve iz pocetka. Svaki cas, svaka nenaucena lekcija ponovo. To nama treba.

Sve biblioteke zatvoriti, Srbima to ne treba.

Неке сеоске школе и даље користе пољске тоалете, нот со грејт ајдиа.