NE TRPIM NEPRAVDU!

Miodrag Milutinović iz Železnika pokušao da se obesi jer se godinama bezuspešno sudi sa zelenašem, za koga tvrdi da mu je oteo 500.000 evra

Stavio sam omču oko vrata i izmakao stolicu. Spasle su me ćerka i žena!

BEOGRAD - Miodrag Milutinović, biznismen iz Železnika, pokušao je da se obesi jer više ne može da trpi vođenje petogodišnjeg sudskog spora! Milutinović je preksinoć uzeo kanap i obesio se na tavanu svoje kuće, ali ga je ćerka videla i spasla ga! Očajni preduzetnik tvrdi da više nije mogao da izdrži torturu pravosudnih organa koji bespotrebno razvlače suđenje Milošu Komnenoviću, za koga tvrdi da mu je oteo celu imovinu vrednu 500.000 evra zbog 50.000 evra duga!
Milutinović kaže da mu nikada u životu ne bi palo na pamet da digne ruku na sebe, ali da jednostavno više nije mogao da gleda kako se ruši njegova porodica i kako mu se rastura imetak.
- Uzeo sam kanap i okačio o gredu na tavanu. Bez razmišljanja sam stavio omču oko vrata i izmakao stolicu ispod sebe. U tom trenutku naišla je moja ćerka i pozvala ženu. Držale su me dok sam se gušio, ali su nekako uspele da me spasu - priča Miodrag Milutinović. On kaže da više ne može da izdrži odugovlačenje sudskog spora koji se vodi u Drugom opštinskom sudu u Beogradu.
- Očajan sam! Ne mogu da verujem da se svako ročište na suđenju zakazuje na šest meseci, da se proces ne pomera sa mrtve tačke, a da nikog nije briga što je egzistencija moje porodice potpuno ugrožena - objašnjava Miodrag.
Milutinović je nekada imao fabriku za plastične zatvarače, koje je prodavao velikim fabrikama poput BIP-a i "Prolom vode", prvi je počeo da pravi gazirane sokove, da dostavlja pice i pecivo iz svoje pekare na kućne adrese. Njegova nesreća počela je kada je ušao u posao sa Milošem Komnenovićem.
- U periodu od 1998. do 2000. pozajmio sam od njega 240.000 maraka sa kamatom od sedam odsto mesečno. Zadesilo me je da nisam platio dug, pa sam plaćao kamatu 22 meseca. Isplatio sam mu 369.600 maraka. Za uzeti zajam od 240.000 dao sam mu skoro 130.000 maraka kamate. Ali, Komnenović je tada tražio da mu platim izmišljeni dug od 110.000 maraka, a u zalog mi je uzeo halu i tražio da mu dam još 50.000 maraka. Uz halu mi je pokupio i mašine za proizvodnju plastičnih čepova, gotove zatvarače vredne 25.000 maraka i deo mog dvorišta na kome je bila robna kuća. Rekao je da će mi sve vratiti ukoliko mu isplatim nepostojeći dug od 110.000 maraka - kaže Milutinović. On tvrdi da ga je Komnenović posle otimanja prisilio da potpiše da mu je prodao imovinu.
- Pretio je meni i mojoj porodici i ja sam to učinio. Nisam imao izlaza, i to je tada bilo jedino rešenje. Kasnije sam tužio Komnenovića i tražio da mi vrate kapital i mašine.
- Ukoliko sud ne počne da sudi po zakonu i ne ubrza suđenje, ja sam propao čovek. Nemamo para, a dvorište delimo sa nekim ljudima kojima je Komnenović prodao našu robnu kuću. Svakog dana gledamo svoju propast i ne znam više kome da se žalim i šta da radim - kaže Milutinović.
(E. P.)

Maratonsko suđenje

Milutinović kaže da bi voleo da mu neko kaže u kojoj normalnoj zemlji suđenje može da traje pet godina, kao što se dešava kod nas.
- Ne mogu da tvrdim da je podmitio sudiju, ali mogu da sumnjam u pravednost postupka koji se razvlači pet godina. Moja porodica i ja propadamo, dok je njega baš briga. Kako je moguće da se suđenje održava dva puta godišnje? Je l' to pravda?! - pita se Milutinović.


Izvor: Press